.webp){kind=icon}
Cigarete nisu više tako interesantne, sve više se priča o e-cigaretama, vejpovima i drugim alternativnim duvanskim proizvodima uprkos tome što analize Svetske zdravstvene organizacije (SZO) ukazuju na to da i njihovo korišćenje ima štetne posledice po zdravlje. Istovremeno, štetni duvanski dim teško napušta opštu upotrebu, a najveći svetski proizvođači duvana sve češće govore o alternativnim duvanskim proizvodima kako bi izašli iz sfere notornog – ali u proizvodnji u Srbiji oni nisu glasni po ovom pitanju pa ostaje pitanje kako će se duvanska industrija u Srbiji menjati u narednom periodu – i da li će se menjati.
Duvanska industrija u Srbiji je velika – privatizacijom fabrika u Nišu, Vranju i Senti na domaćem tržištu pojavile su se tri od četiri najveće duvanske kompanije na svetu: Philip Morris International (PMI), British American Tobacco (BAT) i Japan Tobacco International (JTI).
Bloomberg
Iako sve tri kompanije na svetskom nivou proizvode alternativne duvanske proizvode, u Srbiji se zasada bave samo proizvodnjom tradicionalnih cigareta. Naša redakcija je uputila isti upit na sve tri kompanije i pitali smo ih da li planiraju otvaranje pogona za proizvodnju alternativnih duvanskih proizvoda u Srbiji. Uprkos rastućoj popularnosti netradicionalnih pušačkih proizvoda na svetskom nivou, nijedna kompanija nije najavila konkretne planove ove vrste kod nas.
Naime, iz BAT-a, koji ima fabriku u Vranju, navode da su oni razvili proizvodnju nesagorevajućeg duvana u svojoj fabrici u Hrvatskoj, odakle proizvodi stižu i na naše tržište. Dodaju još da planiranje potencijalnog širenja proizvodnih kapaciteta zavisi od odgovora potrošača i od poslovne politike širenja i prenamena fabrika u celom regionu Evrope.
S druge strane, iz PMI su rekli da u ovom trenutku proizvode samo cigarete, ali su ostavili prostora za mogućnost proizvodnje alternativnih duvanskih proizvoda u Srbiji – nekada.
Bloomberg
"Iako u ovom trenutku u Srbiji proizvodimo cigarete, usmereni smo ka tome da u Srbiju privučemo i linije za proizvodnju bezdimnih kategorija", naveli su iz PMI-ja. "Imajući u vidu da PMI ovakve vrste investicija planira uglavnom u zemljama koje su prepoznale i podržale koncept smanjenja štetnosti u svom zakonodavstvu, verujemo da ćemo zajedničkim naporima sa državom uspeti da obezbedimo investicije u ove proizvode koji predstavljaju budućnost duvanske industrije," dodali su.
Nije iznenađujuće to što PMI ostavlja najveću mogućnost za proizvodnju alternativnih duvanskih proizvoda u Srbiji. Naime, ova kompanija je u okviru svoje globalne strategije odredila da više ne želi da bude poznata kao proizvođač cigareta – njihov cilj je da do kraja 2025. godine smanje prodaju cigareta. PMI planira da makar 30 odsto njihovih isporuka budu bezdimni proizvodi i da oni čine barem 50 odsto njihovih prihoda do 2025. godine.
Uprkos ovoj strategiji i rečima da je kompanija usmerena ka privlačenju proizvodnje alternativnih duvanskih proizvoda u Srbiju, njihovi zaposleni u fabrici nisu upućeni u bilo kakve planove te vrste.
Bloomberg
Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS), kaže za Bloomberg Adriju da je iz više izvora dobila informaciju da nije bilo nikakve najave zaposlenima o mogućoj proizvodnji alternativnih duvanskih proizvoda u fabrici u Nišu.
"Trenutno glavni razgovori (pregovori) vode se oko zaključenja novog Kolektivnog ugovora. U sklopu toga nije pominjana nova strategija kompanije, niti su vođeni razgovori na ovu temu sa zaposlenima u fabrici PMI u Srbiji", napominje. Savić osim toga dodaje da ne veruje da će u naredne dve godine PMI prestati da proizvodi tradicionalne cigarete u Srbiji.
"Koliko ja imam informaciju, PMI zasada ne razmišlja o proizvodnji duvanskih proizvoda koji ne sagorevaju duvan. Da bi došlo do takve proizvodnje, bilo bi potrebno izgraditi nove objekte i nabaviti potrebnu tehnologiju, što je poprilično veliki zahvat", kazala je.
Iz JTI su nas obavestili da nemaju planove da proizvode duvanske proizvode bez dima u Srbiji.
Duvanska industrija i srpski budžet
Sa tri velike fabrike i stanovništvom koje je teško odvići od pušenja, kako pokazuju podaci SZO, i država zarađuje sve više od duvanske industrije.
Tako su prihodi od akciza na duvanske preređevine u konstantnom porastu. U 2018. godini, Srbija je zaradila od ovih akciza 99,5 miliona dinara (oko 848 hiljada evra), a 2021. godine taj broj porastao je za 12,3 odsto na 111,7 miliona dinara (952 hiljade evra).
Ove godine, od januara do avgusta, pokazuju podaci Ministarstva finansija, Srbija je prihodovala 83,1 milion dinara od akciza na duvanske prerađevine.
Prema godišnjem izveštaju Uprave za duvan, 2021. godine ostvareni su direktni prihodi u budžet od 179,2 miliona dinara na ime naknada za obavljanje delatnosti proizvodnje i prometa duvana i duvanskih proizvoda i još 5,4 miliona dinara na ime republičkih administrativnih taksi.
SZO već neko vreme podržava uvođenje visokih poreza (tako da se proizvod oporezuje sa makar 75 odsto) na duvanske proizvode kako bi se smanjilo njihovo korišćenje, a da istovremeno ne dođe do velikih udara na državne budžete.
Srbija, u okviru međunarodnih trendova i procesa pristupanju Evropskoj uniji, prihvatila je ovaj normativ te oporezuje duvanske proizvode sa 76,5 odsto, prema podacima SZO. Međutim, u poređenju sa državama u regionu, porez u Srbiji je najniži. U Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj je isti, oko 84 odsto, u Sloveniji je 78,7 odsto, a u Severnoj Makedoniji je 80,3 odsto.
Razvoj tržišta u Evropskoj uniji
Analitičari Bloomberg Intelligencea podsećaju da ni Evropska unija nije precizno regulisala e-cigarete u prvoj direktivi o duvanskim proizvodima iz 2016. godine. Vladama je tada bilo dozvoljeno da odluče koje proizvode će prodavati i kako će ih oporezivati. "EU će harmonizovati akcize, PDV i doneće regulativu o proizvodima koji zagrevaju duvan što u kratko roku može predstavljati izazov za potencijal rasta", navode stariji analitičari Bloomberg Intelligencea Kenneth Shea i Duncan Fox.
Bloomberg
"BAT, Imperial Brands i Philip Morris International su naveli u prošlosti da veruju da će pušači preći na proizvode sa smanjenim rizikom u narednoj deceniji, ali da rast neće biti linearan", dodaju Shea i Fox.
Oni očekuju da će upravo tržište alternativnih duvanskih proizvoda doživeti znatno veći rast do 2026. godine od tradicionalnih proizvoda. Prema njihovom istraživanju, vrednost tržišta cigareta u članicama EU iz istočne Evrope bila je 57,1 milijardu dolara 2021. godine, a od 2021. do 2026. godine oni očekuju stopu rasta od 1,4 odsto.
Rast tržišta vejpova bi trebalo da zabeleži stopu rasta od 6,5 odsto, a tržište nesagorevajućeg duvana će u tom periodu imati stopu rasta od 9,7 odsto. Istovremeno, najveći rast se očekuje na tržištu oralnih duvanskih proizvoda poput listova i žvaka, 13,8 odsto, ali se mora uzeti u obzir da je ovo tržište manje od tržišta vejpova koje je 2021. godine vredelo 1,47 milijardi dolara, i od tržišta nesagorevajućeg duvana koje je vredelo 6,47 milijardi dolara prošle godine.
Ovaj trend rasta ukazuje na to da svi koji se bave duvanskim proizvodima moraju da razmišljaju o alternativama. Samim tim nepomeranje ka alternativnim duvanskim proizvodima u Srbiji može dugoročno voditi ka problemima za mnogobrojne zaposlene u ovoj industriji koji u okviru svojih pregovora sa poslodavcima moraju ipak da uzmu u obzir i šire industrijske trendove pre nego što postane kasno.
