Investicioni fondovi u Srbiji trenutno okupljaju više desetina ulagača, a nedavno usvojeni propisi, koji uvode niži novčani prag za ulaganje, teže da povećaju interesovanje na domaćem tržištu za tu vrstu finansijskih instrumenata.
Narodna skupština ove nedelje je usvojila Izmene i dopune Zakona o alternativnim investicionim fondovima, čime je smanjen minimalni iznos investiranja pojedinačnih investitora za zatvorene alternativne fondove sa 50.000 na 10.000 evra, a predsednik Komisije za hartije od vrednosti Marko Janković smatra da će to dovesti do povećanja broja investitora.
"U ovom trenutku imamo 55.000 investitora u ukupnoj fondovskoj industriji. Izmene zakona imaju za cilj da jednom širem krugu investitora na lakši i jednostavniji način omoguće pristup tom tržištu", rekao je Janković za Tanjug.
Opširnije
Prvo grupno investiranje u nekretnine: kvadrati otišli za sedam minuta, hoće li ih biti još
Prvi model grupnog investiranja u nekretnine izazvao je veliko interesovanje malih ulagača, što bi moglo ukazivati na potrebu za demokratizacijom tržišta.
19.11.2024
Gde uložiti 10.000 evra: šta savetuju finansijski stručnjaci
Pre nego što bilo ko odluči gde će investirati novac, treba prvo dobro da razmisli šta mu je cilj i koliko je spreman na rizik
13.11.2024
Alternativni investicioni fondovi: šta su i kakva im je budućnost u Srbiji?
Sektor alternativnih fondova u Srbiji polako se razvija, a dosad je organizovano osam takvih fondova.
01.11.2024
Generacija Z menja čuveni 60-40 portfolio za patike i retke automobile
Novi bogataši napuštaju dugogodišnju taktiku ulaganja i okreću se kriptu i strasti prema kolekcionarstvu.
29.06.2024
Gde ulaže 0,001 odsto najbogatijih na svetu, a šta vole imućni u Adria regionu
Svet danas ima 28.420 najimućnijih sa bogatstvom iznad 100 miliona dolara, a mahom su u Njujorku, Los Anđelesu, Londonu i Pekingu.
20.07.2024
Uz to, minimalni iznos ulaganja za poluprofesionalnog investitora snižen je sa takođe prvobitnih 50.000 na 5.000 evra.
Kako je Janković nedavno rekao u intervjuu za Bloomberg Adriju, verovatno je da su državni regulatori bili previše strogi prilikom inicijalnog pisanja zakona, uključujući određivanje minimalnog praga za investiciju. "Gledali smo iskustva drugih zemalja i uočili različita rizična ponašanja, zbog čega smo želeli da budemo konzervativniji u startu. Međutim, videli smo da se naša industrija ponaša odgovorno i to nam daje sigurnost", ocenio je on.
Šta su alternativni investicioni fondovi
Pojašnjenja radi, pomenuta komisija kao dve glavne vrste investicionih fondova u Srbiji prepoznaje:
-
otvoreni investicioni fond sa javnom ponudom (takozvani UCITS fond);
-
alternativni investicioni fond (AIF).
Prvi je podložan brojnijim ograničenjima i manje rizičan, dok AIF prikuplja sredstva od investitora sa namerom da ih investira u skladu sa utvrđenom politikom ulaganja u korist tih investitora, ali za njega se ne zahteva dozvola za rad u smislu zakona kojim se uređuje organizovanje i rad otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom.
AIF fondovi prikupljaju novac javnom ili privatnom ponudom, a mogu se osnovati, odnosno organizovati kao otvoreni ili zatvoreni, u zavisnosti od toga da li postoji pravo otkupa investicionih jedinica, odnosno udela/akcija iz imovine fonda na zahtev članova fonda.
Dosad je u Srbiji organizovano osam ovakvih fondova - četiri otvorena i četiri zatvorena, a više o tome kako oni funkcionišu pročitajte u posebnom tekstu.
Janković je izjavio da su investicioni fondovi najbrže rastući segment domaćeg finansijskog tržišta u proteklih par godina. Kako je ranije rekao za naš medij, oni upravljaju sa oko 1,5 milijardi evra, od čega je 100 miliona evra pod upravom AIF fondova.
Za UCITS fondove nema minimalnog uloga
Investitori, prema Jankovićevim rečima, bez ograničenja u vidu minimalnog uloga mogu da investiraju u UCITS fondove.
On dodaje da prinosi u fondovskoj industriji u proteklih par godina opravdavaju poverenje investitora.
"Vidimo i jednu odgovornost fondovske industrije za zaštitu prava svih investitora i praktično nismo do sada imali nijednu jedinu situaciju u kojoj neko od investitora nije bio isplaćen u situacijama kada je poželeo da povuče svoju investiciju", istakao je Janković.
Na pitanje kakve benefite dobijaju investitori, on je rekao da je glavna prednost manjak potrebe da se aktivno bave svojom investicijom.
"Svako društvo za upravljanje AIF-om i investicionim fondovima generalno, u svom okviru ima stručne i licencirane profesionalce koji upravljaju investicijama u ime fonda, a posledično i u ime svojih investitora. Time investitori dobijaju jedan pasivan prihod od investicija, jer se ne bave upravljanjem svojim portfoliom, već to poveravaju licenciranim profesionalcima", objasnio je. Dodao je da upravo oni donose odluke o finansiranju sredstava iz pomenutih fondova.
Kada je reč o kontroli rada investicionih fondova na srpskom tržištu, Janković podseća da je ona u nadležnosti Komisije za hartije od vrednosti.
"Komisija za hartije od vrednosti organizuje čitav proces edukacije, polaganja i licenciranja za sva zvanja ljudi koji rade na našem tržištu kapitala. Vršimo kontrolu i vodimo računa da se u potpunosti ponašaju u skladu sa zakonom, kao i da štite interese svojih investitora", objasnio je sagovornik Tanjuga.
Janković je naglasio da su investicioni fondovi najzastupljeniji na tržištu Sjedinjenih Američkih Država, koje je ujedno i najrazvijenije finansijsko tržište u svetu.