OTP banka u Srbiji ostvarila je u prvih šest meseci ove godine profit pre oporezivanja u od 66 miliona evra, uz povraćaj na kapital od skoro 14 odsto.
Kako je za Bloomberg Adriju ekskluzivno potvrdio predsednik Izvršnog odbora Predrag Mihajlović, profitabilnost banke koja je u poslednje četiri godine izvršila dve akvizicije, za godinu je povećana za 95 odsto.
U intervjuu za naš portal, Mihajlović je kazao da je OTP banka, koja je deo istoimene mađarske bankarske grupacije, postala najveći kreditor u Srbiji, u njenom vlasništvu je najveća lizing kompanija, najjači faktoring i ostvarila je najveći broj transakcija u e-comercu.
OTP Banka/Nebojša Babić
"Očekivanje prilikom akvizicija Vojvođanske banke i Societe Generale banke bilo je da se investicije isplate u periodu od pet do šest godina uz značajno poboljšanje performansi nove banke", odgovorio je Mihajlović na pitanje Bloomberg Adrije koliko će godina biti potrebno da se isplati investicija u kupovinu dve domaće banke i dodao da je prednost OTP Grupe što je fokusirana na ovaj region i tu želi da ima lidersku poziciju.
-
OTP banka je do pre četiri ili pet godina bila relativno mala banka čiji je vlasnik u dva navrata razmišljao i o povlačenju sa srpskog tržišta. Sada je posle dve akvizicije postala jedna od najjačih banaka na tržištu u Srbiji. Kako je taj rast izgledao i kako vidite bankarski sektor Srbije u budućnosti?
Konsolidacija u srpskom bankarskom sektoru je bila izrazito tržišnog karaktera, banke su shvatile da ne mogu na ovom tržištu sve da budu profitabilne, odnosno da dobace prinos dobar za investitore. Mi kao najveći kreditor smo shvatili da ako hoćemo kao banka da zadovoljimo sve kriterijume koje naša matica traži, mi moramo da budemo u vrhu bankarskog sektora. U suprotnom, ne možemo da dobacimo tu vrstu prinosa gde bi grupa bila zadovoljna. U procesu integracije, najpre Vojvođanske, a onda i Societe General banke, uspeli smo i da povećamo tržišno učešće. Sa tehnološkog i operativnog aspekta imali smo najkompleksniju integraciju u regionu i obe su urađene pre svega zahvaljujuću ljudima. Kreirali smo banku koja je posle integracije postala najveći kreditor u Srbiji, imamo najveću lizing kompaniju, najjači faktoring i najveći broj transakcija u e-comercu. I na kraju smo kao krunu dobili i nagradu Euromoney da smo najbolja banka u Srbiji.
-
Kada se pogledaju makroekonomski podaci, rastuća inflacija i niža predviđanja ekonomskog rasta, jasno je da dolaze i izazovi za bankarski sektor. Šta je to što će najviše uticati na poslovanje OTP banke na svetskom nivou, a šta u Srbiji u naredne dve godine?
Finansijski sektor Srbije je dosta stabilan i možda jedan od najstabilnijih u regionu i Evropi zbog visoke stope adekvatnosti kapitala, visoke stope likvidnosti i banke su spremne za sve izazove koji mogu doći iz okruženja. Jedan od njih je i rastuća inflacija, koja koliko pogađa naše klijente, toliko pogađa i banke. Inflacija takođe utiče i na vrednost novca. Mi vidimo veću tražnju kompanija za kreditima sa većim iznosima, vidljivo je povećan obim transakcija. Inflacija pogađa i našu troškovnu stranu, cene usluga koje mi plaćamo isto poskupljuju. Mada smo mi uvek kao banke u fokusu kada se podignu cene, moram da napomenem da su banke tome odgovorno pristupile, da sva povećanja koja su se dešavala su na bazi povećanja inputa koje banke koriste, a mi smo i pod strogim nadzorom regulatora koji prati oporavdanost povećanja cena usluga.
-
Narodna banka Srbije već je nekoliko puta povećala kamatne stope ove godine. Da li očekujete dalja povećanja i šta povećanja znače za privredu i građanstvo? Hoćemo li biti svedoci recesije u Srbiji?
Znamo da je u prethodnoj krizi osnovni instrument centralnih banaka u svetu bilo puštanje većih količina novca u opticaju i da je novac u tom smislu bio dosta jeftiniji, jer se na taj način stimulisala kreditna aktivnost banaka i dok je istovremeno inflacija bila u okviru targetiranih veličina. Sada to više nije slučaj, imamo uvezenu inflaciju praćenu povećanjem referentnih stopa, što vodi do povećanja cene novca.
Novac će biti skuplji, biće teže doći do njega, na indirektan način to može da utiče na smanjenje kreditne aktivnosti. Koliko će to uticati, mi sad ne možemo da kažemo jer u Srbiji još imamo značajni rast kredita u prvom polugodištu. Ali kada to stavimo u širi ekonomski kontekst, znajući da su naši najveći spoljni trgovinski partneri Nemačka i Italija, koje imaju ozbiljnu recesiju, u kojoj meri će ta recesija da se prenese na naše tržište i koliko će to da utiče na smanjenje tražnje za našim proizvodima, videćemo u drugom polugodištu.
-
Kako će podizanje kamatnih stopa u EU uticati na tržište u Srbiji?
Povećanje referentne kamatne stope je više u cilju ozvaničenja snage valute, jer kad povučemo paralelu i vidimo da je FED pre ECB povećao referentnu kamatnu stopu, desilo se da je dolar ojačao u odnosu na evro, jer je davao veći prinos za investitore. Narodna banka je tu oprezno pristupila i nije odmah reagovala, jer naše bankarsko tržište ima značajne devizne komponente u kreditnom portfoliju, te je pitanje da li bi povećanje referentne kamatne stope na neki način uticalo na devizni kurs. Mislim da je regulator tu dobro odmerio i da povećanje referentne stope nije ugrozilo stabilnost valute.
Depositphotos
U deviznim kreditima imamo uticaj kursa i taj deo ne bi trebalo da bude opterećenje jer je kurs stabilan. Drugi deo je pitanje same strukture kamatne stope i kretanja euribora, koji ulazi u plus. I na kraju povećanje dinarske referentne kamatne stope. Pitanje je koliko će to da optereti građane i privredu. Mi imamo rast standarda, klijenti i srpsko tržište nije u rangu Evropske unije sa obimom kredita u sektoru stanovništva, pa da svaki rast kamatne stope može da ih optereti. Ali to ne znači da neće biti slučajeva da će kredit možda biti opterećenje kod pojedinih klijenata.
Kao banka članica grupacije sa sedištem u EU, mi smo gro finansiranja obezbeđivali iz EU jer su bile povoljnije cene. Sada je pitanje zbog nove politike ECB koliko će se smanjiti izvori finansiranja. Najave za tako nešto postoje, ali treba neko vreme da se to oseti na lokalnom tržištu.
-
Da li OTP banka planira da olakša na neki način svojim klijentima poskupljenje kredita?
Banke će uvek pokušati da deluju preventivno, da identifikujemo slučajeve, što se rešava definisanjem novog otplatnog plana kroz sagledavanje realne mogućnosti otplate kredita. Mi u prvoj polovini godine još nismo došli u situaciju da moramo da razmišljamo na taj način. Ali bićemo spremni i za te situacije jer je nama cilj da imamo zdravog klijenta koji može da servisira kredit. Olakšavajuća okolnost je što nivo rasta kamatnih stopa nije toliki da opterećuje otplatnu mogućnost klijenata u ovom momentu. Mislim da su banke dosta naučile iz krize 2008. i da su u proces odobravanja kredita uključile mehanizme da se što bolje odmeri kreditna sposobnost i da se kreiraju baferi za određene tržišne poremećaje koje klijent može da izdrži.
- Pisanju pomogla Jelena Stjepanović
.webp){kind=icon}
