Srbija spaja tradiciju i tehnologiju - regenerativna poljoprivreda pomoću AI-ja

Dok klimatske promene pojačavaju pritisak na proizvodnju hrane, a narušavanje kvaliteta zemljišta preti globalnoj sigurnosti, sve veći broj država okreće se regenerativnoj poljoprivredi. I Srbija je spremna da podrži održive modele poljoprivrede, pa će upravo regenerativna poljoprivreda ubuduće biti jedan od pravaca razvoja.

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić nedavno je najavio da će razvoj poljoprivrednog sektora u narednom periodu biti usmeren na regenerativnu poljoprivredu, digitalizaciju sistema podsticaja i upotrebu veštačke inteligencije u službi poljoprivrede.

Ali šta je zapravo regenerativna poljoprivreda? To je pristup proizvodnji hrane koji teži obnavljanju i poboljšanju kvaliteta zemljišta, biodiverziteta, vodnih resursa i celokupnog agroekosistema. Ovaj koncept podrazumeva smanjenje obrade zemljišta, upotrebu pokrovnih useva (biljaka koje se uzgajaju primarno radi poboljšanja kvaliteta zemljišta), rotaciju kultura, unapređenje humusnog sloja tla, kao i integrisanu stočarsku proizvodnju u okviru koje su svi delovi proizvodnje povezani kako bi se postigla veća efikasnost i bolji rezultati.

"Regenerativna poljoprivreda je od suštinskog značaja za Srbiju jer odgovara na neke od najvećih izazova sa kojima se suočavamo: degradacija zemljišta, smanjenje vodnih resursa, gubitak biodiverziteta i uticaj klimatskih promena. Istovremeno, ona otvara prostor za proizvodnju zdravije hrane, bolji izvozni potencijal i povezivanje domaćih proizvođača sa novim tržištima koja traže ekološki prihvatljive proizvode. Za Srbiju, usmeravanje ka ovakvom modelu poljoprivrede znači ne samo očuvanje prirodnih resursa već i podizanje kvaliteta života u ruralnim sredinama i obezbeđivanje stabilnog agrarnog razvoja", kažu iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Bloomberg

 

Koristi regenerativne poljoprivrede za jednu zemlju su višestruke. Zdravije tlo znači otpornije biljke, manje troškove za pesticide i veštačka đubriva, bolju otpornost na sušu i poplave, kao i veću nutritivnu vrednost hrane.

Manji troškovi proizvodnje, a manje i CO₂

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) sprovela je analizu kako bi utvrdila koji deo lanca "od njive do trpeze" ima najveći karbonski otisak. Rezultati su pokazali da čak 66 odsto ukupnih emisija ugljen-dioksida dolazi iz primarne poljoprivredne proizvodnje.

"Ovaj podatak bio je jasan signal da je potrebno hitno delovati kako bi se zaustavila dalja degradacija zemljišta i istovremeno unapredila konkurentnost proizvođača i ostalih aktera u lancu vrednosti. U saradnji s domaćim ekspertima, utvrdili smo da je jedan od najefikasnijih načina za vezivanje ugljen-dioksida u zemljištu upravo primena praksi regenerativne poljoprivrede. Pored toga, ova praksa omogućava i značajno smanjenje troškova proizvodnje", kaže Toda Terzić, šef Jedinice za hranu i poljoprivredu u NALED-u.

Terzić navodi da je regenerativna poljoprivreda još u ranoj fazi razvoja na globalnom nivou, ali da Srbija ima priliku da uhvati korak i pozicionira se kao jedan od lidera u tom sektoru.

"Ako šira grupa proizvođača prihvati regenerativne metode, to može biti i snažan signal vodećim svetskim prehrambenim kompanijama da investiraju u Srbiju i otvore nove preradne pogone, jer tržište prepoznaje i spremno je da plati proizvode koji su nastali primenom metoda regenerativne poljoprivrede. Dodatni benefit je i to što se u ratarskoj proizvodnji primenom regenerativnih metoda može smanjiti potrošnja goriva i do 40 odsto u poređenju sa konvencionalnim pristupima, što donosi direktnu korist proizvođačima", objašnjava on.

Depositphotos

 

U jednom od izveštaja Svetskog ekonomskog foruma navodi se da je polovina svetske poljoprivredne površine degradirana, što godišnje donosi oko 400 milijardi dolara gubitka produktivnosti. "Upotreba pokrovnih useva i komposta omogućava tlu da skladišti CO₂. Ako bismo regenerativnu poljoprivredu primenili globalno, tlo bi moglo apsorbovati milijarde tona CO₂ godišnje, što bi značajno doprinelo borbi protiv klimatskih promena", navodi se u izveštaju.

Hugh Bromley, direktor sektora za hranu, poljoprivredu i prirodu u BloombergNEF-u, objašnjava da poljoprivredni i prehrambeni sistem ima ogroman uticaj na planetu i odgovoran je za više od trećine globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte i predstavlja vodeći uzrok krčenja šuma, nestašice vode i zagađenja plastikom.

"Do sada je globalno uspostavljeno oko 7,5 miliona hektara zemljišta pod regenerativnom poljoprivredom, što je površina skoro dvostruko veća od Švajcarske. U Sjedinjenim Američkim Državama, metode bez oranja ili sa minimalnim oranjem, koje smanjuju narušavanje zemljišta, primenjuju se na gotovo tri četvrtine zasejanih površina. Očekuje se da se ukupna površina pod regenerativnim upravljanjem udvostruči do kraja decenije i dostigne 15,8 miliona hektara, ali pod uslovom da projekti koje je najavilo 155 kompanija iz sektora agroprehrane budu realizovani u planiranom roku", objašnjava Bromley u jednoj od svojih analiza.

 

Veštačka inteligencija ima veliki potencijal u poljoprivredi

Od velike pomoći u sprovođenju transformacije ka održivijem modelu poljoprivrede biće i veštačka inteligencija. Kako navode iz ministarstva poljoprivrede, ona ima veliki potencijal u poljoprivredi i već se u svetu primenjuje u različitim segmentima proizvodnje. To ministarstvo trenutno izrađuje strateški okvir za digitalnu transformaciju poljoprivrede.

"Primeri korišćenja veštačke inteligencije uključuju precizno navodnjavanje i đubrenje, detekciju bolesti i štetočina putem satelitskih snimaka i dronova, optimizaciju žetve i sadnje, kao i predviđanje prinosa i tržišnih kretanja. Uz pomoć veštačke inteligencije moguće je donositi brže i preciznije agrotehničke odluke, što doprinosi efikasnijem korišćenju resursa i većoj ekonomičnosti proizvodnje."

Depositphotos

 

 

Terzić iz NALED-a ističe da je poljoprivredniku potrebna i snažna i kontinuirana investiciona podrška države kroz subvencije, kako bi mogao da nabavi svu potrebnu opremu i mehanizaciju za preciznu poljoprivredu. On kaže da bi veštačka inteligencija mogla da se iskoristi i za unapređenje sistema eAgrar.

"Da bi ovaj sistem potpuno ispunio svoj potencijal, neophodno je dalje unapređenje, uključujući integraciju alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji koji bi korisnicima pomogli u pronalaženju relevantnih javnih poziva i podsticaja, proveri i pripremi dokumentacije, kao i kreiranju i podnošenju zahteva. Takođe, važan korak je uspostavljanje elektronske knjige polja, koja bi omogućila praćenje proizvodnje na parcelama, kao i pravovremeno planiranje i reagovanje u skladu s potrebama proizvodnje", kaže Terzić.

Iz ministarstva poljoprivrede navode da planiraju da u ovom procesu pomognu poljoprivrednicima da se što lakše modernizuju. Plan je da se u okviru budućih javnih poziva uvedu mere koje će stimulisati regenerativne prakse, kao i nabavku opreme za digitalnu i pametnu poljoprivredu. Biće organizovane i edukacije za poljoprivrednike, a jedan od prioriteta je i obezbeđivanje pristupa digitalnim alatima i platformama, kao i kreiranje programa saradnje sa startapovima i tehnološkim kompanijama.