Evropska centralna banka smanjila ključnu kamatnu stopu za četvrtinu

Evropska centralna banka (ECB) je u četvrtak snizila kamatnu stopu na dva odsto, tokom poslednjeg sastanka pred letnju pauzu, u pokušaju da amortizuje udar inflacije usled tržišnih potresa koje su izazvale carine američkog predsednika Donalda Trumpa. ECB prilagođava kamatne stope u skladu sa očekivanjima od inflatornih kretanja, a "projektovanje inflacije je neizvesnije nego inače", rekla je predsednica ECB Christine Lagarde tokom obraćanja u četvrtak. Osim kamatnih stopa, ECB je smanjila očekivanja za inflaciju u 2026. na 1,6 odsto. 

Tokom obraćanja Lagarde,evro je na berzama reagovao smanjivanjem dobitaka, što je reakcija na oporavak dolara nakon što su kineski državni mediji preneli vest o telefonskom razgovoru Trumpa i kineskog predsednika Xija. 

                      

Evropska centralna banka smanjila je kamatnu stopu na depozite za četvrtinu baznog poena na dva odsto, što je u skladu sa očekivanjima. Labavljenje monetarne politke podstakla je neizvesnost koju donosi politika Donalda Trumpa, ali i usporavanje inflacije na 1,9 odsto. O daljem kretanju monetarne politike ECBa i stanju evropske privrede govori Mališom Đukićem. Đukić ističe da je ova odluka ECB očekivana i da se u buduće očekuje pauziranje pada kamatnih stopa.  "Donosioci odluka ECB i neki od guvernera centralnih banaka Evrozone vrlo jasno artikulišu potrebu za pauziranjem daljeg pada kamatnih stopa bar do septembra ove godine, prvenstveno zbog neizvesnosti koja proizilazi iz EU i SAD. Ovde se misli na carinsku politiku, činjenicu da je došlo do uvođenja određenih mera i uticaja na evropsku ekonomiju. Stopa inflacije je ispod dva odsto, ispod cilja 1,2 odsto  što je bila osnova za dodatno smanjenje kamatnih stopa ECB", kaže profesor.  Kada posmatramo evropsku ekonomiju, najnovije informacije upućuju na to da je ona sve bliže stagnaciji, a poslovne aktivnosti ukazuju na taj zaključak, dodaje Đukić.  "Sektor usluga je u nekim državama ostvario čak negativan rast, dok je proizvodnja obeležila vrlo skroman rast vrednosti. Postoji problem koji se tiče odnosa EU I SAD, dok pozitivne vesti proizilaze iz odluke nemačke Vlade da odobri paket poreskih podsticaja odnosno olakšice za nemačku privredu. Ukoliko gledamo zemlje u našem okruženju - Bugarska bi trebalo da od januara naredne godine uvede evro", ističe on.  Upozorava i da postoji realna opasnost za privredu ukoliko privreda upadne u stagnaciju, prvenstveno kao posledica uvođenja carina.   "Uvođenje carina prvenstveno na čelik, alumunium, automobile iz Evrope na teritoriju SAD-a, zbog čega je projektovana rast BDP-a smanjena sa 1,2 na 0,9 odsto. Ovo daje stvarnu osnovu za zabrinutost, odnosno veliki stepen opreznosti u daljem vođenju monetarne politike", zaključuje Đukić za Bloomberg Adria Connect.

  

Analitičari koje je prethodno anketirao Bloomberg, rekli su da očekuju smanjenje kamata na depozite na dva odsto, što je smanjenje od 0,25 procentnih poena. Kasnije tokom godine očekuje se još jedno smanjenje, verovatno u septembru, kada će efekat carina biti u punoj snazi. 

 

 

Među predstavnicima ECB, mišljenja o upravljanju krizom su podeljena. Francois Villeroy de Galhau kaže da je otvoren za dalje ublažavanje monetarne politike kako inflacija i privredi rast budu opadala. Međutim, Isabel Schnabel smatra da je potrebna "čvrsta ruka" i poziva na oprez zbog potencijalne inflatorne opasnosti. "Održavanjem kamatnih stopa blizu njihovih trenutnih nivoa, možemo biti sigurni da monetarna politika niti preterano koči rast i zapošljavanje, niti ih stimuliše", kaže Schnabel. 

U narednim mesecima moglo bi da dođe kako do slabljenja privrednog rasta u Evropi, tako i po pada inflacije, dok bi veliki evropski vojni i infrastrukturni izdaci mogli bi da podignu i inflaciju i rast na duže staze. "ECB je u teškoj poziciji", kaže Jari Stehn, glavni ekonomista za Evropu u Goldman Sachs Reserach. Kako dodaje, banka ima poteškoće da usmeri monetarnu politiku, jer je teško predvideti kako će se situacija oko carina razvijati. Predsednica ECB Christine Lagarde ne može da nagovesti u kom će se smeru kamatne stope kretati posle juna. 

Globalne trgovinske vode veoma su promenljive - u četvrtak, nemački kancelar Friedrich Merz sastaje se sa Trumpom u Beloj kući, dok će ministri odbrane zemalja članica NATO raspravljati o povećanju potrošnje na odbranu i podršci Ukrajini. Član upravnog odbora ECB Fabio Panetta je prošle nedelje rekao da je deinflacija "pri kraju", što ukazuje na moguće promene u politici ECB.

Ekonomisti očekuju da će ECB sledećeg meseca biti na letnjoj pauzi, ali upozoravaju da centralna banka ne može da priušti predug predah. Skoro 30 odsto analitičara sa kojima je Bloomberg razgovarao smatra da upravni odbor ECB može da preskoči samo jedan sastanak, dok četvrtina smatra da mogu da priušte da propuste dva. Trgovci se klade da će kamatne stope još jednom biti prilagođene između septembra i letnje pauze, čime bi se depozitna kamatna stopa podigla na 1,75 odsto, što je donja granica neutralnog raspona, koji niti stimuliše, niti ograničava privredu. 

Kakve su projekcije kretanja kamatnih stopa

Analitičari predviđaju da će ECB u velikoj meri držati svojih prethodnih projekcija, iako je Trump iz korena promenio svetsku ekonomiju. Evro je znatno jači nego u martu, a struja jeftinija, što stvara pritisak da se smanje i druge cene, a predstavlja i olakšanje za firme, koje pate od slabe potražnje. Evropska privreda je u prvom kvartalu zabeležila veći rast nego što se očekivalo, zato što su kompanije-izvoznici požurile da isporuče robu pre nego što carine stupe na snagu. 

Trump preti da će od 9. jula, kada ističe rok za pregovore Amerike sa trgovinskim partnerima, uvesti carine do čak 50 odsto na evropsku robu. Evropska unija (EU) priprema kontramere, koje mogu da dovedu do dodatnog povećanja carina, ali i do pregovora o postizanju održivog sporazuma. Gotovo je nemoguće predvideti ishod pregovora, koji će biti ključni za projekcije kretanja u evrozoni. Kako bi se pripremila, ECB je razradila nekoliko mogućih scenarija, koje će predstaviti u četvrtak. 

Bloomberg Economics

 

Politika i buka

Odluka ECB saopštena je na dan kada su u Briselu i Vašingtonu zakazani važni sastanci. Ministri odbrane 32 članice NATO okupljaju se u glavnom gradu Belgije kako bi se pripremili za ključni samit kasnije ovog meseca. Trump od Evrope zahteva da poveća vojnu potrošnju na pet odsto BDP-a, što će se verovatno i dogoditi, a posledice će se osetiti širom evrozone. 

Merz, novi nemački kancelar, najavio je da bi podržao takav korak. On će se u četvrtak sastati sa američkim predsednikom u Beloj kući, što je događaj sa visokim ulogom koji ima potencijal da ublaži - ili pooštri - Trumpov stav prema najvećoj evropskoj ekonomiji i EU.

 

Bloomberg Economics

Lagarde je suočena sa pitanjem u kom formatu ECB planira da sarađuje sa šefom slovačke centralne banke Peterom Kazimirom, koji je prošle nedelje osuđen za korupciju, a planira žalbu.Mnogi se pitaju da li će Lagarde napustiti ECB kako bi došla na čelo Svetskog ekonomskog foruma, o čemu se u poslednje vreme spekuliralo u medijima. "Odlučna sam da završim mandat u ECB", rekla je u današnjem obraćanju.  

Ažurirano kroz ceo tekst

- U pisanju pomogli Mark Schroers, Harumi Ichikura, Joel Rinneby i Andrea Palasciano

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar