Analizirali smo poslovanje banaka - da li su naknade veće kod nas ili u EU

Banke su imale izuzetno uspešnu 2024 godinu u smislu poslovanja – dobri profiti, visoka likvidnost i solventnost, niski kreditni rizici i uvećani kamatni diferencijali usled visokih kamatnih stopa. Ovakvi uslovi oslikali su se i na cene akcija, pa je bankarski sektor bio jedan od vodećih na tržištu kapitala u Evropi.

Evropski indeks Euro Stoxx banks značajno je nadmašio širi indeks Euro Stoxx, prema rastu cena akcija. Sličan primer vidimo i u Adria regionu, i to na primeru Severne Makedonije, gde su banke dominirale uspehom na tržištu kapitala.

U Severnoj Makedoniji su banke nadmašile evropske banke, ali i ostale domaće sektore, usled dobre kreditne aktivnosti i profitabilnosti. Kamatni diferencijal jedan je od glavnih razloga dobre profitabilnosti, ali ne smemo zanemariti i prihode od naknada i provizija – koji su takođe vezani za osnovnu funkciju banaka. Kako se očekuje dalji pad kamatnih stopa, izvori profitabilnosti se mogu pomeriti ka alternativama, pa smo u nastavku analize pokušali da vidimo koliko se zapravo banke oslanjaju na naknade i kakva je situacija u Evropi.

 

 

Ukoliko pogledamo samu dinamiku, prihodi od kamata su u Adria regionu rasli brže u 2024. u odnosu na uzorak banka iz EU, što se može pripisati ne samo rastu kamata, već i kreditnoj aktivnosti koju zemlje u regionu beleže. Sličan trend vidimo i kod naknada i provizija.

Iako smo se u dosadašnjim analizama fokusirali prvenstveno na prihode od kamata, prihodi od naknada i provizija nisu zanemarljivi. Ukoliko uporedimo sa prihodima od kamata, u Adria regionu su prihodi od naknada oko trećina prihoda od kamata, dok je iznos u EU nešto niži. Međutim, kada uporedimo s ukupnom dobiti pre oporezivanja, prihodi od naknada i provizija su ipak znatno veći na uzorku banaka u EU, u odnosu na Adria region, pa možemo reći da postoji prostor za dalji rast. Ovo je delimično i posledica bržeg rasta dobiti pre oporezivanja u Adria regionu (međugodišnje čak 27 odsto u odnosu na oko šest odsto u EU, za prva tri tromesečja 2024).

 

 

Međutim kada govorimo o naknadama i provizijama, moramo napomenuti da nam finansijski izveštaji ne daju detalje o efektima količine i cene. Ako imamo u vidu da domaće ekonomije ipak imaju bolju perspektivu rasta u narednoj godinu u odnosu na EU, možemo i očekivati da prihod od naknada i provizija raste brže, samo po osnovu količinske komponente. Postoji i prostor za povećanje konkretnih naknada i provizija, pogotovo u Severnoj Makedoniji i Srbiji, gde su cene finansijskih usluga za korisnike imale najsporiju dinamiku, posmatrano prema indeksima potrošačkih cena.

To pogotovo što banke ulaze u 2025. sa rastućim neizvesnostima u vezi s daljim kretanjem ključnih kamatnih stopa, što u slučaju da kamatne stope duže budu povišene, dodaju kreditnom riziku. Ne treba zanemariti troškove koje same banke plaćaju (rashodi po osnovu naknada i provizija), koje su korelisane s prihodima, ali je njihov efekat na bilanse ipak manji.

 

 

 

I naravno, zanimljivo je pogledati kako tržišta percipiraju finansijski sektor. Prema trendu kretanja cena akcija, možemo reći pozitivno. Cene svih akcija banaka iz našeg uzorka su zabeležile rast u 2024. Opet cene akcija banaka u Adria regionu imale su bolje preformanse – u proseku su dodale oko 80 odsto u 2024, dok su cene akcija banaka u EU porasle "tek" oko 40 odsto. Adria regionom dominirao je rast cena akcija makedonskih banaka, čija je vrednost udvostručena.