Hrvatska liga ima najskuplje fudbalere, Super liga Srbije druga

Najskuplje fudbalere u Adria regionu ima Hrvatska nogometna liga, a odmah iza nje dolazi Super liga Srbije dok fudbaleri ostalih liga u regionu zajedno imaju manju tržišnu vrednost od onih iz Super lige Srbije.

Istraživanje Bloomberg Adrije pokazalo je da fudbaleri zajedno u prvoj ligi u Hrvatskoj vrede na tržištu 284 miliona evra a fudbaleri Super lige Srbije 189 miliona evra. Međutim, na evropskom nivou su ovo jako male vrednosti. Naime, samo je prelazak Brazilca Neymara iz Barselone u PSG 2017. godine koštao 222 miliona evra. Istina je da je taj prelazak bio najveći zabeleženi transfer u istoriji fubdala ali opet daje dobru sliku regionalnih liga.

Vrednost igrača u prvoj ligi Slovenije je 54 miliona evra, Bosna i Hecegovina ima skoro istu vrednost igrača u svojoj prvoj ligi dok je vrednost igrača u prvoj ligi u Severnoj Makedoniji 35 miliona evra.

Poređenja radi, vrednost igrača u Engleskoj Premijer ligi je 9,2 milijarde evra a u Bundes ligi u Nemačkoj je taj broj 4,2 milijarde evra.

 

 

Međutim, vrednost liga ukazuje pre na njenu popularnost na evropskom nivou nego na ukupan kvalitet igrača iz te zemlje. Naime, u vrednost igrača jedne lige se računaju i strani igrači – tako da neki od najkvalitetnijih igrača sa ovih prostora nisu upisani u vrednost lokalnih liga, već u vrednost liga u kojima igraju. A nije da ih nema.

Najvredniji igrač iz Adria regiona je napadač Juventusa i reprezentativac Srbije Dušan Vlahović. Njegovu tržišnu vrednost sajt Transfermarkt procenjuje na 85 miliona evra. Vlahovića je Parizan 2018. godine prodao Fiorentini za 3,2 miliona evra kada mu je tržišne vrednost bila procenjena na jedan milion evra. Međutim, Fiorentina je ta koja je više profitirala od njegovog napretka od Partizana jer je Vlahović iz Fiorentine za Juventus prešao ove zime za 81,6 miliona evra.

Drugi najvredniji igrač sa ovih prostora je takođe iz Srbije i isto igra u Italiji: Sergej Milinković Savić koji igra za Lacio već godinama danas na tržištu vredi 70 miliona evra. Pre pet godina, Milinković Savić bio je proglašen za potencijalno najvrednijeg igrača na svetu, pošto je izašla vest da postoji interesovanje da on napusti Lacio za 200 miliona evra. To se nikada nije ostvarilo, a podaci Transfermarkta pokazuju da je njegova najveća tržišna vrednost bila 2018. godine ali da je iznosila 90 miliona evra.

Dvadesetdevetogodišnji golman Atletiko Madrida Jan Oblak je treći najvredniji fudbaler iz regiona. Iako je njegov poslednji transfer bio još 2014. godine za 16 miliona evra kada je došao u Madrid iz Benfike. On danas vredi 45 miliona na tržištu a na vrhuncu, 2019. godine, kada je njegov klub osvojio evropski super kup, vredeo je 100 miliona evra.

Dokaz da jačina domaćih igrača doprinosi fudbalu u regionu je i to što uprkos slaboj vrednosti igrača u regionu, države regiona se dosta solidno drže na rangiranju reprezentacije koje sastavlja FIFA. Međutim, i na toj listi je opet najjača Hrvatska, koja se nalazi na 15. mestu a posle nje dolazi Srbija na 29. mestu na listi. Bosna i Hercegovina je 57. na listi, Severna Makedonija 64., a Slovenija je 65. država na rang listi svetske fudbalske asocijacije.

Ekonomija igra važnu ulogu

Gledajući podatke, jasno se vidi da su lige u regionu značajno slabije od evropskih liga. Međutim, analitičari Bloomberg Adrije su pokazali da je to u principu odraz u stanju ekonomija pošto se vrednost igrača u prvim ligama u regionu u poređenju sa ukupnim bruto domaćim proizvodom države ne razlikuje od situacije u Nemačkoj i Engleskoj.

Naime, vrednost fudbalera u Srbiji jednaka je 0,4 odsto BDP-a Srbije a istovremeno to je i odnos BDP-a i vrednosti igrača u Premijer ligi. U Nemačkoj je vrednost igrača nešto niža te je ekvivalent 0,1 odsto BDP-a.

Troškovi i zarade klubova

Plate i transferi u fudbalu su veliki. U poređenju sa drugim industrijama, u fudbalu se značajno veća proporcija ukupne zarade odvaja za plate i transfere. Čak 91 odsto ukupne zarade klubova ide na plate i troškove transfera. Poređenja radi, u građevinarstvu je taj udeo 22 odsto a u zdravstvu 52 odsto.

Pored toga, fudbalski klubovi sve više novca troše na zarade i transfere. U celoj 2020. godini, na plate je išlo 78 odsto zarada, a pre pandemije je to bilo 66 odsto.

Istovremeno, klubove su pogodili isti problemi kao i ostale kompanije. Prazni stadioni tokom pandemije doveli su do rekordno velikih gubitaka 2021. godine ali cene transfera se nisu smanjivale. To je dovelo klubove do toga da se dodatno zadužuju te su dugogodišnja dugovanja klubova koji o tome izveštavaju porasla za 15 odsto prošle godine u odnosu na prethodnu godinu.

Upravo zbog toga su klubovi 2021. godine manje investirali – međutim, očekuje se da će im se prihodi opet stabilizovati ove godine kada su stadioni opet puni.

Međutim, prihodi od ulaznica čine mali deo zarade fudbalskih klubova. Podaci Bloomberg Adrije pokazuju zašto je bilo važno igrati fudbal bez navijača u toku pandemije. Klubovi najviše novca zarađuju od TV prava u svojim državama, od UEFE i sponzora.

Pritom, sponzori uglavnom nisu napuštali klubove u toku zatvaranja. Čak 69 odsto fudbalskih klubova u Evropi ostalo je sa istim sponzorom a 63 odsto uvelo je sponzore na rukavima, što je povećanje od 46 odsto koliko je bilo klubova sa sponzorima na rukovaima u 2020. godini.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar