24. avgust 2022, 11:05
U narednih godinu dana tendencija rasta kreditiranja će početi da usporava
Banke su opreznije prilikom odobravanja kredita zbog globalnog usporavanja
Srbija zabeležila najveći rast zaduživanja (53 odsto) ako se posmatra period od kraja 2015. godine
Depositphotos
Jaka kreditna aktivnost u regionu će ovih meseci verovatno dostići vrhunac, te će u narednih godinu dana tendencija rasta kreditiranja krenuti da usporava, zaključak je istraživanja analitičkog tima Bloomberg Adrije.
Analitičari razloge za usporavanje stope rasta u narednoj godini vide u anketama koje pokazuju da su banke opreznije prilikom odobravanje kredita privredi i stanovništvu jer predviđaju da će globalno usporavanje uticati i na firme i na domaćinstva.
Takođe, tražnja za kreditima se smanjuje u skladu sa opštim usporavanjem privredne aktivnosti i recesijom koja se nazire u narednih 18 meseci. Globalni rast je smanjen, kao i odvažnost u investicijama zbog geopolitičkih tenzija i inflacije koja pogađa potrošnju preduzeća i stanovništva.
Još jedan razlog za usporavanje rasta je povećanje kamatnih stopa zbog borbe protiv inflacije i opšte averzije prema riziku, što poskupljuje zaduživanje. Analitičari naglašavaju da banke obnavljaju generisanje kredita sa promenljivim kamatnim stopama, dok bi klijenti više voleli fiksne kamatne stope i samim tim su suočeni sa manje atraktivnim uslovima zaduživanja.
Avgustovski izveštaj o inflaciji Narodne banke Srbije (NBS) takođe pokazuje da je kreditna aktivnost na međugodišnjem nivou u Srbiji u drugom kvartalu ove godine nastavila da raste. U junu bila je veća za 13,1 odsto, pri čemu je rast kredita privredi iznosio 15,8 odsto, a stanovništvu 9,8 odsto.
"Posmatrajući podatke iz juna 2022, najveće povećanje vidimo u Severnoj Makedoniji - 10 odsto međugodišnje. Značajna aktivnost u segmentu kredita se takođe vidi u Srbiji i Hrvatskoj - i to 7,1 odsto i 6,4 odsto", navode analitičari.
S druge strane, tokom višegodišnjeg perioda, analitičari navode da postoji potencijal konvergencije odnosa kredita i BDP našeg regiona prema nivoima u zapadnoj EU, gde su navedeni pokazatelji viši (Nemačka 83 odsto, Austrija 92 odsto, Francuska i Španija iznad 100 odsto), imajući u vidu veći privredni razvoj.
"Odnos kredita i BDP u regionu kreće se između 55-70 odsto i očigledno odražava realnost trenutnih ekonomskih aktivnosti. Drugim rečima, povećanje odnosa kredita i BDP-a zahtevalo bi snažan ekonomski rast ili pojačano približavanje razvijenim zemljama zapadne EU", stoji u istraživanju.
U poslednjoj deceniji zabeležen je rast udela stambenih kredita u ukupnim kreditima u svim zemljama regije osim u Srbiji, gde je taj broj pao sa 47 na 39 odsto.
Taj rast se može objasniti rastom cena nekretnina, nižim kamatnim stopama, realnim rastom plata i poboljšanjem potrošačkog raspoloženja u godinama van pandemije kovida.