.webp){kind=icon}
Inflacija je jedan od pojmova koji se u prethodnih godinu dana najčešće spominje među biznis zajednicom. A da li i u ovakvim vremenima postoje dobri čuvari vrednosti novca koji nas uvode u svet dobrih investicija?
Finansijski stručnjaci ukazuju da posle svake krize uglavnom dolazi do oporavka na tržištima i da je uprkos aktuelnim geopolitičkim i ekonomskim tenzijama uvek dobro vreme za investiranje, budući da se i u kriznim vremenima javljaju odlične investicione mogućnosti.
O tome da li takve tvrdnje imaju utemeljenje i šta poručuju domaći stručnjaci, bilo je reči na edukativnom događaju „Svet dobrih investicija” održanog u Beogradu.
Tokom ovog skupa učesnici su mogli da razmene iskustva, kao i da čuju više informacija o razvoju investicionih fondova na tržištu Srbije i regiona, diskutuju o stanju na tržištu kapitala, trenutnim i predstojećim makroekonomskim trendovima i da dobiju odgovor na pitanje na koji način je u postojećem ambijentu ali i generalno moguće uvećavati imovinu sa istovremenim smanjivanjem rizika pre svega kroz diversifikaciju i profesionalno upravljanje kapitalom.
Promo: Banca Intesa i Intesa Invest / Goran Zlatković
Pogledaj galeriju
Promo: Banca Intesa i Intesa Invest / Goran Zlatković
Pogledaj galeriju
Promo: Banca Intesa i Intesa Invest / Goran Zlatković
Pogledaj galeriju
Promo: Banca Intesa i Intesa Invest / Goran Zlatković
Pogledaj galeriju
Promo: Banca Intesa i Intesa Invest / Goran Zlatković
Pogledaj galeriju
Promo: Banca Intesa i Intesa Invest / Goran Zlatković
Pogledaj galeriju
Promo: Banca Intesa i Intesa Invest / Goran Zlatković
Pogledaj galeriju
Promo: Banca Intesa i Intesa Invest / Goran Zlatković
Pogledaj galeriju
Kako doneti valjanu odluku za ulaganje?
Srđan Maletić, izvršni direktor Društva za upravljanje otvorenim investicionim fondom sa javnom ponudom Intesa Invest, ukazao je da se pri donošenju bilo koje investicione odluke treba dobro informisati, a konačnu odluku doneti na osnovu individualnih preferencija koje se odnose na cilj koji se želi postići konkretnim ulaganjem, definisanog investicionog horizonta i averzije prema riziku.
Rast inflacije i neizvesne ekonomske prilike u kriznim vremenima nameću dileme da li je pravo vreme za investiranje.
Maletić kaže da se ne može očekivati značajnije smirivanje volatilnosti na finansijskim tržištima dok su izražene visoka inflacija i geopolitičke tenzije.
Navodi i da je važno da se investira i tokom krize, ali da je potrebno biti oprezan i napraviti dobru procenu, kao i da se ne donose nepromišljene odluke.
Ukazuje i da različiti finansijski instrumenti imaju i različitu volatilnost u vreme krize.
„Akcije imaju najvišu volatilnost, ali i najveći očekivani prinos, dok obveznice imaju nešto manji rizik, ali i manji prinos”, naveo je primer Maletić.
Ukazuje da domaćim tržištem investicionih fondova dominiraju novčani fondovi koji su najmanje rizični.
„Strategija Intesa Investa je da investitorima u novčane fondove obezbedimo najviši stepen sigurnosti i stabilnosti koja se ogleda u svakodnevnom rastu vrednosti investicionih jedinica ovih fondova, ali i prinose koji su vrlo konkurentni sa oročenim depozitima.
Svakako, treba imati u vidu da strategije zavise i od vrste fonda u koji se ulaže jer ima fondova koji imaju vrlo izraženu, ali i onih koji nemaju nikakvu volatilost”, napomenuo je Srđan Maletić.
I u doba krize može se investirati
Ističe da posle svake krize dolazi do oporavka na tržištima, ali i da se u doba krize može investirati.
Kada je reč o tome u koje finansijske instrumente je najbolje ulagati, Maletić je rekao da ne treba ulagati u one u koje se ne razumemo dovoljno bilo da je reč o akcijama, kriptovalutama, fondovima...
„Bitno je razumeti osnovne karakteristike svakog finansijskog instrumenta kako bi se sagledalo kako se uklapaju u naše ciljeve”, upozorava.
Na pitanje šta je potrebno uraditi da bi se podstakla investiciona klima u zemlji, Maletić je rekao da je važna najpre edukacija o značaju i prednostima ulaganja, zatim da postoji razumevanje da to nije nešto apstraktno i rizično, kao i širenje palete odnosno uvođenje novih proizvoda.
Prednosti ulaganja u investicione fondove i još nekoliko važnih saveta
Neke od prednosti ulaganja u investicione fondove su diversifikacija rizika, profesionalno upravljanje, likvidnost, fleksibilnost (ulog se uvek brzo može povući) i lakši pristup tržištu kapitala.
Za sve one koji su na samom početku i imaju dilemu kako da odaberu fondove, Maletić je rekao da je važno odgovoriti na tri osnovna pitanja: koji je investicioni cilj koji neko želi da postigne, koji je očekivani period ulaganja i koji je stepen rizika na koji je neko spreman da se izloži da bi ostvario cilj.
„Ako napravimo dobru kombinaciju i procenu svega toga, to će nam pomoći da adekvatno donesemo odluke jer svaki od fondova nudi različiti period ulaganja i rizika i očekivanog prinosa“, istakao je Maletić.
Intesa Invest - imovina vredna 170 miliona evra
Željko Petrović, član Izvršnog odbora Banca Intesa i direktor Divizije za poslovanje sa fizičkim licima i malim biznisom, rekao je da je za samo pet godina postojanja Društvo Intesa Invest ad Beograd uspelo da ostvari imovinu vrednu preko 170 miliona evra.
Intesa Invest trenutno upravlja sa četiri investiciona fonda sa javnom ponudom koji klijentima omogućavaju profesionalno upravljanje uz niske troškove ulaganja: Intesa Invest Cash Dinar UCITS fond, Intesa Invest Comfort Euro UCITS fond, Intesa Invest Cash Euro UCITS fond i Intesa Invest Flexible Euro UCITS fond.
Prema rečima Petrovića, njih karakterišu različite strategije ulaganja za različite tipove klijenata.
I Željko Petrović se osvrnuo na aktuelne ekonomske prilike, navodeći da se nalazimo u fazi restrktivih monetarnih politika kada finansijske institucije, odnosno banke podižu referentne kamatne stope kako bi obuzdale inflaciju.
„Kad se suzbije inflacija i dođe do njenog pada, tada možemo očekivati revidiranje kamatnih stopa nadole. To je prirodno, ciklično i dešavalo se i ranije“, napomenuo je Željko Petrović.
Govoreći malim biznisima i njihovoj održivosti u takvoj situaciji, Petrović je istakao da su oni generator svake ekonomije i da je i protekli period pokazao da su agilniji i fleksibilniji u doba krize.
„Upravljanje likvidnošću i održavanje likvidnosti i adekvatnog nivoa obrtnih sredstava ključno je u svim fazama ekonomskog ciklusa. Nastojaćemo da u narednom periodu malom biznisu na tržištu ponudimo proizvode koji lakše dovode do likvidnosti“, najavio je Petrović.
Uvek je dobro vreme za investiranje
Rade Rakočević, berzanski ekspert, slaže se u oceni da je uvek dobro vreme za investiranje. Ukazuje da je uprkos inflaciji, podizanju referentnih kamatnih stopa i geopolitičkoj krizi, to jedan od načina da se sačuva gubitak vrednosti kapitala.
Ipak, podaci i statistika u Srbiji nisu na zavidnom nivou. Tako u SAD 56 odsto stanovništva investira na berzama, 89 odsto je onih sa primanjima od 100.000 dolara, u Velikoj Britaniji investira 33 odsto stanovništva, dok u Srbiji svega 0,1 odsto stanovništva investira na berzama i fondovima.
Šta drugi znaju što mi ne znamo?
Tokom konferencije „Svet dobrih investicija“ anonimna anketa među učesnicima, odnosno članovima publike pokazala je da 64 odsto njih ne investira na berzama uopšte, na Beogradskoj berzi investira svega pet odsto, dok na stranim berzama znatno više - 30 odsto njih.
Rakočević je dodao da je za sve one koji se odluče da investiraju najbolje da to čine mesečno ili kvartalno, a da onda puste „da kapital radi za njih”.
Govoreći o tome u šta vredi ulagati, rekao je da je uvek isplativo kupiti nekretninu ukoliko je neko ne poseduje pa onda potom ići u dalje investicije.
Anketa publike na skupu je pokazala i da trećina ispitanika ulaže u nekretnine (tačnije 33 odsto), a potom u zemljište, investicione fondove i akcije, dok znatno manje u ostale instrumente poput kriptovaluta, NFT, obveznice, venture capital fondove, crowdfunding, fjučerse.
Rade Rakočević je mišljenja da bi bilo važno da se poveća nivo ulaganja u obveznice, kao i venture fondove, prevashodno startapove.
Na šta još obratiti pažnju?
Ukazao je i na to da, kada se investira. treba imati u vidu nivo likvidnosti, odnosno da se razmišlja dugoročnije i misli „kome ćemo to prodati”.
Za sve one koji su na početku ovog puta, Rade Rakočević savetuje da je za njih investiranje u fondove dobra opcija.
On je podelio i svoja iskustva u investiranju dodajući da sada ulaže u stabilnije biznise, odnosno da nastoji da sredstva usmeri ka tehnološkim kompanijama.
„Investirati, ali i mirno spavati”
„Kriza je dovela do toga da se razmisli o portfoliju, jer je teško gledati kada investicija gubi vrednost pa zato onaj ko investira treba mirno da spava. Ne smete dozvoliti da se nervirate oko imovine. Ključ investiranja u doba recesije isti je kao i u bilo kom trenutku, treba sagledati sopstvene sklonosti ka riziku i napraviti dobar portfolio, dobro se informisati i posavetovati oko svega”, savetuje Rade Rakočević.
Upitan kako se volatilnost na tržištima odražava na investicione fondove, on kaže da su izgubili dosta od svoje vrednosti pogotovo akcijski fondovi jer su investicije u koje je ulagano izgubile vrednost.
„Recesija je dostigla zenit i mislim da je kriza sada na vrhuncu i da sledi oporavak te da je pravo vreme da se ponovo razmislja o investiranju u fondove i akcije“, ističe Rade Rakočević.
Istorijski presek razvoja otvorenih investicionih fondova u Srbiji i regionu predstavila je Jelena Zindović iz Bloomberg Adria analitičkog tima.
Promo: Banca Intesa i Intesa Invest / Goran Zlatković
Napomenula je da je istorija investicionih fondova stara više od dva veka kada su nastali prvi oblici kolektivnog udruživanja novčanih sredstava.
U 2021, ukupna svetska imovina kojom su upravljali investicioni fondovi iznosila je 67,5 biliona dolara. U Srbiji prvi fondovi počeli su sa radom 2007. godine, koja je bila i najuspešnija godina u istoriji Beogradske berze, i time su se stvorili uslovi za pojavu i razvoj ove industrije.
U Evropi i Srbiji dominiraju otvoreni investicioni fondovi – UCITS fondovi i prema broju i vrednosti imovine kojom upravljaju.
Pored niskog volumena, tržište Srbije karakteriše orijentacija ka likvidnosti i manje rizičnoj imovini: najveće učešće imaju ulaganja u kratkoročne novčane depozite i takav trend rasta prisutan u poslednjih pet godina, a obveznice učestvuju sa 18 odsto, akcije sa samo jedan odsto.
Tokom 2021, u okolnostima izvanrednih performansi na globalnim tržištima, neto prodaja UCITS novčanih fondova Evrope zabeležila pad zbog niskih i negativnih kratkoročnih kamatnih stopa dok su ulaganja equity fondova jačala, očekivano, sa rastom akcijskih indeksa.
Strukturu otvorenih investicionih fondova u Srbiji trenutno čine četiri vrste fondova: fondovi očuvanja vrednosti imovine (novčani fondovi), prihodni fondovi, uravnoteženi fondovi i equity fondovi, odnosno fondovi rasta vrednosti imovine.
Navodeći primer Hrvatske i Slovenije, Jelena Zindović je navela da je u tim zemljama prisutna drugačija struktura ulaganja, koja ide u korist ulaganja u obveznica i akcija, dok ulaganja u novčane depozite imaju mnogo manje učešće.
Iako se beleže rastući trendovi, tržiste Srbije stagnira, odnosno primetna je slabija likvidnost domaćeg tržišta kapitala pre svega zbog nedovoljne informisanosti potencijalnih ulagača, kao i averzije tržišta prema rizičnijim izloženostima.
Koje su šanse za razvoj i u koje sektore ulagati?
I u nestabilnim uslovima ima potencijala za ulaganje, napominje Jelena Zindović.
Rešenje može biti ulaganje u otpornije sektore kao što su sektor zdravstvene nege, potrošačko orijentisani sektori, kompanije sa zdravim poslovnim planovima, ili kojima su očekivanja za zaradu utemeljena na realnim procenama za iduće godine.
Sadržaj je nastao u saradnji sa kompanijama Banca Intesa i Intesa Invest
Promo: Banca Intesa i Intesa Invest
Promo: Banca Intesa i Intesa Invest
