Globalna finansijska tržišta suočavaju se sa složenim izazovima koje donose trgovinske tenzije, geopolitički preokreti i različite monetarne politike. Najavljene carine SAD, kolebanja dolara i smanjenje kamatnih stopa Evropske centralne banke (ECB) uzdrmale su investicione strategije.
U Srbiji, finansijsko tržište još zaostaje za zapadnoevropskim, ali investicioni fondovi i ESG obveznice doživljavaju uzlet, nudeći alternativu štednji i nekretninama, koje i dalje privlače domaće ulagače. Ove teme bile su u fokusu Banca Intesa i Intesa Invest webinara „Magnifica puls tržišta – navigacija kroz promene – osvrt na makroekonomske trendove, tržište kapitala i investicione prilike’’.
Učesnici webinara bili su Ljiljana Zipovski, direktorka Odeljenja za upravljanje aktivom i pasivom u Banca Intesa, Jelena Drašković, specijalistkinja za ekonomska istraživanja u Banca Intesa, Ivan Jovanović, direktor Odeljenja za investicije u Intesa Investu, i Matej Vujanić, analitičar makroekonomije i tržišta kapitala u Bloomberg Adria.
Promo/Banca Intesa
Pogledaj galeriju
Promo/Banca Intesa
Pogledaj galeriju
Promo/Banca Intesa
Pogledaj galeriju
Promo/Banca Intesa
Pogledaj galeriju
Promo/Banca Intesa
Pogledaj galeriju
Promo/Banca Intesa
Pogledaj galeriju
Promo/Banca Intesa
Pogledaj galeriju
Trgovinske tenzije i njihove posledice po tržište
Najave carina pod administracijom Donalda Trampa, uključujući 10 odsto linearne tarife i stope do 145 odsto za Kinu, izazvale su snažne reakcije na finansijskim tržištima.
„Sve ove najave, sve ove promene, zamrzavanja, su direktno uticala na finansijska tržišta, kako valutna, indeksna, tržišta kapitala. Jedan od očiglednijih primera je i vrednost dolara, koja je dosta volatilna“, rekla je Ljiljana Zipovski pokazujući grafikon na kojem je prikazana vrednost dolara u odnosu na evro u trenutku inauguracije novog predsednika SAD Donalda Trampa, kao i promene tokom najava carinskih tarifa.
Promo/Banca Intesa
Kineske kontramere od 125 odsto dodatno su zakomplikovale globalnu trgovinu, dok razlike između Feda, koji drži stopu na 4,5 odsto, i Evropske centralne banke, koja je oštro smnajivala svoju referentnu stopu i koja je sad na nivou 2,15 odsto, utiču na investicione odluke.
„Dolarska kriva prinosa je gotovo flat. I to govori u prilog nesigurnosti i sentimentu učesnika tržišta“, dodala je Zipovski.
Ove dinamike zahtevaju pažljivo upravljanje valutnim rizicima.
„Bilo mi je zanimljivo i zapažanje predsednika Donalda Trampa da bi smanjenje referentne stope za 200 baznih poena zapravo uštedelo Americi u budžetu godišnje preko 800 milijardi dolara“, istakla je Zipovski, naglašavajući pritisak na monetarnu politiku i prvog čoveka Fed-a, što utiče i na cene plemenitih metala, ali i tržište akcija i obveznica.
Zipovski je navela i da je inflacija u Evropi obuzdana, a da je bankarski sektor u Srbiji stabilan i visoko likvidan.
Budućnost evra u multivalutnom svetu
U svom obraćanju, Vujanić je istakao da se dolar smanjuje u udelu deviznih rezervi od 1999. godine, kada je bio na 71 odsto, do sadašnjih 58 odsto. To pokreće i debatu o ulozi evra kao globalne valute, koji ima problem sa fragmentiranim sistemom, kako primećuje Vujanić.
„Evropski sistem se sastoji od 20 centralnih banaka u kojima ima praktično 50.000 zaposlenika. I sad kad to stavimo u poređenje s dolarom, koji je i dosta važnija valuta po pitanju zastupljenosti u deviznim rezervama, a i po pitanju koliko je zastupljena u transakcijama svetskim, vidimo da je to zapravo puno jednostavniji i puno efikasniji sistem“, objasnio je Matej Vujanić.
Promo/Banca Intesa
On primećuje i to da će s vremenom i druge valute dobijati na važnosti, jer stalno rastu u udelu deviznih rezervi.
„Svet nekako možda više kreće prema multivalutnom sistemu, odnosno da će biti više valuta koje će vremenom dobijati na važnosti“, rekao je Vujanić, dodajući da je sada tu i kineski juan, koji nije ni postojao, a sada je na oko 2,5 odsto i kreće se prema tri odsto.
U zaključku Vujanić navodi i to da ipak sumnja da bilo koja valuta zbog nedovoljne dubine tržišta može da zameni dolar.
„Mislim da će evro dobijati na važnosti, mislim da će i neke ostale valute dobijati na važnosti, ali iskreno sumnjam da i jedna valuta ima dovoljnu dubinu tržišta da može zameniti dolar“, dodao je Vujanić.
Tržišta kapitala i volatilnost kao prilika
Američki S&P 500 u aprilu ove godine pretrpeo je svoj najveći pad, praćen skokom od 13 odsto u sedam dana, dok je indeks volatilnosti, VIX, tzv. indeks straha, doživeo svoj vrhunac.
Jovanović ističe da ove promene na američkom tržištu nisu uticale na imovinu otvorenih fondova u Srbiji, što pokazuju i grafikoni, koji beleže stalni rast.
„Trenutna imovina svih otvorenih investicionih fondova u Srbiji je oko milijardu i 900 miliona evra”, ističe Jovanović i primećuje da je Srbija u ovom segmentu sustigla susede, okolne zemlje.
Promo/Banca Intesa
Intesa Invest, svedoči Jovanović, upravlja sa 700 miliona evra imovine, a on posebno akcentuje važnost razumevanja prednosti investicionih fondova.
„Postoji veliki broj prednosti ulaganja u investicione fondove. Ovde bih istakao tu diversifikaciju”, rekao je Jovanović i dodao:
„Mi trenutno u fondovima, mi u Intesa Investu, samo govorim o našem društvu, imamo preko 30.000 članova. To znači da postoji 30.000 investitora koji su poklonili to poverenje nama i koji su investirali sredstva u naše fondove. Vidite i po grafikonu da taj broj članova iz godine u godinu jako lepo raste. Krenuli smo neke 2018. godine, tako da ova stopa raste izuzetno i nastavlja se dalje”.
Jovanović je istakao da kontinuirano ulaganje smanjuje rizike.
„Sve više investitora se odlučuje za neko kontinuirano ulaganje, jer ulaganje u investicioni fond je neka vrsta štednje. Tako ga treba posmatrati i to klijenti sve bolje shvataju. Investitori dolaze sa tim idejama”, naglasio je Jovanović, dodavši da fondovi nemaju donji limit za ulaganje, te da su i uplate od 1.000 dinara prihvatljive.
ESG obveznice i zlato su „sigurne luke”
Krajem prošle godine S&P je podigao kreditni rejting Srbije na investicioni nivo. Vujanić smatra da je to jako pozitivan signal za tržište kapitala.
S druge strane, jednako bitne su i ESG zelene obveznice, a kada je u pitanju udeo ovih obveznica u javnom dugu, Vujanić ističe pozitivnu ulogu Srbije na nivou celog regiona.
„Srbija je tu definitivno predvodnik u regionu po pitanju udela u ukupnom javnom dugu sa oko 9 odsto udela. Srbija je bolja i od Slovenije, i od Hrvatske, i Bosne i Hercegovine, i od Severne Makedonije“, rekao je Matej Vujanić.
On ističe i to da prva korporativna emisija zelenih ESG obvenica podstiče tržište.
„Ima jedan još, ja bih rekao, dobar iskorak na tržištu kapitala, a to je ta emisija prve korporativne zelene obveznice, koja je bila dosta uspešna“, dodao je Vujanić.
S druge strane, zlato, sa cenom od 3.400 dolara po unci, takođe privlači ulagače.
“Što se tiče zlata, zlato je tradicionalno sjajno utočište kao aset. Cena zlata raste u slučaju nestabilnosti. Jedan od interesantnih generatora rasta cene zlata jeste i zainteresovanost centralnih banaka kada diversifikuju svoj portfolio deviznih rezervi. One su bile značajni kupci istoga“, rekla je Ljiljana Zipovski i dodala:
“Tradicionalno kada dođu turbulentna vremena investitori pohrle upravo u investiranje u ovaj metal. I prošle i ove godine zlato je beležilo double digit prinose. Kako će biti nadalje videćemo“.
Privredna aktivnost u Srbiji u doba globalnih komplikacija
Privredni rast Srbije od dva odsto u prvom kvartalu 2025. godine, uz pad stranih direktnih investicija za 55 odsto, odraz je sveukupne geopolitičke situacije, ali i stanja u samoj zemlji.
Promo/Banca Intesa
„Gledajući indikatore koji su trenutno dostupni, mi očekujemo da će se rast od oko dva odsto nastaviti i u drugom kvartalu, dok bi u drugoj polovini godine trebalo da dođe do određenog ubrzanja“, rekla je Jelena Drašković.
Ona ističe da su sve projekcije za privredni rast u celoj 2025. godini grupisane između 3-3,5 odsto.
Smatra da su glavni izazovi iz makroekonomske sfere dalje zaostravanje geopolitičkih tenzija i ponovno ubrzanje inflacije. “Od domaćih faktora tu je i rizik rasta kamatnih stopa na dug, do čega bi došlo u slučaju urušavanja makroekonomskih fundamenata, što uvećava iznose za otplatu duga i predstavlja rizik za već prenapregnut budžet” navodi Drašković. Ukoliko bi se odlazak stranih investitora nastavio i proširio, to bi moglo da ima šire implikacije u kratkom roku. Naravno, tu je i dalje prisutan rizik od naglog skoka globalnih cena energenata“, dodala je Drašković.
„Važno je i kako će se razvijati potražnja za automobilima zbog važnosti automobilskog klastera za našu industriju“, naglasila je Drašković i dodala:
„Makroekonomska stabilnost je sidro u doba neizvesnosti. Prethodno prošloj velikoj krizi, kada smo imali i pad privredne aktivnosti tokom pandemije, dakle pre toga smo imali stabilne makroekonomske fundamente. Rast je ubrzavao, inflacija je bila niska i predvidljiva, a javni budžet je bio više izbalansiran nego sada“, istakla je Drašković.
Ona smatra da i u preostala dva kvartala ne možemo da se nadamo izvesnom i mirnom periodu.
„Ukoliko bi sada došlo do eskalacije globalne krize naši makroekonomski fundamenti nažalost nisu toliko stabilni. Mislim da će neizvesnost ostati prisutna tokom čitave godine“, rekla je Drašković i zaključila da su sistemski faktori presudni za stabilan privredni rast, pre svega vladavina prava, jačanje institucija i unapređenje poslovnog okruženja, uz manje oslanjanja na tradicionalne nisko produktivne delatnosti, a više na unapređenje ekonomskog sistema.
Sadržaj nastao u saradnji sa kompanijama Banca Intesa AD Beograd i Intesa Invest AD Beograd.
.webp){kind=icon}
