text size
U 2022. prosečni troškovi rada po satu procenjeni su na 30,5 evra u EU i 34,3 evra u evrozoni, u poređenju s 29 evra, odnosno 32,8 evra u 2021. godini. Ove procene proizlaze iz podataka o nivoima troškova rada koje je danas objavio Eurostat.
Prosečni troškovi rada po satu pokazuju značajne razlike među zemljama EU, pri čemu su najniži troškovi rada po satu zabeleženi u Bugarskoj (8,2 evra) i Rumuniji (9,5 evra), a najviši u Luksemburgu (50,7 evra), Danskoj (46,8 evra) i Belgiji ( 43,5 evra).
U metodologiji Eurostata pronašli smo jedan zanimljiv podatak. Naime, podaci za Hrvatsku zasnivaju se na Anketi o troškovima rada iz davne 2016. godine. Za druge države koriste se podaci iz anketa sakupljenih 2020. godine, a izraženih u nacionalnim valutama pomoću tromesečnog indeksa troškova rada (LCI). Kako bi se izračunale monetarne procene u evrima i izveli evropski agregat, korišćeni su prosečni godišnji kursevi. Koristi se LCI koji nije prilagođen za kalendarske učinke, osim za Dansku, Švedsku, Island i Norvešku, gde su dostupni samo kalendarski prilagođeni podaci.
Troškovi rada po satu u industriji iznosili su 30,7 evra u EU i 36,6 evra u evrozoni. U građevinarstvu su bile 27,3 evra, odnosno 30,8 evra. U uslugama, troškovi rada po satu iznosili su 30,2 evra u EU i 33,3 evra u evrozoni. U uglavnom neposlovnoj privredi (isključujući javnu upravu) iznosile su 31,3 evra, odnosno 34,8 evra.
Eurostat
Dve glavne komponente troškova rada su plate i nadnice te troškovi koji nisu povezani s platama (npr. socijalni doprinosi poslodavaca). Udeo troškova izvan plata u ukupnim troškovima rada za celu privredu bio je 24,8 odsto u EU i 25,5 odsto u evrozoni. Najniži udeo troškova koji se ne odnose na plate zabeležen je u Litvaniji (5,4 odsto) i Rumuniji (5,3 odsto), a najveći u Francuskoj (32 odsto), Švedskoj (31,9 odsto) i Italiji (27,8 odsto).
Skočile cene
U 2022. godini, u poređenju sa 2021. godinom, troškovi rada po satu na nivou cele privrede izraženi u evrima porasli su za pet odsto u EU i za 4,7 odsto u evrozoni.
Unutar evrozone, troškovi rada po satu porasli su u svim državama članicama. Najveći porast zabeležen je u Litvaniji (13,3 odsto), Irskoj (9,3 odsto) i Estoniji (9,1 odsto).
Za zemlje EU izvan evrozone, troškovi rada po satu izraženi u nacionalnoj valuti porasli su 2022. u svim zemljama, a najveći porast zabeležen je u Bugarskoj (15,3 odsto), Mađarskoj (13,9 odsto), Rumuniji (12,2 odsto) i Poljskoj (11,7 odsto). Najmanje su porasli u Danskoj, za 2,3 odsto.
U 2022. godini, većina zemalja EU polako je ukinula šeme potpore uvedene 2020. i produžene 2021. kako bi se ublažio uticaj pandemije kovida 19 na preduzeća i zaposlene. Uglavnom su ih činili kratkoročni radni aranžmani i privremeni otkazi koje je država potpuno ili delimično nadoknadila. Ti programi uopšteno su beleženi kao subvencije (ili poreske olakšice) sa negativnim predznakom u komponenti troškova rada koja nije vezana za platu. Stoga postupno ukidanje šema podrške povezanih s kovidom daje pozitivan doprinos rastu troškova rada po satu, zaključak je Eurostata.
.webp){kind=icon}
