Rejting agencija S&P je krajem januara smanjila svoju ocenu OTP Grupe sa BBB/A-2 na BBB-/A-3, nakon što je prethodno na isti način promenjen kreditni rejting Mađarske, iz koje OTP i dolazi.
Iako takve odluke često dovode do pada vrednosti akcija, analitičari navode da su tržišta već reagovala na objavu kreditne agencije, i da će, kako stvari stoje, za kretanje akcija OTP Grupe, u okviru koje posluje i OTP banka u Srbiji, bitniji biti izveštaj o poslovanju kompanije koji će uskoro biti objavljen.
"Banke će u najskorijem periodu izaći sa nerevidiranim finansijskim izveštajima koji mogu uticati na kretanje cene akcija, pa bi u tom kontekstu trebalo tumačiti i buduća kretanja cene akcija OTP", rekao je za Bloomberg Adriju Velimir Lukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu koji istražuje upravo oblast upravljanja i merenja kreditnog rizika u finansijskoj industriji.
Opširnije
OTP banka dobila dozvolu da preuzme drugu najveću banku u Sloveniji
Donošenje odluka od strane regulatora je kasnilo. Prilikom potpisivanja ugovora pominjala se otkupna cena od približno milijardu evra.
01.02.2023
Posle opomene NBS, banke kažu da cene usluga rastu zbog digitalizacije
Najveći uzrok rasta zarada bankarskog sektora u poslednjoj godini jesu veći prihodi od naknada i provizija.
08.07.2022
Rekordan profit OTP banke u Srbiji od 66 miliona evra
OTP banka u Srbiji ostvarila je u prvih šest meseci ove godine profit pre oporezivanja od 66 miliona evra, uz povraćaj na kapital od skoro 14 odsto.
29.07.2022
On dodaje da smanjenje kreditnog rejtinga države negativno utiče na tržišta kapitala upravo zato što se ne dešavaju često.
"Pad berzanskih indeksa znači opšti pad cena najatraktivnijih akcija, među koje uobičajeno u istočnoj Evropi spadaju i akcije banaka. Indeks budimpeštanske berze je pao za 1,75 odsto, dok su akcije OTP pale nešto preko dva odsto", pojašnjava Lukić.
U momentu objavljivanja teksta, vrednost akcija OTP Grupe bila je za preko pet odsto niža u odnosu na dan kada je S&P promenio rejting Mađarske.
Odluka po automatizmu
Lukić navodi da kompanije nužno trpe zbog promene kreditnog rejtinga države u kojoj imaju sedište, naročito kada se radi o zemljama kao što je Mađarska.
"Možemo da je ocenimo kao deo grupe evropskih zemalja sa tržištem u nastajanju koje se ubrzano razvijaju, na njih se primenjuje princip da nijedan ekonomski subjekat iz tih zemalja ne može imati viši rejting od same zemlje", dodaje Lukić, što bi značilo da je promena rejtinga OTP Grupe došla po automatizmu.
Sličan odgovor smo dobili i od OTP Banke. "Smanjenje rejtinga OTP Grupe je automatski korak S&P-ja nakon smanjenja rejtinga države 27. januara. To nema nikakvog uticaja na rad OTP Grupe. OTP Grupa još uvek ima ocenu investicionog rejtinga i od Moody’s, i od S&P (Baa2/BBB-)", navodi se u odgovoru na pitanja naše redakcije.
Promena najavljena
S&P Global je rejting Mađarske snizio 27. januara, navodeći kao glavne razloge inflaciju, promenljivost kursa i nesuglasice sa Evropskom unijom koje mogu da odlože pristup fondovima EU.
Agencija je četiri dana nakon toga smanjila i rejting bankarske grupacije na nivo Mađarske "zbog toga što ne veruje da banka ima dovoljno sredstava da podnese hipotetički bankrot" države. Mađarska je takav rejting (BBB-) imala do početka 2019. godine, kada je S&P podigao ocenu na BBB.
"Razlozi za pad rejtinga su višestruki. Variraju od otežanog pristupa sredstvima koje opredeljuje EU i budžetskog deficita, ugrožene makroekonomske stabilnosti oličene u visokoj inflaciji, visokim kamatnim stopama, kao posledici borbe protiv visoke inflacije, pa do geopolitičkih reperkusija sukoba u Ukrajini", navodi Lukić.
On dodaje da će se aktivnosti jednog od najvećih igrača na srpskom bankarskom tržištu verovatno nastaviti po starom. "U međuvremenu OTP banka nastavlja svoje regionalno širenje kroz odobrenu akviziciju slovenačke Nove KBM banke, a što potcrtava njenu ambiciju da postane najveća banka u našem delu Evrope", zaključuje profesor.
OTP banka je druga po veličini banka u Srbiji, ako posmatramo neto bilansnu aktivu, navodi se na sajtu Narodne banke Srbije (NBS). Sa 734,9 milijardi dinara, veću aktivu u Srbiji ima samo Banca Intesa.
Prema nerevidiranom finansijskom izveštaju za 2022. godinu, banka je ostvarila rast od 45 odsto u prihodima po osnovu naknada i provizija, i uvećala prihode po osnovu kamata za nešto manje od 40 odsto. Neto dobit je na kraju 2022. iznosila 12,3 milijarde dinara.