text size
Ministarstvo privrede pokreće set programa podrške, ukupne vrednosti 3,6 milijardi dinara (30,7 miliona evra), kroz bespovratna sredstva i subvencionisane kredite za privredu. Programi su namenjeni kako velikim, tako i malim i mikropreduzećima, zadrugama i startapima. Iako bi najnoviji program državnih podsticaja mogao da unapredi pristup finansiranju za male biznise, najveća prepreka njihovom razvoju ostaju poreski sistem i komplikovana administracija, pokazuju dosadašnje analize NALED-a.
Paket mera, "najvredniji do sada", treba da pruži podsticaj investicijama, naročito u sektoru malih i mikropreduzeća, koja čine najveći deo srpske privrede, rekla je resorna ministarka Adrijana Mesarović nedavno za RTS. Od ukupnog iznosa, 860 miliona dinara (7,3 miliona evra) biće dodeljeno kroz bespovratna sredstva, dok će se ostatak plasirati kroz povoljne kredite, uključujući finansiranje preko Fonda za razvoj i bankarskih kredita sa subvencionisanom kamatnom stopom. Pozivi su otvoreni do 4. septembra.
"Novi programi Fonda za razvoj i Ministarstva privrede predstavljaju važan izvor povoljnog finansiranja za mikro, mala i nova preduzeća", kažu iz Saveta za male biznise NALED-a u pisanom odgovoru za Bloomberg Adriju. Kako dodaju, "kombinacija bespovratnih sredstava i kredita sa kamatom od 2,5 odsto godišnje, grejs periodom do godinu dana i rokom otplate do pet godina može da smanji trošak finansiranja i potrebu za finansiranjem iz sopstvenih izvora".
Međutim, kako smatraju, "uslovi programa pokazuju i nekoliko izazova koji malim biznisima otežavaju pristup podršci". "Pozivi su otvoreni "do utroška sredstava", a najkasnije do 4. septembra, što preduzetnicima ostavlja vrlo ograničeno vreme za pripremu. To je posebno problematično za složenije investicije i preduzeća koja nemaju iskustva sa apliciranjem, jer je teško u manje od dve nedelje doneti odluku o investiciji i pripremiti kompletnu dokumentaciju", skreću pažnju iz Saveta za male biznise.
U Srbiji je registrovano oko 386.000 preduzetnika i 133.000 mikro i malih preduzeća, pokazuju podaci Ministarstva privrede. Set od ukupno 10 programa, u sklopu najavljenih mera podsticaja, usmeren je na široku lepezu privrednika - od proizvođača i prerađivača, preko pružalaca usluga, do startapova, ženskih biznisa i kompanija koje vode povratnici iz inostranstva.
Opširnije
Srbija spaja tradiciju i tehnologiju - regenerativna poljoprivreda pomoću AI-ja
Razvoj poljoprivrednog sektora u narednom periodu biće usmeren ka ovom modelu poljoprivrede koji podrazumeva očuvanje prirodnih resursa, agroekosistema, kao i podizanje kvaliteta života.
31.07.2025
Kupovina firmi umesto kvadrata - model koji u Srbiji tek čeka priliku
Kada neko u Srbiji ima višak kapitala, odgovor je gotovo uvek unapred poznat: stan, lokal, možda apartman na planini.
03.06.2026
Plate, krediti i automobili podupiru potrošnju kao ključni oslonac rasta Srbije
Potrošnja domaćinstava ostaje jedan od glavnih pokretača rasta Srbije, uz snažan promet u maloprodaji i rast prodaje novih automobila.
31.07.2026
Javna preduzeća u dubljem minusu, obaveze se približile bilionu dinara
Javna preduzeća završila su prošlu godinu sa znatno lošijim finansijskim rezultatom u poređenju s 2024. Operativna dobit nije bila dovoljna da nadoknadi rast rashoda i gubitaka, a rast obaveza pokazuje da opterećenje likvidnosti raste.
13.07.2026
Finansijska podrška rešava samo jedan deo prepreka sa kojima se biznisi u Srbiji suočavaju, a naročito sektor malih i mikropreduzeća. Mali preduzetnici u Srbiji i dalje se suočavaju sa nesrazmernim poreskim i administrativnim opterećenjem u odnosu na velike kompanije, pokazujuNALED-ove analize.
Depositphotos
Šta donosi novi program podrške Ministarstva privrede?
Bespovratna sredstva kreću se od 40 do 100 odsto, u zavisnosti od programa. Novac može da se koristi za sirovine i repromaterijal, opremu, mehanizaciju, dostavna vozila i proširenje proizvodnih kapaciteta. Kod kombinovanog finansiranja, privrednici će moći da deo investicije pokriju grantom, a ostatak kreditom Fonda za razvoj po fiksnoj kamatnoj stopi od 2,5 odsto, uz rok otplate do 60 meseci i grejs period od 12 meseci. Druga kreditna linija, preko poslovnih banaka, predviđa subvencionisanu fiksnu kamatu od dva odsto.
"Posebna vrednost je što su programi usmereni i na konkretne grupe, poput mladih, žena i povratnika iz inostranstva, koji se prema istraživanjima manje upuštaju u preduzetničke vode ili teže dolaze do kapitala, kao na primer žene, koje često nemaju da ponude kolateral za kredit", kažu iz NALED-a.
"Takođe, tu su i programi usmereni na određene proizvodne delatnosti, koje mogu ostvariti i povoljnije uslove od opšteg programa, uz bespovratni deo koji u pojedinim slučajevima doseže 40–50 odsto, što govori o ciljanom jačanju određenih delatnosti gde istorijski imamo komparativnu prednost, poput proizvodnje nameštaja", dodaju.
Važna novina je da prijava na jedan program ne isključuje prijavu na drugi, pa preduzetnik koji ispunjava uslove može kombinovati više oblika podrške. "Može da ostvari i do par miliona dinara bespovratnih sredstava, a kreditnih svakako i preko 30 miliona po svim osnovama", rekla je Mesarović. Ministarka očekuje da će raspoloživa sredstva biti dovoljna, ali ostavlja mogućnost njihovog povećanja ukoliko broj prijava bude veći od očekivanog.
Novi paket predstavlja nastavak politike Ministarstva privrede koja se godinama oslanja na kombinaciju bespovratnih sredstava i povoljnih kredita za mala preduzeća i preduzetnike. Tokom 2024. godine Ministarstvo je, prema podacima koje je u februaru 2025. iznela državna sekretarka Andrijana Jovanović, kroz osam programa izdvojilo 1,7 milijardi dinara bespovratnih sredstava. Među njima su bili programi za početnike i mlade, žene preduzetnice, žene samohrane roditelje i žene na selu.
U 2025. godini nastavljen je model podrške početnicima i mladima. Za taj program bilo je predviđeno 223,6 miliona dinara bespovratnih sredstava, dok se preostali deo investicije finansirao kreditom Fonda za razvoj. Početnici su mogli da dobiju do 30 odsto ulaganja kroz grant, odnosno do 40 odsto u slabije razvijenim lokalnim samoupravama, dok je za mlade podrška išla do 40, odnosno 50 odsto u manje razvijenim sredinama. Program je u aprilu 2026. zatvoren nakon što je broj zahteva dostigao procenjeni nivo dovoljan za utrošak raspoloživih sredstava.
Posebna linija za žensko preduzetništvo takođe je 2025. zatvorena pre isteka godine, nakon što je Ministarstvo procenilo da će pristigli zahtevi potrošiti predviđena sredstva.
Za prerađivačku industriju, program "Razvojna šansa" obezbedio je bespovratna sredstva za nabavku opreme, nekretnina i ulaganja u energetsku efikasnost i ekološke aspekte proizvodnje. Ovaj konkurs je početkom 2025. privremeno obustavljen zbog velikog interesovanja, već u prvoj nedelji od raspisivanja.
Obuhvat prethodnih programa Ministarstva privrede nije dovoljno uzeo u obzir male biznise, smatraju iz NALED-a. "Mali biznisi iz oblasti usluga i zanatstva, ukoliko njihova delatnost nije direktno vezana za proizvodnju, kao i trgovine, faktički ostaju van domašaja većine ovih kreditnih i bespovratnih linija", podsećaju. "To je važno imati u vidu jer upravo ove delatnosti čine značajan deo malog biznisa i imaju potrebe za ulaganjima u opremu, digitalizaciju, razvoj usluga i zapošljavanje", navode.
Istovremeno, kreditni deo i dalje zahteva sredstva obezbeđenja, što je "posebno teško za novoosnovane firme koje nemaju dovoljno imovine ili kreditnu istoriju", kažu iz NALED-a. "Važna je i predvidivost troška finansiranja. Iako je kamata od 2,5 odsto veoma povoljna, preduzetnik mora unapred da zna kolika će biti njegova ukupna obaveza". Kako ističu, "kalkulator na sajtu Fonda trenutno nije u funkciji, što dodatno otežava procenu troška, posebno manjim preduzetnicima bez finansijskog predznanja".
Bloomberg
Šta koči razvoj malih biznisa u Srbiji
Iako Srbija ima relativno snažne makroekonomske pokazatelje, sektor malih i srednjih preduzeća suočen je sa regulatornim ograničenjima koja koče njegov razvoj, pokazuje poslednja NALED-ova analiza privredne klime u Srbiji. Mali i srednji biznisi u Srbiji (MSP), koji čine oko 99 odsto privrede Srbije, zapošljavaju najveći deo radne snage u privatnom sektoru, učestvuju u lokalnom ekonomskom razvoju i predstavljaju najčešći oblik ulaska građana u preduzetništvo.
Aktuelna poreska politika ne ide naruku MSP sektoru, upozoravaju iz NALED-a. "Uprkos značajnoj digitalizaciji Poreske uprave i administrativnim reformama poslednjih godina, MSP sektor, posebno preduzetnici, i dalje se suočavaju sa nesrazmernim poreskim i administrativnim opterećenjem u odnosu na velike kompanije", rekla je za Bloomberg Adriju Nevena Janjić, koordinatorka za regulatornu reformu u NALED-u.
Napredak je vidljiv, između ostalog, kroz reformu parafiskalnih poreza, od početka 2026. moguće je elektronski platiti sve takse i naknade preko sistema ePlati. To je odgovor na dugogodišnji problem velikog broja neporeskih nameta koji proizlaze iz više stotina republičkih i lokalnih propisa.
"Potreban je trajniji zakonski okvir za podršku preduzetništvu, sa jasnijim i predvidivijim programima i dovoljno dugim rokovima za pripremu prijava. Istovremeno, potrebno je intenzivirati informativnu i savetodavnu podršku i uspostaviti sistemsku informativnu podršku putem Portala preduzetništva, uz redovno ažuriranje sadržaja i praktičnih alata za preduzetnike", kažu iz NALED-a. Kako dodaju, "važno je unaprediti i poreski okvir za male biznise, uključujući povećanje limita za paušalno oporezivanje sa sadašnjeg nivoa na osam miliona dinara godišnjeg prometa, kako bi više preduzetnika moglo da posluje u jednostavnijem i predvidivijem poreskom režimu".
Istraživanje iz 2025, koje je Ipsos sproveo za potrebe NALED-a, pokazalo je šta mali biznisi žele od države. Najviše ispitanika, 47 odsto, kao jednu od tri najvažnije promene navodi smanjenje poreskog opterećenja na zarade. Slede smanjenje neporeskih nameta i dalje digitalizovanje državnih usluga. Povećanje limita za paušalno oporezivanje sa šest na osam miliona dinara navelo je svega jedan odsto ispitanika kao jednu od tri prioritetne promene.
.webp){kind=icon}
