"Nije Balkanac onaj koji u kući nema kesu punu kesa."
Na ovaj šaljiv način opisuje se ta čudna vezanost naroda sa ovih prostora za kese, uglavnom plastične, ali i navike da se "ništa ne baca" i da će to "sigurno nekad nečemu poslužiti". Međutim, i to na kraju sve završi na nekom otpadu. S druge strane, činjenica je i da kultura reciklaže u regionu još nije dovoljno razvijena.
Plastične kese koliko god da su se pokazale kao efikasne, naročito u kupovini, i generalno proizvodi od plastike doneli su planeti Zemlji mnogo problema. Plastika se dobija iz nafte i naftnih derivata, zbog čega je pre svega otrovna. Pored toga, teško se razgrađuje. Prema procenama, plastičnim kesama je potrebno i do 1.000 godina da bi se razgradile. Zbog toga su reke, mora i okeani puni plastike koja guši biljni i životinjski svet. Važno je podsetiti i da se mnogo puta dokazalo da su pojedine životinje uginule jer im je stomak bio pun plastike.
Marina Cvijanović iz kompanije Eko Bio Invest odlučila je da sa svojim prijateljima i poslovnim partnerima da doprinos u očuvanju životne sredine tako što će plastične kese, ali i ostale proizvode od plastike, pokušati da pošalje u prošlost.
Samo zamislite...
Dolazite kući iz kupovine. Nakon izvađenih namirnica ostaje vam na stolu pet običnih kesa. Ako niste "balkanski tip" i ne želite da ih čuvate, možete da ih uništite u kućnim uslovima. Potrebna vam je samo vruća voda.
Kese stavite u vruću vodu, one se rastope, nestanu. A onda tu vodu možete da popijete ili da njome zalijete cveće.
Ne morate da zamišljate, jer su Marina i njen tim na pragu da učine da ove kese postanu naša svakodnevica.
Ideja azijska, firma srpska, proizvodnja u Hrvatskoj
Naime, njihova kompanija uskoro pokreće proizvodnju granula koje će se praviti od organskog otpada (voća i povrća), a od tih granula dalje će moći da se proizvode folije, kese, čaše, tanjiri, rukavice, zaštitna odeća, i sve ono što ispred osnovne reči ima sufiks – plastično.
"Ideja je dvojaka. S jedne strane, želeli smo da umanjimo količinu organskog otpada, konkretno voća i povrća, koji se baca u procesu pripreme, a s druge strane da doprinesemo umanjenju plastike. I uspeli smo da napravimo materijal koji rešava i pitanje otpada od voća i povrća, a istovremeno umanjuje količinu plastike", ispričala je Cvijanović za Bloomberg Adriju.
Kaže da je ideja nastala u Aziji, ali da njeni pronalazači nisu nikada krenuli u komercijalizaciju te ideje. "Moj prijatelj iz srednje škole je čuo ovu ideju i imao je sreće da je sa svojom prijateljicom otkupi. Proces proizvodnje smo zaštitili patentom na evropskom nivou, što nam dokazuje da ovo što ćemo proizvoditi jeste nešto potpuno originalno i inovativno na tržištu čitave Evrope", rekla je Cvijanović.
Takođe, kompanija Eko Bio Invest je dobila sertifikat od Vincotte iz Brisela, a reč je o sertifikatu "OK compost home" koji potvrđuje da se ambalaža razgrađuje u kućnim uslovima, bez aditiva i na potpuno prirodan način. Dobila je i sertifikat od BETA laboratorije iz Majamija koji pokazuje da u procesu proizvodnje nema emisije CO2.
Cvijanović kaže da ovi sertifikati dokazuju da je materijal potpuno prirodan, da se razgrađuje bez ikakvih nanočestica, da je neotrovan i bezopasan po životnu sredinu i čoveka.
"U procesu razgradnje potrebne su dve komponente - visoka temperatura i tečnost. Ukoliko je temperatura viša od 80 stepeni, materijal se rastvara za manje od minuta, a ako je hladna voda ili ako materijal ostavite samo na zemlji, za 25 dana do šest meseci će se potpuno razgraditi", kaže Cvijanović.
Proizvodnja granula počeće krajem ove, a najkasnije u januaru sledeće godine. Glavna postrojenja za proizvodnju biće u Zagrebu, dok će u Beogradu ostati istraživačko odeljenje koje kompanija Eko Bio Invest ima u saradnji sa Institutom za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo. U planu je i da u Beogradu bude izgrađeno manje postrojenje za proizvodnju granula.
"Opredelili smo se za Zagreb zato što su upiti od većine klijenata do sada dolazili sa tržišta Evropske unije. S druge strane, imamo blizinu luke Rijeka, koja je velika međunarodna pomorska luka za transport, mreža puteva je fantastična i u okviru je Evropske unije", navela je Cvijanović razloge zbog kojih je proizvodnja smeštena u Hrvatskoj.
Dobavljači hrane i potencijalni klijenti
Dobavljači kompaniji Eko Bio Invest za proizvodnju ovih granula mogu biti prerađivači voća i povrća, budžetske kuhinje, veleprodajni lanci, ali i domaćinstva. Ideja je, kako je objasnila Cvijanović, da se otpad preuzima na mestu nastajanja, tako da ni ne odlazi na deponije, a sav organski otpad preuzimaće se iz regiona.
Zbog ovog načina rada, upravo je ova kompanija i izabrana da bude deo pilot-projekata koji će podržati UNDP, Ministarstvo za zaštitu životne sredine i Delegacije EU u Srbiji. Naime, projekat podrazumeva da će kompanija Eko Bio Invest preuzimati otpad od budžetskih kuhinja Grada Čačka i koristiti ga u svojoj proizvodnji.
"To će biti hrana koja se priprema za škole, vrtiće, studentsku menzu, bolnicu i zatvor. Institut za molekularnu genetiku testiraće sirovne i reći će nam koje su najbolje za korišćenje naših granulata i u kom procesu pripreme je najbolje da se otpad preuzima", objasnila je Cvijanović.
Podsetimo i da organski otpad zagađuje životnu sredinu, jer emituje gasove staklene bašte, posebno ugljen-dioksid i metan. Procenjuje se da organski otpad u gradskim sredinama čini i do 50 odsto ukupnog otpada.
Otkrila je da postoji veliko interesovanje među trgovinskim lancima u Srbiji koji bi želeli da potrošačima ponude "kese koje se piju".
Ovaj materijal može imati široku primenu u proizvodnji, navodi Cvijanović, i dodaje da se od njega može praviti sve što se pravi i od plastike, a osim kesa, to su i folije, čaše, tanjiri, zaštitina odeća, štapići za uši, rukavice koje se koriste u kozmetici, ambalaža.
"Materijal se može koristiti i u sektoru poljoprivrede. Folije koje se stavljaju na zemlju da zaštite useve, ili kese za samu sadnicu, mogu da se prave i od ovog materijala koji se prirodno rastvara, i ne samo da proizvođač više neće morati da plaća mehanizaciju i ljude koji će to sklanjati, već će imati i manju upotrebu đubriva", rekla je Cvijanović.
Zbog ideje prodala stan i napustila dobro plaćenu poziciju
Koliko Cvijanović veruje u ovaj projekat, govori i činjenica da je prodala stan, koji je trebalo da joj bude oslonac i olakša život kada ode u penziju, i novac uložila u razvoj ove ideje.
Pored toga, napustila je i dobro plaćenu poziciju i siguran posao kako bi se potpuno posvetila komercijalizaciji ovog materijala i njegovom daljem unapređenju.
"Mislim da svi zaslužujemo bolje i zdravije uslove života, a primena ovog materijala može bar donekle tome da doprinese. Sigurna sam da je ovo dobra ideja koja treba da zaživi na dobrobit svih nas", rekla je Cvijanović.
Ona se već četiri godine bori da proizvodnja ovog materijala otpočne.
Kako ljudi reaguju na kesu koja se pije
"Uglavnom budu šokirani", kaže Cvijanović i dodaje da je ona popila nekoliko kesa i da joj se nikada ništa nije desilo. "Voda u kojoj se rastvara kesa gotovo da nema nikakav ukus, možda donekle se oseća blago slankasti ukus."
Ukoliko ne želite da je popijete, Cvijanović savetuje da tom vodom možete da zalijete cveće koje će vam, kako kaže, samo biti zahvalno.