Googleova kupovina Photomatha dodatno će privući ulagače u jugoistočnu Evropu, gde se razbuktava startap sistem i ulagačke prilike su ogromne, rekao je osnivač i izvršni direktor švedskog fonda rizičnog kapitala (VC) Creandum Staffan Helgesson na druženju investitora i startapova u organizaciji regionalnog VC fonda Fil Rouge Capitala. Helgesson, u čijem je portfelju 25 jednoroga, među ostalima Spotify, Klarna i Bolt, tom prilikom je za Bloomberg Adriju otkrio da razmatra ulaganja u Hrvatsku i region.
"Imali smo desetak investicija u istočnoj Evropi, a samo je pitanje vremena kad ćemo naći nešto u Adria regionu. Još tražimo, ali ima nekoliko kompanija oko kojih smo vrlo entuzijastični", rekao je Helgesson, koji je uveren da sledi veliki uspon startapova istočne i jugoistočne Evrope. U dvodnevnoj poseti Zagrebu, rekao nam je, obišao je 20-ak kompanija, jer tako se to radi kad se ulaže u ranim fazama poslovanja.
Iako nam nije poverio kome je sve pokucao na vrata, podelio je sa nama da je Creandum u svom novom, šestom fondu, koji je otvoren u martu prošle godine i vredi 500 miliona dolara, usmeren na fintech i na startapove koji nude tehnološka rešenja za klimatske promene, prvenstveno u vidu elektrifikacije.
"Mi smo generalisti i ulažemo u pet-šest sektora, jedan od njih je fintech, koji je najzastupljeniji, a sada najviše dolazi do izražaja klima. U poslednjih nekoliko godina imali smo deset ulaganja u elektrifikaciju, a vi imate Rimca, koji je superzanimljiva kompanija", rekao je Helgesson, koji je pre 20 godina u Stokholmu osnovao Creandum, a dosad je taj fond uložio približno 1,3 milijarde dolara u 140 startapova, od kojih se 25 razvilo u jednoroge. Neki od njih su iZettle, Klarna, Depop, Pleo, Trade Republic, Cornershop, Neo4j, Kahoot! i Bolt.
No, od svih jednoroga, uz fond Creandum najčešće se spominje Spotify, s obzirom na to da je fond prvi uložio u startap koji je svojim konceptom napravio revoluciju u muzici, ali je i učinio dostupnom na mobilnim telefonima koji u ono doba još nisu bili previše pametni. U razgovoru koji je u prostoru nekadašnjeg zagrebačkog bioskopa Urania sa švedskim investitorom vodio osnivač i direktor Fil Rouge Capitala Julien Coustaury, moglo se čuti da pregovori za to ulaganje nisu išli baš glatko – trajali su 18 meseci. Takođe, ulaganje u ideju Daniela Eka i Martina Lorentzona bila je odluka koja se više temeljila na intuiciji nego na racionalnoj proceni.
"Eka sam upoznao u januaru 2007. godine. Imao je 22 godine, ispisao se iz škole, izrađivao je internetske stranice, dolazio je iz loše četvrti u južnom Stokholmu. Kad smo mu prvi put pristupili, nije nam hteo reći čime se Spotify tačno bavi. Znali smo tek da je to vrlo kul nova firma koja zapošljava samo najbolje i to nam je bilo vrlo uzbudljivo", ispričao je Helgesson.
Osnivač VC fonda Creandum Staffan Helgesson (levo) i direktor Fil Rouge Capitala Julien Coustaury (desno) | Fil Rouge Capital
Kad su saznali šta u Spotifyju smeraju, odnosno da žele da naprave proizvod "bolji od Piratebaya", koji je u to vreme, kako kaže, upropastio muzičku industriju u Švedskoj, ostali su začuđeni jer je piraterija ipak bila besplatna. Međutim, poverovali su u njihovu moć transformacije industrije, posebno nakon probnog korišćenja proizvoda. Helgesson priča da je poželeo da čuje pesmu nekog slabije poznatog "boj benda" i odmah se na ekranu izlistalo 20 njihovih pesama. "Kombinacija boj benda, proizvoda i osnivača nas je osvojila. Ono što nam se nije sviđalo bila je muzička industrija. Pozvali smo iskusnije kolege jer tada je fond postojao tek nekoliko godina i nikome se nije sviđala niša koju su momci odabrali. Groblje startapova puno je muzike, govorili su. No, nismo ih poslušali i podržali smo ih. Ta prva runda prikupljanja kapitala u Spotifyju se zatvorila u julu 2008. godine, više od 18 meseci nakon što smo se upoznali", ispričao je Šveđanin.
Dodao je i da Ek sjajno priča priče, a to je, smatra, jedan od faktora X koje traže jer su osnivači ključni, oni moraju da znaju da dobro prodaju priču klijentima, investitorima, zaposlenima. Naveo je i neke ključne karakteristike osnivača jednoroga.
"Ono što moraš imati da bi bio uspešan nije naučna fantastika. Nema izuzetaka, osnivači svih naših 25 jednoroga i desetak kompanija koje imaju velike šanse da dođu do tog statusa rade ekstremno naporno. Niko od njih nema prosečno radno vreme. Mnogi od njih su jako znatiželjni, žele da uče. Takođe, oni ne čine kompromise, odlučuju sami. Moraju imati razvijene prodavačke veštine jer pridobiti kapital i najbolje ljude je prodavački posao. Budući da je svet danas ravan i ako osnuješ kompaniju u Zagrebu, borićeš se sa globalnom konkurencijom, to je vrlo važno."
Razvoj ekosistema
Zanimljivo, osnivač Creanduma investitore stavlja podalje od kormila kompanija u koje su uložili. "Mi samo pružamo usluge i saputnici smo na prednjem sedištu. Kad vidim da kompanije počinju previše da ponavljaju stvari koje sam ja rekao, mislim da smo na krivom putu. Osnivači moraju imati viziju, naša je uloga da postavljamo teška pitanja, ali mislim da ona tu i prestaje."
Pre malo više od godinu dana, švedski fond je, nakon Stokholma, San Franciska i Berlina, otvorio kancelariju i u Londonu. Najveće tržište im je nemačko. Nema ništa magično u Silicijumskoj dolini, a to su negde 2014. godine shvatili i evropski osnivači. Tada se, ispričao je Helgesson, promenio mentalitet, osnivači su shvatili da ne moraju u SAD, da mogu odavde, a tome je, smatra, doprineo i Spotify.
Ipak, američki startap ekosistem počeo se razvijati 1960-ih, u Evropi 1990-ih, a u našim delovima Evrope tek nedavno. Tako da su Amerikanci ipak u prednosti, što je vrlo vidljivo u području prodaje i marketinga. "Od 40 najvećih softverskih kompanija u svetu, svih 40 je iz SAD. Jako dobro barataju marketingom i prodajom. To ne treba obeshrabriti, štaviše, unajmimo ih", rekao je.
Dodao je da Evropa ima još jednu prednost. Imigracija je fantastična za preduzetništvo, kazao je, dok se u SAD ona smanjila, u Evropi je ima mnogo, što znači i mnogo talenata. Dotakao se pritom i Hrvatske, pa i prodaje Photomatha.
"Evropske integracije su sjajne, a tu je i Photomath. Kad imate takvu kompaniju, to podstiče slivanje novca iz fondova i poslovnih anđela u ekosistem. Mislim da tako treba da bude, napravite sjajnu kompaniju i neko će pokucati, ali za to treba vremena. Kompanijama da dođu do toga treba 15 godina, a Photomath je uspeo u sedam godina. Uveren sam da je Google pokucao na vrata Photomathu. Ne mislite previše o novcu i exitu, izgradite sjajnu kompaniju i neko će pokucati na vrata", savetovao je investitor okupljenim startapovcima.
Kontrolisana potrošnja
Ekonomske prilike ne čine se idealnim, ali možda upravo zato to i jesu. Najbolje kompanije su nastale u lošim vremenima jer su morale brže pronaći svoj "market fit" i više paziti kako troše novac, istakao je Helgesson.
"Posao investitora i preduzetnika je da grade kompanije koje će opstati dugo. Ovo je ciklični posao, kreće se u oba smera, samo što je ovoga puta nešto duže trajao dobar period. Važno je za startapove da kontrolišu potrošnju novca jer bez obzira na to koliko dobar proizvod razvijaju i prodaju, to nema veze ako ne prežive i ne mogu da plate račune", poručio je direktor Creanduma i dodao da je na tržištu puno novca.
Iako uvek bude oklevanja kad tržište uspori, taj fond odlučio je punom parom napred.
"Otvoreni smo za ulaganja, prošle godine smo imali 15 ulaganja i nameravamo zadržati isti tempo koji smo imali tokom dobrih godina", zaključio je.
.webp){kind=icon}
