Evropska centralna banka (ECB) upravo će testirati otpornost bankarske industrije kontinenta tako što će zajmodavce naterati da otplate oko pola biliona evra jeftinih zajmova iz doba pandemije - odjednom.
Dok bi oko četiri biliona evra viška likvidnosti koja se raspršuje po finansijskom sistemu trebalo ograničiti ukupni učinak divovske otplate, pojedinačne kompanije i zemlje mogle bi biti pod pritiskom, kažu ekonomisti i analitičari. Najveću zabrinutost izazivaju manji italijanski zajmodavci, a ne zaostaju ni grčke banke.
Italijansko nepodmireno zaduživanje u okviru programa ECB TLTRO više je od viška gotovine koji su njeni zajmodavci ostavili u ECB, što znači da će neke od njenih banaka morati prikupiti novac negde drugo kako bi otplatile zajmove. Višak rezervi grčkih zajmodavaca manje-više je jednak onome što duguju ECB.
Kako 476,8 milijardi evra TLTRO zajmova dospeva na naplatu 28. juna, određene kompanije u Nemačkoj, Francuskoj ili drugim zemljama evrozone takođe bi mogle osetiti problem, prema Reinhardu Cluseu, ekonomisti u UBS Group AG. "U Italiji ili Grčkoj agregati su jasni", kaže on. "Ali čak i u drugim zemljama moglo bi biti banaka koje su se zadužile u iznosu većem od svojih rezervi kod ECB."
Andrea Enria, bankarski nadzornik ECB, rekao je prošlog meseca da se neke kompanije "materijalno oslanjaju" na TLTRO.
Prema procenama NatWest Marketsa, možda bi trebalo da italijanske banke prikupe oko 35 milijardi evra 2023. godine i još 75 milijardi evra kako bi se pripremile za više otplate TLTRO kredita sledeće godine. "Nekim institucijama, najverovatnije manjim bankama, nedostajaće novca čak i kratkoročno", napisali su Joann Spadigam i drugi NatWestovi stratezi u belešci klijentima.
Dobra je vest da zajmodavci imaju mnogo opcija za alternativno finansiranje: jedna je repo tržište, gde kompanije pozajmljuju jedna drugoj na osiguranoj osnovi. Banke se takođe mogu obratiti tržištima obveznica kako bi popunile sve nedostatke ili odlučiti da stave u džep gotovinu od obveznica koje drže s dospećem.
"Banke su se oslanjale na višak likvidnosti tokom poslednjih nekoliko godina, u poređenju s alternativnim načinima finansiranja, kao što su tržište komercijalnih papira, tržište pokrivenih obveznica i dugoročni repo", kaže Frank Gast, izvršni direktor u Eurex Repo. "Sada vidimo više dugoročnog finansiranja u repo zalihama u razdobljima od tri, šest, devet i 12 meseci."
Za neke je to dokaz da manji evropski zajmodavci postavljaju nepredviđene obaveze za život nakon TLTRO.
Šta Bloomberg Economics kaže...
"Otplata najvećeg TLTRO ECB 28. juna ima potencijal povećati zabrinutost za bankarski sektor na kontinentu. Ako bi se neke banke izbegavale na tržištima novca kada pokušavaju zameniti to službeno finansiranje, postoji rizik da bi poverenje u njih moglo biti potkopano, što bi podstaklo beg ulagača", kazao je David Powell, viši ekonomista za evrozonu.
Italijanske banke koje traže gotovinu na repo tržištima - gde se kolaterali kao što su državni vrednosni papiri mogu založiti u zamenu za likvidnost - mogle bi pronaći mnoštvo voljnih zajmodavaca, budući da je likvidnost i dalje tako visoka. Uprkos tome, i dalje bi morali da ponude mamac kako bi privukli finansiranje, prema stratezima UniCredita, koji vide italijanske repo stope koje rastu pet do 10 baznih bodova iznad depozitne stope ECB, tržišne referentne vrednosti.
Više novca?
Analitičari sumnjaju da bi ECB uveo novu mogućnost za finansiranje banaka, čak i ako bi one bile isključene s tržišta privatnog finansiranja. Većina ekonomista koje je ovog meseca anketirao Bloomberg rekla je da ne očekuju da će ECB ponuditi novo dugoročnije finansiranje nakon prestanka TLTRO.
Ruke centralne banke vezane su ogromnom količinom viška likvidnosti koja već slabi učinak monetarnog stezanja. Čak i nakon što se uzmu u obzir dodatne otplate TLTRO i sve manji portfelj obveznica ECB, višak likvidnosti mogao bi iznositi otprilike 3,5 biliona evra do kraja 2023. godine, ako su svi ostali jednaki. To je samo oko 15 odsto niže od trenutnih nivoa.
"Još uvek postoji previše likvidnosti u potrazi za previše ograničenim izdavanjem i jednostavno ne znate gde da parkirate novac", kaže Geoff Yu, viši strateg u BNY Mellonu.
"Bilo bi čudno započeti uvođenje mera za suzbijanje smanjenja bilansa u ovom trenutku", kaže Jussi Hiljanen, strateg u SEB.
Čini se da je i predsednica ECB Christine Lagarde umanjila tu mogućnost nakon poslednjeg sastanka centralne banke o politici, rekavši da su njeni standardni objekti i dalje dostupni. Mislila je na operacije koje osiguravaju likvidnost na nedeljnoj i tromesečnoj osnovi: MRO i LTRO. Kamate na te olakšice su 50 baznih bodova iznad depozitne stope ECB, a manji zajmodavci prisiljeni su da ih koriste nakon otplate TLTRO zajmova, trpeli bi smanjenje dobiti.
Zbog toga nisu svi isključili mogućnost da ECB podupre banke u problemima, čak i ako se čini da je pružanje sveže likvidnosti u suprotnosti s borbom protiv inflacije. "Ako ECB želi da igra na sigurno, ponudiće nove TLTRO po manje-više stopi depozita", kaže Cluse iz UBS-a. "Reč je o upravljanju rizikom."