11. septembar 2023, 08:00
Očekuje se rast u celom Adria regionu ove i iduće godine
Inflacioni pritisci popuštaju širom regiona
Domaća potrošnja će nadoknaditi pad inostrane potražnje
Uprkos očekivanoj recesiji ka kraju godine u znatnom delu Evrope, usled aktuelnih događanja u najvećim evropskim privredama poput nemačke, zemlje u Adria regionu neće biti zahvaćene padom ekonomije, odnosno očekuje se rast i u ovoj i u idućoj godini, navodi analitički tim Bloomberg Adrije.
Celu analizu možete pogledati OVDE.
Takva ocena se bazira na čvrstim domaćim fundamentima potrošnje, što kompenzuje pogoršano stanje u vezi sa inostranom potražnjom.
Istina je da su zemlje u Adria regionu snažno izvozno-uvozno vezane za Nemačku, no u njima su stope nezaposlenosti rekordno niske, odnosno rastu zaposlenost, plate i investicije.
"Ukratko, recesija u inostranstvu ne znači i lokalnu recesiju", ističe se u najnovijoj makroekonomskoj analizi.
Za ovu godinu najveća stopa rasta u Adrija regiou predviđa se za Bosnu i Hercegovinu, i to od 2,8 odsto, nakon čega sledi Srbija s 2,4 odsto. Za Severnu Makedoniju broj je 1,9 odsto, a prognoze za Hrvatsku i Sloveniju govore o rastu od 1,7, odnosno 1,2 odsto.
Za iduću godinu analitičari Bloomberg Adrije predviđaju više stope rasta u svim zemljama Adria regiona, osim u Bosni i Hercegovini, gde bi se trebalo ponoviti stopa rasta iz ove godine. Ta prognoza temelji se na jačanju lične potrošnje uz istovremeno slabljenje inflacionih pritisaka. Takođe bi doprinos trebalo da dođe od oporavka inostrane potražnje uz nadu da će iduća zima proći bez novih šokova oko cena energije.
Dakle, u Bosni i Hercegovini predviđa se ista stopa rasta od 2,8 odsto. Najveći rast u 2024. analitičari vide u Srbiji, od tri odsto. Za Severnu Makedoniju prognoza je 2,7 odsto, za Sloveniju 2,3 odsto, a za Hrvatsku 2,1 odsto.
Očekuje se i smanjenje inflacionih pritisaka. Mereno harmonizovanim indeksom potrošačkih cena (HICP) u Sloveniji bi prosečna stopa inflacije trebalo da padne sa 7,3 odsto ove na 3,2 odsto iduće godine. U Hrvatskoj se vidi pad s 8,6 na 4,3 odsto, a u Srbiji s 12,2 na 4,7 odsto.
U Bosni i Hercegovini bi inflacija trebalo da uspori sa 6,4 na 3,6 odsto, a u Severnoj Makedoniji s 9,3 u ovoj na 4,1 odsto u idućoj godini.
BloombergAdria.com
Što se Evropske centralne banke (ECB) i kamatnih stopa tiče, u prilog zaustavljanju njihovog rasta govori pogoršanje ekonomskih uslova u evrozoni kao posledica pada indeksa menadžera nabavke, stagnacije u maloprodaji i snažnog pada fabričkih narudžbina u Nemačkoj. S druge strane, oni koji zagovaraju dalji rast ističu podatke o otpornom tržištu rada i rastu plata te upornoj inflaciji u glavnim ekonomijama.
Tržište trenutno računa da ima 70 odsto izgleda za još jedno podizanje kamatne stope od 25 baznih bodova do kraja godine.
Uprkos mešovitim signalima iz ekonomije i sa tržišta, činjenica je da je u avgustu inflacija u Nemačkoj, Francuskoj i Španiji bila viša od očekivane, pa se prema izjavama guvernera centralnih banaka da zaključiti da će ti podaci biti ključni za nadolazeću odluku.
"Mislimo da je još jedan rast kamatne stope od 25 baznih bodova verovatan nekad do kraja 2023. godine, dok izgledi za snižavanje stope u 2024. godini, u zavisnosti i od uspešnosti smanjenja viška likvidnosti, rastu", ocenjuje analitički tim Bloomberg Adrije.