Digitalni evro treba da počne da se koristi 2028. godine

Digitalni evro predstavlja značajan korak ka modernizaciji platnog sistema u Evropskoj uniji. Jedan od ključnih razloga za njegovo uvođenje jeste povećanje efikasnosti platnog sistema. Ukoliko sve prođe onako kako je Evropska centralna banka (ECB) zamislila, ova digitalna valuta mogla bi da se koristi kao sredstvo plaćanja od 2028. godine.

ECB uvođenjem digitalnog evra želi da stvori sredstvo čiji je cilj da olakša plaćanje građanima Evropske unije. Koncept je zamišljen tako da korisnici valutu čuvaju u virtuelnim novčanicima koji bi se nalazili na telefonima ili drugim uređajima, i ona bi se koristila za plaćanje u trgovinama i na internetu.

Naravno, ideja nije da digitalni evro potpuno zameni plaćanje gotovinom, već bi se koristio kao jedna od oblika plaćanja. Takođe, plan je i da se digitalni evro menja za novčanice. Za plaćanje ne bi bio potreban pristup internetu, niti obavezno otvaranje računa u banci. Uz digitalni evro, slanje ili primanje uplata bi bilo bez naknade. Korisnici bi imali mogućnost i da povežu svoj digitalni novčanik sa bankovnim računom, što bi im omogućilo plaćanje bez potrebe da unapred napune svoje digitalne novčanike.

Ideju za ovaj projekat je 2020. godine dala predsednica Evropske centralne banke Christine Lagarde. Projekat je trenutno u pripremnoj fazi i ona bi trebalo da traje do kraja 2025. godine. Ako sve bude išlo po planu pilot-projekat bi prema najavama mogao da zaživi već 2026, da bi puna primena počela 2028. godine.

Depositphotos

 

Člana Izvršnog odbora Evropske centralne banke Piero Cipollone nedavno je članovima Komiteta za ekonomske i monetarne poslove Evropskog parlamenta predstavio izveštaj o statusu projekta digitalnog evra. On je rekao da bi ovaj oblik plaćanja bio dostupan svima u evrozoni, putem mobilne aplikacije ili fizičke kartice, tako da svako može da izabere tehnologiju koja mu najviše odgovara.

"Digitalni evro bi bio dostupan i onlajn i oflajn. Sa oflajn funkcionalnošću, korisnici bi uživali u privatnosti sličnoj gotovini. Detalji vaših oflajn uplata bi bili poznati samo vama i primaocu. Takođe bismo osigurali da vaši lični podaci ostanu vaši tokom onlajn plaćanja. Evrosistem neće moći da vas identifikuje niti direktno poveže s vašim uplatom", kazao je Cipollone.

Prema njegovim rečima ECB radi na finalizaciji pravila za digitalni evro, "koja će pružiti jasan skup pravila i standarda kako bi se obezbedilo dosledno korisničko iskustvo širom evrozone".  Trenutno se biraju potencijalni provajderi koji bi razvili platformu i infrastrukturu za digitalni evro.

Potrebno garantovati bezbednost

Ekonomista Artem Kochnev kaže za Bloomberg Adriju da pitanje za vlade evropskih zemalja nije da li će usvojiti digitalnu valutu, jer će se to desiti, već kako će one implementirati i obezbediti široku upotrebu ove valute.

"Usvajanja digitalnih valuta centralnih banaka, poput digitalnog evra, zavisi od dva ključna faktora: uspešne tehničke implementacije i efikasne komunikacije s javnošću", kaže Kochnev.

"Sudeći prema trenutnim istraživanjima, javnost nije spremna. Najnovija istraživanja u Nemačkoj pokazuju da je samo 40 odsto nemačkih domaćinstava čulo za digitalni evro. A među njima, samo 15 procenata pravilno razume koncept. To znači da veoma malo nemačkog stanovništva trenutno razume šta je digitalni evro i kako bi funkcionisao."

Kochnev navodi da je veoma važno uveriti javnost da će sve u vezi sa pitanjem privatnosti i nadzora biti urađeno kako treba, jer je ovo jedno od osetljivijih pitanja koje lako može da postane i političko pitanje. Takođe, da bi se izgradilo poverenje budućih korisnika, sistem mora biti pouzdan i bez problema mora da obrađuje veliki obim transakcija, jer svaka greška može da dovede do narušavanja poverenja u celokupan koncept.

Depositphotos

 

Ono što digitalni evro razlikuje od kriptovaluta jeste to što će kontrolnu nad njim imati centralne banke, što nije slučaj kod kriptovaluta. U svetu gde se digitalne valute brzo razvijaju, centralne banke se suočavaju sa izazovima u očuvanju monetarne nezavisnosti. Uvođenje digitalnog evra može da osigura da EU zadrži kontrolu nad svojim platnim sistemom.

I banke će imati korist

Banke su više puta upozoravale da bi uvođenje ove digitalne valute moglo da dovede do toga da klijenti svoja sredstva povlače i drže ih u svojim digitalnim novčanicima. Međutim, Cipollone navodi da će banke imati korist od ovog novog projekta, a jedan od predloga je i da se uvede ograničenje u visini novca koji će moći da se drži u digitalnim novčanicima.

"Banke bi bile nagrađene za usluge koje pružaju, dok bi Evrosistem pokrio troškove digitalnog sistema i infrastrukture. Kada uporedite digitalni evro s uslugama poput PayPala ili Apple Paya, koristi za banke postaju još jasnije. Na primer, banke ne zarađuju ništa ako ljudi dopune svoj PayPal novčanik putem direktnog zaduženja. Banke moraju da plaćaju naknadu Apple Payu samo da bi njihova kartica mogla da se koristi u Apple Walletu", kaže Cipollone.

On navodi i da bi banke i drugi provajderi platnih usluga bili odgovorni za distribuciju digitalnog evra, čime bi postali jedina tačka povezivanja sa korisnicima. Navodi i da bi digitalni evro postao novi izvor prihoda omogućavajući bankama da pruže usluge dodatne vrednosti svojim kupcima.

Digitalni evro može da poboljša međunarodne transakcije, smanjujući troškove i vreme potrebno za prebacivanje sredstava između država. U tom smislu, ECB se nada da će digitalna evra postati ključni igrač na globalnoj sceni.

Digitalni evro će moći da koriste samo članice evrozone, a s obzirom na to da Srbija nije članica Evropske unije, i veliko je pitanje da li će biti njen deo do 2028. godine, naši građani će najverovatnije ovu valutu moći da koriste samo dok borave u zemljama EU.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar