NLB obavestila o preuzimanju Addiko Banka i sada čeka na dozvolu

Nova Ljubljanska banka (NLB) nudi akcionarima austrijskog Addiko Banka 22 evra bruto po akciji, posle poboljšanja ponude, za koju imaju rok do 16. avgusta. NLB je već obavestila slovenačku Agenciju za zaštitu konkurencije (Agenciji za varstvo konkurence - AVK), ali ne očekuje da će dobiti sva potrebna regulatorna odobrenja do isteka roka za prodaju akcija.

NLB želi da preuzme najmanje 75 odsto austrijske banke, što bi joj omogućilo punu kontrolu i moguću integraciju u NLB. Glavni motiv je jasan: žele da posluju i na hrvatskom tržištu, gde postoji očigledna rupa u mozaiku prisustva NLB u Adria regionu, rekao je prvi čovek NLB Blaž Brodnjak.

NLB bi tako izdvojila oko 425 miliona evra, pod pretpostavkom da svi akcionari prihvate ponudu.

Ugovori sredinom avgusta će biti samo uslovni

Iz ponudbene dokumentacije proizilazi da su NLB potrebne dozvole bankarskih i regulatora konkurencije u nekoliko zemalja. "Ako ne dobijemo dozvolu regulatora, neće biti posla. To je jasno", rekao je Brodnjak u junu, ističući da se 40 odsto poslovanja Addiko Banka ostvaruje u Hrvatskoj.

Budući da je reč o banci čije su akcije listirane na Bečkoj berzi, preuzimanje se odvija u skladu sa austrijskim zakonom, objasnio je  za Bloomberg Adriju Pavle Pensa, advokat u Jadek & Pensa. "Ponuda za preuzimanje NLB se daje pod nizom uslova, od kojih je jedan uslov da transakcija dobije saglasnost regulatora ili njihovu odluku koja ne zabranjuje transakciju", navodi Pensa.

 

 

 

NLB računa na kraj juna 2025...

U NLB očekuju da će najkasnije do 30. juna 2025. dobiti dozvolu nadležnih organa za konkurenciju u Austriji, Sloveniji, Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji, navodi se u dokumentaciji o preuzimanju. Tada ističu zakonski rokovi za odluku regulatora.

Datum je relativno optimističan, posebno ako se ovo preuzimanje uporedi sa sličnim na slovenačkom tržištu. U slučaju preuzimanja NKBM-a od strane mađarskog OTP-a, agencija je obaveštena o koncentraciji 1. jula 2021. godine, ali je odluka stigla dobrih godinu i po dana kasnije, odnosno 31. januara 2023. godine.

Kompanije na slovenačkom tržištu moraju da obaveste AVK o koncentracijama kada jedna kompanija stekne kontrolu nad drugom i kada je ukupan godišnji promet u prethodnoj finansijskoj godini premašio 35 miliona evra, a istovremeno je godišnji promet preuzete kompanije premašio milion evra.

... ali odluka može biti odložena

U procesu procene koncentracije, tržišni udeo preduzeća na relevantnom tržištu je veoma važan pokazatelj tržišne pozicije. Na osnovu provere prave, Agencija može da donese rešenje o usklađenosti koncentracije sa pravilima konkurencije u roku od 25 radnih dana od prijema kompletne prijave. U slučaju da se pokaže ozbiljna sumnja u usaglašenost koncentracije sa pravilima konkurencije, pokreće se postupak za procenu usklađenosti sa pravilima konkurencije (druga faza).

"U praksi agencija vrlo često traži od prijavitelja da joj dostave dodatne informacije i objašnjenja koja su, po njenom mišljenju, neophodna", prokomentarisala je slučaj preuzimanja advokat Martina Sever iz advokatske kancelarije Rojs, Peljhan, Prelesnik & partnerji.

U drugoj fazi, agencija istražuje sumnje u usklađenost, a može da traži dodatne informacije i dokumentaciju od kompanija uključenih u koncentraciju, sprovodi istrage i analize tržišta. Procena većine prijavljenih koncentracija završava se odlukom donetom u prvoj fazi. Samo izuzetno se proces revizije spajanja nastavlja u drugoj fazi.

 

Prvo odobrenje ECB

Kako je saopšteno iz Hrvatske narodne banke (HNB), oni ne komentarišu status pojedinačnih postupaka preuzimanja. "U slučaju NLB, reč je o procesu sticanja kvalifikovanog udela u kreditnoj instituciji koja je već osnovana u Republici Hrvatskoj, zbog čega je potrebno prethodno odobrenje Evropske centralne banke (ECB)", pojašnjavaju iz HNB za Bloomberg Adriju. U postupku izdavanja ove saglasnosti sarađuje se sa HNB.

Prema rečima Primoža Feguša, advokata u Feguš odvetniki, menadžment banke preuzimaoca mora da poštuje pravila akvizicije strane zemlje ili propise Evropske unije (EU). "Banka će tako u početku morati da dobije dozvolu stranog organa zaduženog za preuzimanje za objavljivanje dokumentacije o preuzimanju, da bi tek onda bili objavljeni konačni uslovi ponude. Strani organ će tek naknadno vršiti kontrolu preuzimanja banke, nakon što je završena preliminarna faza ponude za preuzimanje", objašnjava proces Feguš.

Kako navodi Feguš, istina je da agencija mora da sprovede postupak u određenom roku, ali zakon o konkurenciji predviđa i niz izuzetaka u kojima se rokovi za izdavanje rešenja mogu produžiti. "To se obično dešava kada je potrebna dubinska procena, što je svakako slučaj kod preuzimanja banaka."

Austrijski akcionari imaju pitanja za Brodnjaka

Kako je saopštilo Sveslovensko udruženje malih akcionara (Vseslovenskega združenja malih deležnikov - VZMD), dan nakon objavljivanja veće ponude za preuzimanje i prospekta za kupovinu akcija Addiko Banka, dobili su zahtev za odgovore na pitanja predsednika Austrijskog udruženja akcionara (Interessenverband für. Anleger - IVA) Floriana Beckermanna. Ostali manji akcionari imaju 25 odsto udela u Addiko Banku.

Prema oceni IVA, trenutna situacija oko potencijalnog preuzimanja je prilično složena i nedovoljno transparentna, zbog čega postoji velika neizvesnost među akcionarima ciljne kompanije. Između ostalog, Beckermann želi da razjasni zašto je ponuda NLB ograničena na najmanje 75 odsto prihvatanja od strane akcionara. Kako pretpostavlja, čak i da mali akcionari prihvate ponudu NLB, nemoguće je predvideti da li će dostići ovu granicu.

On takođe želi da zna kakvi su planovi NLB u vezi sa malim akcionarima ili pojedinačnim investitorima i listiranjem na Bečkoj berzi. Zabrinut je i u vezi sa istorijom slovenačko-hrvatske bankarske industrije, koja nije bez sporova, navodi on.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar