Kriza auto-industrije - kako berzanski špekulanti obaraju Volkswagen i Stellantis

Evropska automobilska industrija u poslednje vreme jednostavno ne uspeva da predahne. Problemi se nižu jedan za drugim, a izlaza iz duboke sistemske krize kao da i nema na vidiku.

Mnogo faktora je doprinelo ovako teškom stanju - od visokih cena energije i geopolitičke neizvesnosti, preko američkih carina, do manjka inovacija i konkurentnosti, što je posledica velikog zaokreta sa motora sa unutrašnjim sagorevanjem na električna vozila (EV).

Međutim, na vrhu liste problema je kineska konkurencija. Za razliku od evropskih proizvođača, kineske kompanije se ne suočavaju s istim izazovima, ali imaju višak proizvodnih kapaciteta koji ne može da apsorbuje ni najveće domaće tržište na svetu. Najnoviji makroekonomski podaci pokazuju da je prodaja automobila u Kini samo u junu pala za 16 odsto. Istovremeno, jun je doneo još jedan nepovoljan rekord za evropske proizvođače – kineski mesečni izvoz automobila prvi put je premašio milion vozila, što predstavlja rast od 27 odsto.

Na sve to sada se nadovezuje i promena raspoloženja investitora na finansijskim tržištima prema evropskim automobilskim kompanijama. Hedž-fondovi su ove godine povećali kratke pozicije na dugoročne obveznice Stellantisa, Volkswagena, BMW-a i Mercedes-Benza, pri čemu su Volkswagen i Stellantis posebno na meti institucionalnih investitora. To i nije iznenađenje, budući da je Volkswagen nedavno predstavio obiman plan restrukturiranja kako bi stabilizovao poslovanje.

Generalni direktor Oliver Blume u ponedeljak je zaposlenima najavio ukidanje oko 100.000 radnih mesta, zatvaranje fabrika u Nemačkoj, domovini brenda Das Auto, i taj plan opisao kao "najveće restrukturiranje u istoriji kompanije".

Simptom problema

Prema pisanju Financial Timesa, obveznice Volkswagena i Stellantisa su među najčešćim metama kratkih prodaja na evropskim tržištima. Pod pritiskom su i njihove akcije, pošto je sistemska kriza ove godine izbrisala desetine milijardi evra tržišne vrednosti automobilskog sektora.

Akcije Stellantisa beleže jedan od najvećih padova u evropskom industrijskom sektoru ove godine. Od januara do juna, njihova cena pala je 47 odsto, pokazuju podaci Bloomberga. Tržišna kapitalizacija kompanije sada iznosi nešto manje od 15 milijardi evra. Slična je situacija i sa Volkswagenom, čije su akcije u istom periodu izgubile više od 30,5 odsto vrednosti, dok tržišna kapitalizacija grupe trenutno iznosi oko 40 milijardi evra.

"Kratke pozicije hedž-fondova pre svega treba posmatrati kao simptom, a ne kao uzrok problema", ocenjuje zamenik direktora Sektora investicionih fondova u NLB Skladi Matej Mazi.

Kako objašnjava, tržište kažnjava sektore u kojima se istovremeno pogoršavaju izgledi za rast, profitne marže i vidljivost budućih zarada, zbog čega pojedini investitori očekuju dalje pogoršanje situacije u automobilskoj industriji.

"Evropski proizvođači moraće da postanu manje složeni, brži i više fokusirani. To podrazumeva manji broj modela, manje preklapanja između brendova, više zajedničkih platformi, veću automatizaciju, brži razvoj softvera, kao i verovatno dalje prilagođavanje broja zaposlenih i proizvodnih lokacija", kaže Mazi, navodeći moguće izlaze iz krize.

Ističe da sadašnja kriza, za razliku od prethodnih, nije ciklična već sistemska, a da je dodatno produbljuju i u najvećoj meri koriste kineski proizvođači.

"Kina danas ima prednost u odnosu na Evropu u tehnologiji baterija, efikasnosti proizvodnje i integraciji softvera", objašnjava Blaž Štefe, osnivač i direktor Evropsko-kineskog automobilskog udruženja (ESAA). Dok evropski proizvođač na tržište plasira jedan novi model, kineski konkurent u istom periodu može da lansira dva, pri čemu su oba opremljena najnovijom tehnologijom.

Na meti i Renault

Ključna stvar je da se evropska automobilska industrija više ne suočava samo sa cikličnim padom tražnje, već sa testom celokupnog evropskog industrijskog modela, ocenjuje Štefe.

Kapitalna tržišta, naime, sve više sumnjaju da će se profitabilnost automobilskih koncerna ikada vratiti na nivoe od pre nekoliko godina.

"Pitanje je da li Evropa, u industriji u kojoj Kina ima ekonomiju obima, troškovnu prednost i veću brzinu razvoja, dok SAD raspolažu većim domaćim tržištem i jeftinijom energijom, i dalje može da proizvodi globalno konkurentne automobile sa dovoljno visokom dodatom vrednošću."

Prema podacima zaključno sa krajem maja, obveznice automobilskog koncerna Stellantis bile su najizloženije kratkim prodajama među evropskim korporativnim obveznicama investicionog rejtinga koje prati Bank of America. Obveznice Volkswagena zauzele su treće mesto po izloženosti kratkim pozicijama.

Na meti investitora prvenstveno je njihova podređena obveznica vredna 750 miliona evra, kod koje je udeo kratkih pozicija porastao sa manje od devet odsto početkom godine na 16,2 odsto u junu. Istovremeno, kratke pozicije na drugoj, takođe podređenoj večitoj (perpetualnoj) obveznici od 750 miliona evra, koja nema rok dospeća, povećane su sa 4,6 na 7,9 odsto.

Dodatni faktor koji podstiče opklade na pad vrednosti akcija i obveznica jesu ogromni troškovi i gubici povezani sa elektrifikacijom, kao i zakasnelo restrukturiranje. Stellantis je za poslovnu 2025. godinu prijavio neto gubitak od čak 22,3 milijarde evra, koji je direktno povezan sa troškovima prelaska na električna vozila, ali i naknadnim delimičnim povratkom razvoju modela sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.

Posebno je značajno to što se kratke pozicije odnose na Stellantisove obveznice koje dospevaju 2035. godine, što ukazuje da hedž-fondovi procenjuju da kompanija ni u narednoj deceniji, uprkos restrukturiranju, neće ostvarivati dovoljne novčane tokove za uredno servisiranje svojih dugova.

"Kod evropskih proizvođača automobila otvorilo se upravo to pitanje - da li u novim tržišnim okolnostima i dalje mogu da ostvaruju profitne marže uporedive sa onima iz prošlosti, imajući u vidu više troškove, jaču kinesku konkurenciju, skupu elektrifikaciju, političku neizvesnost oko carina i slabiju tražnju na pojedinim ključnim tržištima", ocenjuje Mazi.

Podaci Bank of America pokazuju i da su kratke pozicije povećane na BMW-ovu obveznicu vrednu 750 miliona evra sa dospećem 2035. godine, kao i na dve obveznice od po 500 miliona evra koje dospevaju 2032. i 2033. godine. Opklade na pad vrednosti obveznice Mercedes-Benza od 300 miliona evra, sa dospećem 2030. godine, porasle su sa 5,5 na 9,2 odsto, dok se među metama investitora našao i dug Renaulta.