06. februar 2023, 07:00
Implementacija i korišćenje pogodnosti ESG-a na tržištu kapitala regiona je u prilično ranoj fazi
U 2023. analitičari BBA ne očekuju velike negativne pritiske na imovinu ESG-a
Zaključak je da će u budućnosti više finansiranja biti usmereno ka održivim kompanijama
Depositphotos
ESG je tema koja postaje sve važnija za tokove kapitala. Kako bismo objasnili performanse akcija sa ESG ocenama, tim analitičara Bloomberg Adrije uporedio je prinose MSCI Europe Indexa i MSCI Europe ESG Leaders Indexa.
Što se tiče razlika u strukturi indeksa, MSCI Europe ESG Leaders Index sadrži akcije kompanija sa visokim ESG rezultatima, dok je MSCI Europe Index standardni sveobuhvatni indeks postavljen bez obzira na ESG ocene kompanija.
U 2022. MSCI Europe ESG Leaders indeks pao je za 20 odsto, dok je sveobuhvatni MSCI Europe ostvario povrat od -17 odsto. Ključni razlog za takav razvoj leži u samoj strukturi navedenih indeksa, gde ESG indeksi obično relativno više sadrže tehnološke akcije i manje energetskih kompanija.
"Ovi su rezultati uveliko u skladu s osnovama trenutne faze razvoja ESG-a – ulaganje u teme ESG-a više je dugoročna strategija", navode analitičari.
Implementacija i korišćenje pogodnosti ESG-a za učesnike na tržištu kapitala je u prilično ranoj fazi u Adria regionu.
"Mislimo da je najbolji primer prednosti ESG-a druga obveznica, vredna 1,25 milijardi evra koja je izdata početkom januara ove godine", rekli su analitičari. "Potražnja ulagača za navedenim izdanjem obveznica najbolji je pokazatelj prednosti ESG-a, pri čemu obveznica privlači potražnju ulagača od 10 milijardi evra ili otprilike osam puta više od konačne veličine izdanja."
Uspešnom emisijom obveznica smatra se kada potražnja investitora premašuje konačnu veličinu emisije dva do četiri puta. Činjenica da je dostavljena ponuda investitora bila toliko veća od konačnog izdanja je element koji sugeriše da ESG teme privlače tokove kapitala i stavljaju dužnika u bolju pregovaračku poziciju.
U pogledu finansijskog izveštavanja i posledično potpunosti ESG rejtinga, za kompanije u zemljama EU analitičari očekuju znatno poboljšanje sa zahtevom za izveštavanjem CSRD-a za akcionarska društva za finansijsku godinu 2024. (prvi izveštaj biće objavljen 2025), gde standardizirane ESG objave će ulagačima omogućiti pristup informacijama koje su im potrebne za procenu rizika ulaganja. "Ostatak Adria regiona, zemlje koje nisu članice EU, neće doživeti isti regulatorni pritisak osim ako se firme ne konsoliduju u zemlje sa sedištem u EU. Međutim, očekujemo da će se postupno poboljšati ESG izveštavanje, kao i da će tokovi kapitala i cene podstaći firme na prilagođavanje."
U 2023. analitičari BBA ne očekuju velike negativne pritiske na imovinu ESG-a kao što se vidi u većem delu 2022, ali takođe ne vide potencijal za ponovno značajno ubrzanje izdavanja novog duga ESG-a niti materijalno povećanje vrednosti ESG berzanskih indeksa. Izgledi su pozitivniji u srednjoročnoj i dugoročnoj perspektivi.
Prvo, EU razmatra ambiciozan plan za postizanje 40 do 45 odsto potrošnje energije iz obnovljivih izvora do 2030. "To će podstaći značajna ulaganja u infrastrukturu obnovljivih izvora energije u nadolazećim godinama i očekujemo da će se ulagači usredsrediti na značajnu finansijsku potporu", dodali su.
Drugo, regulatorni okvir izveštavanja takođe će podržati tokove kapitala prema vodećim ESG firmamaa. Počevši od izveštaja za fiskalnu godinu 2024, uredba EU o izveštavanju CSRD povećaće broj i kvalitet izveštaja kompanija. Sveukupno kretanje kapitala takođe će biti podržano Uredbom o SFDR-u – koja zahteva od upravljača imovinom da klasifikuju i objave karakteristike i nivo održivosti fondova pod njihovim upravljanjem.
"Idući slučaj koji vidimo kao važan za ukupne finansijske tokove je strateško funkcioniranje bankovnih sistema pod rastućim regulatornim potrebama", istakli su analitičari. Regulatorna tela EU povećavaju zahteve povezane s ESG-om za upravljanje vlastitim kapitalom banaka.
Postoje dva specifična elementa koja banke treba da imaju na umu. Jedna od banaka zahteva da unutar vlastite organizacione i operativne strukture rade na održivosti, kao što je osigurati veliku rodnu raznolikost, povećati energetsku učinkovitost itd. Drugi element odnosi se na poslovnu izloženost banaka, gde je finansiranje kompanija koje zaostaju za ESG standardima demotivisano regulativom koja traži od banaka da izdvoje više vlastitog kapitala za izloženost prema ESG zaostalim kompanijama koje ne paze na održivost nego za kompanije sa dobrim ESG ocenama i rejtinzima.
"To znači da je potencijal profitabilnosti banaka smanjen ako daju sredstva kompanijama koje ne doprinose (dovoljno) opštoj održivosti", zaključuju analitičari. "Zaključak je da u budućnosti vidimo da će više finansiranja, ili barem finansiranje po relativno boljoj ceni, biti usmereno prema firmama s dobrim profilom održivosti."
