Godina za nama bila je izuzetno turbulentna na globalnom finansijskom tržištu, čemu su u ogromnoj meri doprineli geopolitička nestabilnost i ratovi, kao i veliki broj izbora širom sveta, među kojima su najvažniji bili američki.
Iako iz perspektive potencijalnog investitora situacija možda deluje haotično, ohrabruju glavni makroekonomski parametri poput inflacije i kamatnih stopa, dok stručnjaci predviđaju da će se trend njihovog pada nastaviti i naredne godine.
Srbija i dalje nema tako razvijeno finansijsko tržište, u odnosu na zemlje Zapadne Evrope, pa se građani mahom opredeljuju za nekretnine, kao sigurnu luku, koja bi trebalo da ih štiti od inflacije. Međutim, poslednjih godina ostvaren je značajan rast investicionih fondova, a očekuje se povećana emisija korporativnih obveznica, što signalizira postepeni razvoj finansijskog tržišta, koje nudi sve veći broj opcija potencijalnim investitorima.
Takođe, novi finansijski instrumenti pružaju investitorima veću diverzifikaciju portfolija, bolju fleksibilnost od nekretnina, ali i mogućnost da prilagode željenu likvidnost, što je prednost u odnosu na klasičnu oročenu štednju. S druge strane, glavni rizici ostaju međunarodno okruženje, kretanje cena sirovina, a posebno nafte, kao i kretanja u Evrozoni, koja snažno utiču na Srbiju zbog njene trgovinske povezanosti sa zemljama EU.
Kako plivati kroz ove nemirne vode, koji su dobri čuvari vrednosti novca i koje nove prilike se ukazuju, bila je tema Banca Intesa webinara pod nazivom "Magnifica puls tržišta", čiji su učesnici bili Jelena Drašković, specijalista za ekonomska istraživanja, Banca Intesa, Ljiljana Zipovski, direktor Odeljenja za upravljanje aktivom i pasivom (ALM), Banca Intesa, Ivan Jovanović, direktor odeljenja za investicije, Intesa Invest, i Marina Petrov Savić, viša analitičarka makroekonomije i tržišta kapitala, Bloomberg Adria.
Za BDP Srbije zaslužne privatna potrošnja i investicije, dok inflaciju guraju usluge
Promo/Banca Intesa
BDP Srbije je porastao u trećem kvartalu ove godine za 3,1 procenata, dok MMF očekuje da će rast na godišnjem nivou iznositi 3,9 odsto. Narodna banka Srbije, Ministarstvo finansija i Svetska banka očekuju nešto niži rast od 3,8 odsto. Jelena Drašković ocenjuje da je to solidan rast, čiji su glavni pokretači privatna potrošnja, koja je u prethodnom periodu uvećana snažnim rastom zarada i zaposlenosti, kao i jak rast investicija, kako privatnih tako i javnih.
"To potiče od investicija privatnih kompanija, rekordnih priliva stranih direktnih investicija, zatim veoma snažnih, i svake godine sve većih, kapitalnih ulaganja države. Ako strukturu rasta pogledamo na drugačiji način, možemo reći da je uslužni sektor taj koji vodi rast. To su sektori trgovine, turizma, IT-ja, saobraćaja i tako dalje. Zatim tu je snažan rast industrijske proizvodnje, odnosno jednog od najzdravijih delova prerađivačke industrije, a bitan faktor je i rast građevinarstva", objašnjava Drašković, i dodaje da je solidan rast, veći od 20 procenata, ostvaren od 2018. do 2023.
Ona ipak napominje da nije dovoljno gledati samo ovaj parametar, po kojem Srbija prednjači u regionu, već da je za poređenje važan i BDP po glavi stanovnika, po kojem smo na začelju. Naime, iza Srbije su samo neke zemlje Zapadnog Balkana, dok evropske zemlje imaju dvostruko ili trostruko veći BDP per capita.
"Zato je potrebno da naše stope rasta, koje ostvarujemo u prethodnom periodu, koje ćemo ostvarivati i u narednim godinama, budu ipak više od ovog rasta koji do sada imamo, kako bismo brže konvergirali ka Evropi", ističe sagovornica.
Inflacija je u oktobru ponovo ubrzala i dostigla 4,5 odsto, sa septembarskih 4,2 odsto, što je bio slučaj i u Evropskoj uniji, potvrđujući očekivanja Evropske centralne banke. Мeđutim, ona je u opadajućoj putanji od 2023, kada je dostigla vrhunac od 16 odsto, dok je od proleća u tzv. ciljanom koridoru inflacije NBS.
Jelena Drašković kao glavni faktor koji je gurao inflaciju identifikuje cenu hrane, koja je nosila više od polovine zabeleženog rasta cena. Kada se taj balon izduvao, primat su preuzele usluge, pa prethodni rast zarada stvara inflatorni pritisak.
Promo / Banca Intesa
Tu promenu strukture inflacije stručnjaci vide kao normalizaciju, jer nije neuobičajeno da usluge igraju glavnu ulogu u inflaciji zemalja u razvoju, navodi Marina Petrov Savić.
"Pogotovo zato što potrošači u zemljama u razvoju manji deo svog dohotka troše na usluge. To odmah vidimo na kontrastu između Srbije i Slovenije, gde u Srbiji oko 25 odsto potrošačke korpe ide na usluge, dok je u Sloveniji to već 35 odsto. I kada dođe do rasta raspoloživog dohotka, naravno u Srbiji, zbog nešto niže baze, brže raste tražnja za uslugama i samim tim se stvara prostor da cene u tom segmentu nastave da rastu. To vidimo zapravo i kada pogledamo dužu vremensku seriju. Na primer, pre 2021, pre poslednjeg inflacionog talasa. Pre toga je inflacija u Srbiji bila niska, mogu reći, irelevantna, ali su opet usluge i tada uvek bile iznad ukupne prosečne inflacije. I za segment usluga je zanimljivo da kada rastu zarade, raste tražnja, ali s druge strane, segment usluga je taj radno-intenzivni segment. Zarade su veliki trošak za sektor usluga i samim tim postoji pritisak i sa te strane troškova, što se kasnije u određenoj etapi preliva i na konačne cene", objašnjava analitičarka i dodaje da će u srednjem roku usluge gurati trend inflacije, dok će u kratkom roku to biti hrana, to jest, uspešnost poljoprivredne sezone.
Promo/Banca Intesa
Monetarno popuštanje do kraja godine i ključni datum 12. decembar
U poslednjih nekoliko godina svet je prešao put od negativnih kamatnih stopa, preko geopolitičkih procesa, pandemije i njom uzrokovanim problemima u lancima snabdevanja, pa sve do inflatornih pritisaka. Sada smo konačno u fazi monetarnog popuštanja, kada su sve relevantne centralne banke krenule da smanjuju kamatne stope. Američke Federalne rezerve (Fed) i Evropska centralna banka (ECB) to su već uradile na prethodnim sastancima, NBS je dva puta pauzirala i tu je malo iznenadila investitore.
Ljiljana Zipovski podseća da je vrhunac negativnih tzv. baznih eurskih stopa bio na -0,55, nakon čega je usledila 2020. "kovid godina", praćena velikim geopolitičkim rizicima i inflatornim pritiscima. Po njenoj proceni i ova godina je bila neobična zbog jakih monetarnih popuštanja, počev od 50 baznih poena od strane Feda u septembru. Pored toga smo imali oko 50 izbora u svetu, zaključno sa najvažnijim, u SAD, dok ekspert Banka Intesa u preostalih četrdesetak dana očekuje dalja smanjenja kamatne stope.
"Može da se dogodi da prvi čovek Feda preskoči ovaj decembarski momenat. Jedan od najvažnijih datuma biće 12. decembar, kada će biti odluke ECB i Narodne banke Srbije. Ono što sada vidimo je da su najvažnije euribor stope sada gotovo ispod tri odsto, odnosno i tromesečni i šestomesečni euribor, koji je najčešće utkan u proizvode na srpskom tržištu kao što su stambeni krediti ili krediti sa varijabilnom stopom", kazala je Zipovski.
Promo / Banca Intesa
Investicioni fondovi kao spoj likvidnosti i diverzifikacije
Prošlo je već 17 godina od kada je industrija investicionih fondova u Srbiji počela da se razvija. Dinamičan razvoj počeo je od 2018. kada je i Intesa Invest krenuo sa poslovanjem, navodi Ivan Jovanović. On ističe da je te godine u svim otvorenim investicionim fondovima u Srbiji imovina bila oko 200 miliona evra, dok je danas 1,5 milijardi evra, što je rast od oko 700 procenata za šest godina. Kao glavni faktor tog naglog skoka stručnjak izdvaja upravo negativne kamatne stope, ali i zakonodavni napredak.
"Investitori su prinudno tražili neke instrumente gde bi mogli da uvećaju svoj kapital. I tu su neki fondovi došli svojom prirodom, jer oni nude sklad između prinosa i likvidnosti, i raznih nivoa prinosa itd. Tako da, to je bio prirodni ambijent da fondovi zaista krenu sa ovako dinamičnim rastom. Takođe, mogu da pomenem zakonsku regulativu. Imamo u 2019. godini, recimo, novi zakon o UCITS fondovima. I novi zakon o alternativnim investicionim fondovima. Ovo uvodi najbolju evropsku praksu u naše domaće zakonodavstvo. Investitori po definiciji vole kada je neki ambijent regulatorno sređen. Gradi se poverenje, povećava se poverenje", objašnjava Jovanović i ocenjuje da je, sve u svemu, taj razvoj bio veoma dobar, te da je Intesa Invest zadovoljan svojom pozicijom na tržištu.
Ova banka ima četiri otvorena investiciona fonda sa javnom ponudom (UCITS) i jedan alternativni investicioni fond i upravlja sa ukupno 550 miliona evra imovine u vlasništvu više od 20.000 članova. Imajući u vidu ove brojke i trend rasta, Jovanović ističe da su apsolutno zadovoljni razvojem celokupne industrije fondova.
On kao glavne prednosti za potencijalne investitore navodi diverzifikaciju i profesionalno upravljanje.
"Ako se investiranje može smestiti u jednu reč, to je reč diverzifikacija. Naši fondovi su jako diverzifikovani, pričamo o nenovčanim fondovima kojima upravljamo, koji imaju najrazličitiju aktivu u smislu akcija, obveznica, veliki broj instrumenata u svom portfoliju. Tako da ono što je prednost kada investitor investira u fondove, on recimo može uložiti hiljadu evra u određeni fond, nebitno koji od tih diverzifikovanih fondova, i automatski kao da je od tih hiljadu evra 400 evra uložio u akcije, nači pričamo o najkvalitetnijim svetskim akcijama, a 500 evra uložio recimo u obveznice država Evrope, najkvalitetnijih korporativnih izdanja u Evropi, jedan deo u evroobveznice Republike Srbije, jedan deo u depozite. Tako da je sa hiljadu evra odmah napravio svoju ličnu diverzifikaciju kroz jedan ulog u fond", predstavio je Jovanović na praktičnom primeru ovaj tip investiranja.
Kao još jednu prednost on navodi da je donja granica za kupovinu evroobveznice 100.000 evra, pa je kroz investicione fondove, koji sadrže hiljade hartija od vrednosti, mnogo lakše izvršiti diverzifikaciju na sve te finansijske instrumente nego pojedinačnom kupovinom. Što se tiče profesionalnog upravljanja Banca Intesa ima potpisan ugovor o savetodavnim uslugama sa Eurizon grupacijom, koja upravlja sa više od 400 milijardi evra imovine.
Promo / Banca Intesa
Iako investicioni fondovi podrazumevaju određenu dozu rizika, prednost u odnosu na klasičnu oročenu štednju je to što investitori mogu da očekuju i veći prinos i veću likvidnost.
"Fondovi podmiruju te dve potrebe, u smislu da vi možete da birate fond u kojem ćete ostvariti određeni prinos, naravno u skladu sa vašim željenim rizikom i tako dalje, i da konstantno ostvarujete neki prinos. A fondovi su likvidni u smislu da je zakonska obaveza da isplatimo sve naše članove u roku od pet radnih dana za otvorene fondove, sedam radnih dana za alternativne, tako da vi sve vreme, dok ste investirani, ostvarujete određeni prinos, ali ste i likvidni ako vam zatrebaju sredstva za bilo kakvu vašu potrebu", navodi Jovanović i dodaje da se investitorima nudi fleksibilnost u vidu odabira željenog tempa uplata i mogućnosti da se više puta povuku i vrate u fond.
S obzirom na važnost diverzifikacije, zatim popularnosti štednje u Srbiji koja, prema septembarskim podacima, iznosi više od 15 milijardi evra na nivou celog bankarskog sektora, Banca Intesa nudi i tzv. kombi štednju.
"To je zapravo proizvod koji kombinuje dva proizvoda, a to su upravo depozit i investicioni fond. Vi kao klijent možete da odaberete sa kojim učešćem, odnosno koja je vaša tolerancija na rizik, da li će vam učešće biti veće u depozitu, ili u investicionom fondu. To je jedan od vidova diverzifikacije", istakla je Ljiljana Zipovski, iznoseći projekcije smanjenja referentnih kamatnih stopa glavnih centralnih banaka.
Pored obveznica, treba obratiti pažnju i na plemenite metale
Stručnjaci očekuju da će kamatne stope nastaviti da padaju, ako se inflacija zauzda od strane monetarnih vlasti, što će značiti i pad baznih stopa.
"To znači jeftinije kreditiranje, ali i niže kamatne stope na depozite. Ponavljam, sada su najatraktivniji. Takođe, gledajući prinose desetogodišnjih evro obveznica, Ivan je maločas pričao upravo o negativnim kamatnim stopama. Može da se vidi u periodu 2019. do 2020. trend, praktično, izlaska na pozitivnu stopu negde 2021. Trenutno imamo rast desetogodišnjih evroobveznica referentnih zemalja. Ja sam maločas gledala koliko je danas desetogodišnja nemačka obveznica, ona je na nivou 2,27, a desetogodišnji dolarski na 4,50. Zanimljivo je što su krive prinosa bile inverzne. To znači da su kratkoročne stope bile na višim nivoima, a dugoročne na nešto nižim. Očekujem da će se one nekako ispraviti u budućnosti", objasnila je Zipovski.
Kao jedan od potencijalno zanimljivih aseta ona ističe i zlato, koje je pred izbornu noć u SAD dostiglo vrednost od 2.750 dolara za uncu, a koje pruža utočište od potencijalne inflacije. Drugi atraktivan plemeniti metal je srebro, koje je ove godine poraslo za 35 procenata.
Promo / Banca Intesa
Što se tiče berzi, Zipovski navodi da je uvek atraktivan indeks S&P 500, koji je ove godine zabeležio dvocifreni rast od gotovo 23 odsto, s tim da i neki evropski i azijski indeksi beleže rast.
Na kraju ove teme, sagovornica je napomenula naftu, koja se kretala oko 70 dolara po barelu, kao važan faktor, zbog svog uticaja na inflaciju.
Balon na tržištu nekretnina i važni indikatori za investitore
Tržište nekretnina i dalje u Srbiji važi za sigurnu opciju za plasiranje novca, što je jedan od razloga nerazvijenosti finansijskog tržišta, napominje Jelena Drašković iznoseći podatak da je 2021. godine, samo u prvih šest meseci, dostignuta vrednost tržišta za celokupnu 2017. godinu. Nekretnine su malo splasnule 2023. godine, ali je u prvoj polovini ove godine zabeležen blagi rast od četiri procenata.
"Ako bismo razgovarali o tome da li postoji balon na tržištu nekretnina, postoji jedan interesantan, da ga nazovemo koeficijent, koji prikazuje koliko je potrebno zarade izdvojiti da bi se obezbedila neka prosečna nekretnina. Tu je Srbija na neslavnom mestu. Potrebno je nekih desetak godina da se izdvaja celokupna zarada za prosečan stan", istakla je Drašković, dodavši da smo po tome na šestom mestu u Evropi, kao i da po toj neslavnoj statistici prednjačimo u regionu.
Još jedan relevantan podatak je i novi indeks Republičkog geodetskog zavoda, koji iznosi 165, što znači da je od 2019, nulte godine merenja, cena porasla za 65 odsto.
"Ako posmatramo godišnje podatke, došlo je do određenog usporavanja. Dakle, 2022. godine je bila na najvišem nivou, koji je padao 2023. godine, i sada je to neka sitna jednocifrena stopa rasta, ali i dalje raste. Šta je klijentima, recimo, možda zanimljivo, šta mogu da ponesu kao informaciju kada se informišu o svojim odlukama na tržištu nekretnina, jeste da bi za pravu sliku trebalo da prate vrednost euribora, broj transakcija na tržištu i građevinske dozvole”, savetuje ona.
Predviđanja za sledeću godinu
Stručnjaci se slažu da u sledećoj godini možemo očekivati dalji rast BDP, dok će NBS pratiti kurs ECB, što se smanjivanja kamatnih stopa tiče, ali se ne očekuje da ono bude veliko. Glavni rizici, koji mogu uticati na inflaciju, ostaju geopolitička nestabilnost, ali i mogućnost trgovinskog rata između SAD, EU i Kine, ako nova američka administracija poveća carine, kao što je najavio novoizabrani predsednik Donald Trump.
"Za sledeću godinu očekujemo nekih 4,2 odsto rasta realnog BDP-a. I dalje će ostati slični izvori rasta kao i ove godine, dakle, privatna potrošnja, što je obrazac i u drugim uporedivim zemljama. Ono što se donekle promenilo su naša očekivanja za inflaciju, gde su se rizici donekle zaoštrili. I dalje očekujemo da će inflacija padati, da će ostati u celom horizontu projekcije u inflacionom koridoru, ali u narednim mesecima će padati možda nešto sporije nego što se ranije očekivalo", predviđa Jelena Drašković, napominjući važnost kretanja kamatnih stopa ECB i svetske inflacije.
Promo / Banca Intesa
U jeku Trumpove najave povećanja carina, krize na Bliskom istoku, rata u Ukrajini, ali i nakon BRICS samita u Rusiji, veoma je teško predvideti događaje u svetu. Međutim, Ljiljana Zipovski savetuje potencijalnim investitorima da razmišljaju na srednji i duži, umesto na kraći rok. Ona posebno skreće pažnju na to da su u izbornoj noći u SAD ojačali dolar i bitcoin, a da je zlato ostalo stabilno. S druge strane, petina ukupnog izvoza EU ide ka SAD, pa se postavlja pitanje da li bi jačanje dolara kompenzovalo povećanje carina za 10 ili 20 odsto.
"Čitava ideja administracije je da se podstakne privreda. Naše predikcije su da će Fed smanjivati kamatne stope, da zapravo kapital bude što povoljniji za privredu i investiranje. Takođe očekujemo od EU dalje podsticaje što se tiče olabavljene monetarne politike. Ovo jeste pravo vreme da investitori razmisle u kom pravcu će ići prinosi na obveznice i da li će se zapravo ozbiljno probuditi tržište akcija o kojima se intenzivno govori, naročito tehnoloških i AI akcija”, navodi Ljiljana Zipovski, posebno ističući kompaniju Tesla Elona Muska, koja je u izbornoj noći zabeležila ogroman rast.
Analitički tim Bloomberg Adria predviđa da bi rast BDP u Srbiji u sledećoj godini mogao čak i da se ubrza.
"Jedan od stubova su investicije, infrastrukturne investicije i tu je manje više sve crno na belo, pošto se zna koji su to projekti predviđeni, koliko će biti otprilike realizacija. Zatim potrošnja, opet ponavljam, rast zarada, rast penzija, najavljen rast minimalne zarade, sve je to ono što će dalje pružiti dobru platformu rastu te potrošnje domaćinstava, što će takođe pozitivno doprineti rastu BDP-a. Ne samo ti potrošački fundamenti, već i sentiment, odnosno raspoloženje potrošača da troše su dobri", iznela je svoje predviđanje Marina Petrov Savić.
Sadržaj nastao u saradnji sa kompanijama Banca Intesa AD Beograd i Intesa Invest AD Beograd.
.webp){kind=icon}
