Arapi i Fortenova - možda dobar posao, možda zabijanje autogola

Saga u vezi s kupovinom Sberbankovog vlasničkog udela od strane arapskog investitora Saifa Alketbija se sve više komplikuje. Iz ruske banke tvrde da je prodaja realizovana i da su u potpunosti isplaćeni, dok iz Fortenove i hrvatskih institucija poručuju kako od cele priče nema ništa, jer nisu dobijene dozvole potrebne da se izbegnu sankcije koje je Evropska unija (EU) uvela Rusiji.

Sberbank je za Bloomberg Adriju potvrdila prodaju svojih vlasničkih udela u Fortenovi 31. oktobra "u skladu sa svim međunarodnim pravnim standardima" i naglasila da ih je ulagač iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) u potpunosti isplatio. Poručuju da više nisu akcionari kompanije i da je obaveštenje o tome poslato Fortenovi u skladu sa zakonom.

"Sberbankova prodaja udela u Fortenovi dovršena je 31. oktobra 2022. godine, u strogom skladu sa svim međunarodnim pravnim pravilima i standardima, bez ikakvih kršenja. Kupac je veliki investitor iz UAE. Sber je celokupni iznos za realizaciju posla primio 31. oktobra, Sber više nije akcionar te kompanije i nije s njom povezan, ali joj želi dalji uspeh u razvoju na međunarodnom tržištu. Obaveštenje o promeni vlasništva poslato je kompaniji u strogom skladu sa zakonom: to mora biti učinjeno u roku od sedam dana od trenutka transakcije", stoji u odgovoru koji smo u četvrtak dobili iz centrale ruske banke.

Dakle, kada je reč o Sberbanku, priča u vezi s Fortenovom je završena.

Kraj ili početak?

Ipak, sudeći po informacijama koje je dobila redakcija Bloomberg Adrije u Hrvatskoj iz izvora bliskih kompaniji i tamošnjeg Ministarstva finansija, ovo je tek početak pravne sage.

Naime, Sberbank svoje vlasništvo u Fortenovi drži preko kompanije SBK ART u Holandiji. Ona kao imovinu ima udele u Fortenova grupi, ali i obavezu kredita prema Sberbanku od 500 miliona evra. Upravo tu kompaniju je kupio arapski investitor, ali, čini se, ne poštujući pakete sankcija EU koji propisuju da se prodaja ruskog vlasništva može, u izuzetnim prilikama, obaviti do 31. oktobra, uz dozvolu nadležnih organa, a to je u Hrvatskoj pomenuto Ministarstvo finansija.

Sberbank svoje vlasništvo u Fortenovi drži preko kompanije SBK ART u Holandiji / Fortenova

Iz ministarstva su zvanično potvrdili da nisu izdali nikakve dozvole, odnosno nisu čak ni znali da se transakcija dogodila. Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih i evropskih poslova Frano Matušić kazao je kako su Indotek i penzioni fondovi, koji su ranije bili zainteresovani za kupovinu udela Sberbanka, zatražili dozvole koje su im i izdate, ali da u ovom slučaju nisu dobili nikakav zahtev.

"Jedino prenos vlasništva može se ostvariti preko Krolla, holandskog depozitara, a i u tom slučaju se moraju tražiti odobrenja. To znači da se bez odobrenja ne može ući u vlasništvo. Ni UAE, ni Rusija nisu u obavezi da poštuju režim sankcija, ali ako žele da posluju u EU moraju to poštovati", izjavio je Matušić, dodajući da istražuju da li je došlo do kršenja režima sankcija EU, što bi za sobom povlačilo određene posledice.

Kazao je da sada holandski organi moraju da utvrde šta je po režimu sankcija moguće. "Do 31. oktobra bilo je moguće otkupiti udele Sberbanka, ali uz odobrenja. Naša odobrenja nisu sigurno dobili, što se Hrvatske tiče, nismo u tome učestvovali, a da li su dobili od Holandije, to ćemo saznati."

Prošla baba s kolačima

Upitan o mogućem raspletu situacije, Matušić je rekao da postoji mogućnost da će se, ako se ne uspe sprovesti prenos vlasništva, sredstva morati vratiti arapskom preduzetniku. Na pitanje novinara da li je moguće da je arapski investitor samo paravan, a da iza svega i dalje stoji ruski kapital, državni sekretar je odgovorio da to u ovom trenutku ne može da tvrdi, ali da će tražiti istragu SOA i tada znati detalje.

I iz dobro obaveštenih izvora povezanih s Fortenovom su za Bloomberg Adriju potvrdili da bez izdatih dozvola nema upisa u registar vlasnika, odnosno u knjigu akcionara.

"Za kupoprodaju kompanije nisu potrebne nikakve dozvole, ali za upis u knjigu akcionara je potrebna dozvola tela nadležnih za sprovođenje sankcija. Za Fortenova grupu je jedini relevantan deo priče ko se i pod kojim uslovima može upisati u knjigu akcionara koja se vodi u Holandiji, u ovom trenutku je vlasništvo i dalje na Sberbanku. Koliko sad znamo, nisu dobijene nikakve dozvole, a čak i da jesu tražili u Holandiji, ako su to učinili posle 31. oktobra, kao i u Hrvatskoj, rok je prošao."

Hrvatski regulatori u mraku

Sa hrvatskim regulatorima niko nije kontaktirao, niti od njih tražio ikakva odobrenja u slučaju ove transakcije.

Iz Hrvatske agencije za nadzor finansijskih usluga (Hanfa) za Bloomberg Adriju kratko su komentarisali da "nisu nadležni za sprovođenje ili odobrenje te transakcije", dok su iz Agencije za zaštitu tržišnog nadmetanja (AZTN) odgovorili kako do upita portala nisu primili prijavu namere sprovođenja koncentracije arapskog preduzetnika. Ali, da li je trebalo da ga prime, nije još sasvim jasno - čak ni njima - što pokazuje koliko je situacije delikatna.

"Na osnovu dostupnih podataka ne možemo da komentarišemo da li postoji obaveza prijave namere sprovođenja predmetne koncentracije AZTN-u", odgovorili su.

Dodali su da je obaveza učesnika koncentracije, najčešće sticatelja, da prijavi nameru sprovođenja koncentracije na ocenu AZTN-u ako su ispunjeni uslovi predviđeni Zakonom o zaštiti tržišnog nadmetanja (ZZTN).

Drugim rečima, otvoreno je pitanje da li je došlo do promene u kontroli ili pak preovlađujućeg uticaja nad ciljnim preduzetnikom u transakciji.

Potom se gleda da li je ukupan godišnji konsolidovani prihod svih preduzetnika učesnika koncentracije ostvaren prodajom robe i/ili usluga na svetskom tržištu iznosio najmanje milijardu kuna, te da li je ukupan poslovni prihod svakog od najmanje dva učesnika koncentracije u Republici Hrvatskoj iznosio najmanje 100.000.000 kuna u finansijskoj godini koja je prethodila koncentraciji. Ako su zadovoljeni ti uslovi, postoji obaveza prijave namere sprovođenja koncentracije AZTN-u, saznaje naš portal od regulatora.

AZTN pokreće istragu posle upita Bloomberg Adrije

Postoji li takva obaveza, u AZTN-u će, podstaknuti upitom našeg medija, istražiti.

"AZTN će, na osnovu Vašeg upita, tretirajući ga kao informaciju trećih, zainteresovanih osoba, otvoriti predmet istraživanja oblika vlasničkog povezivanja navedenih preduzetnika, u kojem će utvrditi da li je došlo do promene u kontroli preduzetnika koji je predmet Vašeg interesovanja u smislu člana 15 ZZTN-a te da li su u tom slučaju ispunjeni uslovi u smislu člana 17 ZZTN-a za nastanak obaveze prijave namere sprovođenja koncentracije AZTN-u na ocenu."

Posao Sberbanka posle upita Bloomberg Adrije istražiće i AZTN / Bloomberg

Advokat Mićo Ljubenko za Bloomberg Adriju kazao je da hrvatski regulatori teoretski jesu nadležni, ali ne misli da će moći da spreče transakciju.

"Mislim da tu AZTN ništa ne može da promeni, jer on brine o tržišnom nadmetanju i koncentraciji na tržištu. Ako novi akcionar, arapski investitor, ne posluje u Hrvatskoj, nema rizik koncentracije ni problem s tržišnim nadmetanjem u smislu dogovaranja cena i sličnih poremećaja. AZTN tu nema šta da prigovori jer se ništa u smislu zakona o tržišnom nadmetanju ne remeti time što je arapski investitor ušao", smatra Ljubenko.

Po svemu sudeći, Sberbank do daljeg ostaje vlasnik udela, ali to im ostaje mrtvi kapital jer dok traju sankcije nemaju pravo na dividendu, kao ni pravo glasanja i upravljanja. S druge strane, ako su stvarno prodali svoj udeo investitoru Saifu Alketbiju i za to primili puni traženi iznos, tu i njihova briga prestaje.

Kako će se ovo pravno-korporativno klupko otpetljati, videćemo u sledećih nekoliko dana.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar