.webp){kind=icon}
Prošla godina je pokazala da vojni sukob širih razmera poput onog u Ukrajini može značajno da utiče na svetsku privredu - da izazove ozbiljnu energetsku krizu i rekordno povećanje inflacije, što je, naravno, uticalo i na kretanja na berzi. S obzirom na to da tržišta kapitala nikada ne miruju, krajem prve polovine 2023. postavili smo pitanje gde ulagati u drugoj polovini godine, to jest kako će profesionalci rasporediti investicioni portfelj.
Ne postoji magična formula
Marko Bogdan, šef kanala prodaje u InterCapital Asset Managementu, kaže da ne postoji magična formula za određivanje idealnog portfelja koji bi bio primenljiv na sve investitore.
"Iako imamo tržišne podatke i očekivanja za određene klase imovine, nemamo drugu stranu inputa, a to je informacija o investitoru. Svaki idealni portfelj se razlikuje u zavisnosti od očekivanog trajanja investicije, cilja, spremnosti pojedinačnog investitora da rizikuje, njegove finansijske situacije i ostatka ulaganja u portfelju investitora", kaže Bogdan.
Opširnije
JPMorgan najavio rizik od pada vrednosti akcija za 20 odsto
Jaz između akcija i obveznica sugeriše rizik od pada od 20 odsto za akcije.
09.06.2023
Strah od podizanja stopa pogađa obveznice širom sveta
Dodatno zatezanje tera investitore da preispitaju svoja predviđanja da će Federalne rezerve smanjiti stope.
08.06.2023
MK Grupa bi mogla da emituje zelene obveznice ako kamate budu povoljne
Pored razvoja tržišta kapitala, neophodno je raditi i na ukrupnjavanju tržišta iz regiona.
02.06.2023
Vodič za alternativne investicije: satovi, torbice, vino, automobili...
Nakon niza godina procvata, tržište elitnih kolekcionarskih predmeta nailazi na prepreke.
27.05.2023
Ulaganje je jednostavno, a nerealna očekivanja su pravilo
Proces ulaganja nije preterano komplikovan i u svojoj osnovi se ne razlikuje u zemljama Adria regiona.
06.06.2023
Prema njegovim rečima, neko ko planira da investira u roku od godinu dana, a investicija predstavlja sav njegov slobodan novac, ne bi trebalo uopšte da razmišlja o ulaganju na berzu, iako očekivanja za tu investicionu klasu mogu biti pozitivna.
"Stoga, sve naše stavove o očekivanjima za obveznice, akcije, robu i slično treba staviti u lični kontekst svakog pojedinačnog investitora. Pored posla našeg front ofisa i analitičara koji su na tržišnoj strani, mnogi od nas svakodnevno rade sa klijentima samo da bi mogli da 'prevedu' tržišna očekivanja u portfelj prema navedenim ličnim karakteristikama", kaže Bogdan.
Obveznice su ponovo u igri
Kada je reč o očekivanjima za određene klase aktive, Bogdan kaže da su se posle više od decenije niskih ili negativnih kamatnih stopa, prinosi oporavili čak i na konzervativnom kraju tržišta.
Depositphotos
"Obveznice, čak i one iz najbezbednijih zemalja poput Nemačke ili Sjedinjenih Američkih Država, sada donose pozitivne, pa čak i atraktivne prinose. S obzirom na to da verujemo da smo na vrhu ili blizu vrha ciklusa povećanja kamatnih stopa, obveznice su svakako klasa imovine koju bismo posebno istakli u narednom periodu", objašnjava Bogdan.
On dodaje da sa akcijama slika može biti malo drugačija.
"Iako verujemo u dugoročni potencijal akcija kao klase imovine, u zavisnosti od privrednog sektora ili tržišta, verujemo da bi do korekcije moglo doći u kratkom roku. Međutim, to ne znači da ih treba zanemariti ili ukloniti iz portfelja. Sa akcijama treba imati dugoročniji horizont i biti spreman da se kupi više kada i ako dođe do korekcije", kaže Bogdan.
Kada su u pitanju sirovine, one se ne mogu svesti na zajednički imenitelj, jer nafta, gas, plemeniti i industrijski metali i poljoprivredni proizvodi mogu imati potpuno različite pravce kretanja i na njih utiču različite pretpostavke, ističe Bogdan.
Bloomberg
"Na primer, uzimajući u obzir očekivane velike infrastrukturne projekte u kombinaciji sa premeštanjem proizvodnje bliže mestu potrošnje (engl. nearshoring), kategorije kao što su industrijski metali i slično bi trebalo da imaju pozitivan učinak. Smatramo da je izloženost tom tržištu potrebna i da bi se bar deo portfelja zaštitio od inflacije, ali imajući u vidu uobičajena veća kretanja cena na tom tržištu, učešće takve investicije trebalo bi da bude znatno manje od onog u akcijama ili obveznicama", kaže Bogdan.
Vrhunske kompanije
Aleksandra Daneva, finansijski analitičar u VFP Fund Managementu, predlaže alokaciju investicionog portfelja na sledeći način: 45 odsto u akcijama multinacionalnih (takozvanih blue chip) kompanija, 20 odsto u akcijskim fondovima, 15 odsto u domaćim obveznicama, 15 odsto u fondovima novca i pet odsto u akcijama manjih preduzeća.
"Ovim izdvajanjem značajan deo portfelja biće izložen akcijama kompanija koje imaju stabilnu zaradu, uspostavljen menadžment, kao i proizvodima ili uslugama koji su već duže vreme na tržištu. Sem toga, ostatak portfelja će biti izložen sigurnijim investicionim alternativama kao što su domaće obveznice i fondovi novca, što bi smanjilo ukupni rizik portfelja. Takođe, ulaganje u manje kompanije (mid-cap ili small-cap) omogućava da portfelj bude izložen kompanijama koje nude inovativne proizvode ili imaju zanimljiv koncept poslovanja, što bi imalo veliki potencijal za rast u budućnosti", objašnjava Daneva.
