Šta bi Srbiji značile dve milijarde evra nepoznatog Švajcarca

Osnivač švajcarske konsultanske kuće GapBridge Marc Clapasson poručio je nedavno da je spreman da uloži dve milijarde evra u Srbiji. O koliko velikom ulaganju je reč, možda najilustrativnije pokazuje podatak Ambasade Švajcarske, odakle su nam poručili da je ta zemlja kao jedan od vodećih stranih investitora u Srbiji toliko uložila u proteklih 12 godina.

Ekonomski ataše Dragica Tomčić ocenjuje da su razmena i ekonomski odnosi Srbije i Švajcarske jaki i intenzivirani u poslednjih nekoliko godina, uz konstataciju da je naša zemlja atraktivno tržište za švajcarske kompanije.

"Švajcarski investitori su već dobro poznati u Srbiji i uglavnom su zadovoljni poslovnim okruženjem. Sa oko dve milijarde evra neto investicija u periodu od 2010. do 2022. godine, Švajcarska je među šest najvećih stranih investitora u Srbiji. Ona je 2021. godine bila drugi najvažniji strani investitor u Srbiji, sa uloženih 650 miliona evra", kaže Tomčić za Bloomberg Adriju.

Naglašava da se, s druge strane, Švajcarska takođe pojavila kao najbolja investiciona lokacija za srpske kompanije, i to uglavnom u sektoru informaciono-komunikacionih tehnologija.

"Naravno, sa velikim zadovoljstvom ističemo investicione namere gospodina Clapassona i kompanije GapBridge, što potvrđuje kontinuirano interesovanje švajcarskih investitora za Srbiju", poručuje Tomčić.

Clapasson je ovu megainvesticiju najavio prilikom susreta sa ministrom privrede Radetom Bastom. U tada objavljenom saopštenju Ministarstva nisu izneti detalji o tome šta bi konkretno moglo da se realizuje. Prilično uopšteno je navedeno da je investitor zaintersovan za grinfild i braunfild (engl. greenfield -  vrsta strane direktne investicije u okviru koje ulagač gradi sopstvene, potpuno nove objekte; brownfield - investicija u okviru koje se oslanja na kupovinu ili iznajmljivanje postojećih objekata) investiranje u oblasti finansija, bankarskog sektora, osiguranja, novih tehnologija i nekretnina. Reklo bi se, praktično, u skoro sve.

Ministarstvo privrede/Zoran Vujasnović

 

Investiraće se u tehnološka rešenja za ulagače?

Mnogo više od toga ne otkriva ni sam Clapasson. Na pitanje našeg portala o tome kakav projekat ima na umu, on je najpre podsetio da GapBridge operiše na polju ulaganja van berze i u sektoru nekretnine, sa fokusom na uvećanje i harmonizaciju investicionih mogućnosti. Dalje se u njegovom odgovoru poslatom mejlom može naslutiti da bi ulaganje njegove kompanije išlo u pravcu stvaranja tehnoloških rešenja za efikasniju realizaciju investicionih mogućnosti.

"Sa sve većom konkurencijom i složenim regulatornim okruženjem, sada je važnije nego ikada pronaći načine za pojednostavljenje sklapanja ugovora i institucionalnih procedura. Ovde tehnologija može igrati ključnu ulogu. Korišćenjem digitalnih alata, institucije mogu da harmonizuju i standardizuju svoje procese, što dovodi do efikasnijeg i pojednostavljenog iskustva za sve uključene strane. Od automatizacije takozvanog due diligencea (dubinska analiza koja se obavlja pre neke transakcije, prim. aut.) do bržeg protoka stvari, komunikacije i upravljanja podacima, tehnologija može pomoći institucijama da uštede vreme i fokusiraju se na ono što je najvažnije - pronalaženje i zaključivanje visokokvalitetnih poslova", navodi on.

Pri tome napominje da tehnologija nije zamišljena da zameni ljudsku stručnost. "Umesto toga, trebalo bi da posluži kao sredstvo koje nam omogućava da se usredsredimo na ono što najbolje radimo - identifikaciju i sprovođenje najboljih mogućnosti ulaganja. Ljudi će uvek imati kontrolu nad poslovima, a tehnologija je tu da nas podrži i pomogne u našim naporima."

Clapasson navodi da se oni fokusiraju na projekte u kojima mogu dodati vrednost kroz restrukturiranje i transformaciju. Imaju, kaže, stručnjake u oblasti nekretnina, proizvodnih industrija i tehnologije. Njihovu platformu opisuje kao ekosistem otvoren na obe strane: pronalaženje prilika za investiranje i samo finansiranje.

"Postoji nekoliko aspekata koje govore o potencijalu ulaganja u Srbiju preko naše platforme. Visoki obrazovni standardi, geografski položaj, potencijal za restrukturiranje i rast u različitim oblastima. Zainteresovani smo da pronađemo ove mogućnosti, transformišemo ih i učinimo profitabilnim", poručuje on na pitanje da otkrije više detalja.

Upitan otkud interesovanje baš za Srbiju, naš sagovornik kaže da oni već punu deceniju pronalaze investicione prilike u oblastima kojima je teško pristupiti i u koje je teško uložiti, te da su na platformi vršili razne investicije u istočne i jugoistočne zemlje.

Ministarstvo privrede/Zoran Vujasnović

 

"U prošlosti je fokus često bio na industriji koja prati lance snabdevanja i na logistici. Digitalizovali smo ceo proces, što je dalo priliku za širenje obima poslovanja. Tokom kovid-krize smo ušli u projekat sa SAP-om i kreirali platformu za rešavanje problema automatizacije LiquidityHub. Sličnim pristupom vodili smo se i u oblasti nekretnina i kreirali Mezzalite", navodi Clapasson.

Ključni element njihove platforme je, tvrdi on, proces uključenja i standardizacije. "Standardizacija, između ostalog, podrazumeva zaštitu od negativnih strana i sve one elemente obezbeđenja projekta. Shodno tome, fokusiramo se na industrije sa čvrstom i opipljivom imovinom."

Slučaj iz 2016. godine

Veliki investicioni planovi, reklo bi se, ne korespondiraju sa dosadašnjim likom i delom švajcarskg investitora. Mediji, naročito domaći, nisu dosad mnogo pisali o Clapassonu. Na internetu se može naći tek nekolicina članaka u kojima se pominje njegovo ime, i to većinski u kontekstu haotičnih dešavanja u Ruvercapu (Clapassonovoj bivšoj propaloj investicionoj kompaniji) i njihovoj povezanosti sa ofšor kompanijom Batagon (registrovanom u Cugu u Švajcarskoj), koja je svojevremeno kupila Fabriku akumulatora Sombor (FAS).

Našeg sagovornika upitali smo za komentar o moru spornih i kontroverznih medijskih navoda o netransparentnosti poslovanja, izgubljenom novcu i nezadovoljnim klijentima.

"Naravno da mogu to da komentarišem. To je slučaj iz 2016. godine kada sam bio u procesu razvoda i postao predmet kampanje klevetanja mog bivšeg svekra. Ruver Working Capital Fund u Dablinu je bio deo našeg ekosistema. Tada smo imali ukupna izdvajanja od 2,15 milijardi evra, gde je na Ruver Working Capital Fund otpadalo približno 200 miliona evra. Upravni odbor fonda odlučio je da se fondovi ugase i likvidiraju. Moja bivša porodica je odlučila da započne kampanju klevetanja usmerenu na energetsku kompaniju u Cugu sa sopstvenom kompanijom za akumulatore u Srbiji. Ono što nije pomenuto jeste da je kompanija za akumulatore bila kolateral za investitore fonda od 86 miliona evra. Mali, ali odlučujući detalj", odgovor je Clapassona.

Na pitanja Bloomberg Adrije Ministarstvu privrede o toj temi, odgovori nisu stigli do objave ovog teksta.

Najveće švajcarske investicije u Srbiji

Podsetimo, prema zvaničnim podacima, vrednost direktnih stranih investicija u Srbiji u 2022. godini iznosila je 4,4 milijarde evra.

Kako nam kaže ataše Tomčić, na našu zemlju se među švajcarskim kompanijama gleda kao rastuće tržište u generalno povoljnom poslovnom okruženju.

"Srpska privreda se širi i realizuju se veliki infrastrukturni projekti. U toku su važni regionalni projekti u saobraćajnoj infrastrukturi, kao što su drumski i železnički koridori, rehabilitacija puteva i mostovi. Takođe, Vlada Srbije teži ka unapređenju digitalizacije i prelasku sa fosilne na održivu (zelenu) energiju kao ekonomskim prioritetima. Ovo su povoljni okvirni uslovi i švajcarske kompanije takođe imaju dokazane veštine, znanje i proizvode da uspešno doprinesu ovim ciljevima", navodi naša sagovornica.

Važan faktor za privlačenje švajcarskih investitora je, dodaje, dostupnost visoko kvalifikovane radne snage i konkurentni operativni troškovi. To, prema njenim rečima, naglašava značaj za Vladu Srbije da teži regionalnoj integraciji i širenju dualnog obrazovanja. Jednako važan za zemlju biće i nastavak rada na tekućem usklađivanju nacionalnog zakonodavstva i propisa sa standardima Evropske unije i međunarodnim standardima, uključujući jačanje vladavine prava, ocenjuje.

"Švajcarska već dugi niz godina podržava reformske ciljeve Vlade Srbije kroz široki program saradnje, vredan oko 20 miliona evra godišnje, u oblastima ekonomskog razvoja, zapošljavanja, dualnog stručnog obrazovanja, demokratskog upravljanja, klimatskih promena i održivosti", priča Tomčić.

Depositphotos

 

Kada je reč o najznačajnijim švajcarskim investicijima u našoj zemlji, ona kaže da je tokom proteklih godina učestvovala u brojnim investicionim projektima i ističe da oni obuhvataju dosta različite poslovne sektore i lokacije.

"Stoga je teško izdvojiti pojedinačne projekte, ali navešću neke primere, poput izgradnje nove Nestléove fabrike hrane bazirane na biljnom poreklu u Surčinu 2022, otvaranja fabrike Regent Lightinga u Svilajncu 2021, pokretanja proizvodnje čokolade Barry-Callebauta u Novom Sadu 2021, preuzimanja Srpske fabrike stakla Paraćin od strane švajcarsko-slovenačkog konzorcijuma Global Glass u decembru 2022. i najnovije švajcarske investicije u Srbiji, od februara ove godine, gde je švajcarska kompanija za štancovanje i fino isecanje Etampa otvorila fabriku u Kruševcu", nabraja ona.

U sektoru usluga izdvaja primer beogradske podružnice Swiss TX Group, najveće privatne medijske grupe Švajcarske, koja je otvorena 2021. U oblasti nauke i istraživanja, podseća da su premijerka Ana Brnabić i švajcarska kompanija Roche prošle godine potpisali značajan Memorandum o razumevanju o naučnoistraživačkoj saradnji, čime se ističu velike ambicije za budućnost zdravstva u Srbiji. "Roche će svojim tehnologijama i stručnošću doprineti prvom partnerstvu ove vrste sa srpskim istraživačkim centrom Bio4 Campus."

Važan stub naše uspešne privredne saradnje je srpska dijaspora u Švajcarskoj, poručuje ataše. "Sa zadovoljstvom konstatujemo njeno sve veće interesovanje za investicione aktivnosti u Srbiji. Popularni sektori su pre svega sektor informaciono-komunikacionih tehnologija, prerada drveta i metala, obnovljivi izvori energije, fintek i nekretnine."

Značajno za bilateralne odnose svakako je bilo i dopremanje prvih švajcarskih brzih vozova Stadler Raila pre godinu dana. "Od tada uspešno saobraćaju svakodnevno između Beograda i Novog Sada na zadovoljstvo svih putnika", zaključuje ona.