21. novembar 2022, 07:00
U Adria regionu ostvareno je 107 miliona noćenja u sezoni
Prihodi od stranih turista u Srbiji u prvoj polovini godine veći za 66 odsto u odnosu na 2019.
Hrvatska je regionalni lider u sektoru turizma
Depositphotos
U periodu jun - septembar ukupan broj dolazaka i noćenja turista u Adria regionu beleži snažan međugodišnji rast, međutim, broj dolazaka turista je i dalje pet odsto manji od rekordne 2019. godine, navodi se u analizi analitičkog tima Bloomberg Adrije. S druge strane, broj noćenja je povećan za 1,2 odsto. U odnosu na prošlu godinu, rast broja dolazaka turista kreće se od 20,9 odsto u Sloveniji do 40,3 odsto u Bosni i Hercegovini. Broj noćenja turista porastao je sa 15,8 odsto u Sloveniji na 30,9 odsto u Srbiji.
Ističu da je inflatorno okruženje poguralo prihode od turizma u regionu, koji su u prvoj polovini ove godine zabeležili rast od 91 odsto u odnosu na isti period prošle godine, čime su nadmašili finansijski rezultat iz 2019. godine.
Podaci o platnom bilansu centralnih banaka svake od zemalja i prihodima od turizma pokazuju da su premašeni rezultati iz 2019. godine, osim u Sloveniji, gde je zabeležen pad od devet odsto, i u BiH, gde su prihodi bili manji za osam odsto. Prihodi od stranih turista u prvoj polovini ove godine u odnosu na isti period 2019. veći su za 13 odsto u Hrvatskoj, 24 odsto u Severnoj Makedoniji i 66 odsto u Srbiji.
Hrvatska je regionalni lider u sektoru turizma, u letnjoj sezoni beleži rast dolazaka turista za 70 odsto i noćenja za 84 odsto, a ostvarila je više prihoda od svih ostalih zemalja zajedno – 3,2 milijarde evra, u odnosu na 2,6 milijardi evra u ostatku regiona.
Analitičari Bloomberg Adrije predviđaju da će prihodi od turizma u Hrvatskoj ove godine dostići 13 milijardi evra u odnosu na 10,5 milijardi evra u 2019. godini, dok za Sloveniju predviđaju prihod od tri milijarde evra u odnosu na 2,8 milijardi evra u 2019. godini. Turizam u Srbiji bi trebalo da bude oko dve milijarde naspram 1,4 milijarde evra u 2019. godini, dok će u BiH ostati na nivou iz 2019. godine – oko milijardu evra. Za Severnu Makedoniju se očekuju prihodi od 0,5 milijardi evra, što je blagi rast u odnosu na 2019. godinu kada su iznosili 0,4 milijarde evra.
Kada je u pitanju broj noćenja po dolasku, u Hrvatskoj je taj broj iznosio 6,3 noći, dok je u BiH i Sloveniji znatno manji, 2,3 odnosno 2,7 noćenja, što ukazuje na bolje finansijske i razvojne izglede za regionalnog lidera. Što duže turisti ostanu na određenoj destinaciji, to će više potrošiti u odnosu na kraći boravak.
Iako Hrvatska uspeva da ostvari mnogo veće prihode od ostatka regiona, ona zaostaje u pogledu iznosa po pojedinačnom stranom posetiocu. Naime, zbog svoje nezvanične strategije masovnog turizma, zaostaje za regionalnim liderima, kao što su Bosna i Hercegovina i Srbija, koje su uspele da ostvare veću dodatu vrednost po stranom posetiocu, gledajući odnos prihoda prema broju stranih turista.
BloombergAdria.com
Takođe, najveći rast zarade po stranom posetiocu zabeležen je u Severnoj Makedoniji od 98 odsto u odnosu na 2019. godinu, dok su Hrvatska i Slovenija zabeležile rast od 43 i 31 odsto, što sugeriše da, iako je broj posetilaca manji u ostatku regiona, sve zemlje to mogu nadoknaditi nudeći bolji kvalitet usluge i tako zaraditi više po posetiocu nego u slučaju Hrvatske.
Promenile su se i preferencije turista u pogledu smeštaja koji biraju u odnosu na 2019. Tako je u Hrvatskoj zabeležen porast udela noćenja u kampovima i privatnom smeštaju, kako zbog toga što turisti traže više privatnosti, tako i zbog toga što takve vrste smeštaja doživljavaju kao sigurniju alternativu velikim hotelima s obzirom na nedavnu pandemiju. Uz to, treba dodati da su ovi tipovi smeštaja uglavnom jeftiniji, a mnogi kampovi u, na primer, istarskom delu jadranske obale nude kvalitetniji boravak od nekih hotela na drugim lokacijama.
"Zemlja se i dalje bori da dostigne nivo iz 2019. godine, jer se strani turisti još nisu dovoljno upoznali sa odličnom gastronomskom ponudom i podrškom ugostiteljskom i turističkom sektoru u poslednje dve godine", kažu analitičari.
U Bosni i Hercegovini nema većih promena u odnosu na 2019. godinu, jer je turistička delatnost uglavnom usmerena na Sarajevo, skijališta i Međugorje, koje prema nezvaničnim procenama godišnje privuče oko milion posetilaca.
Srbija je takođe zabeležila pad broja noćenja u hotelima, ali je sa druge strane zabeležen porast broja noćenja u privatnom smeštaju. U Sloveniji je sličan trend kao u Hrvatskoj.
Sa finansijske strane, mnogi hoteli se i dalje bore da nadoknade gubitke nastale u pandemijskoj 2020. godini, iako su prihodi znatno porasli u poslednje dve godine, posebno tokom leta. Ovogodišnja postsezona, a samim tim i predsezona sledeće godine biće pod velikim uticajem skupljih sirovina, radne snage i energije, zbog čega će mnogi hoteli ostati zatvoreni tokom ovog perioda, fokusirajući se na sezonu, što može biti rizično s obzirom na recesivno okruženje koje se nazire 2023. na celom kontinentu.
Tim analitičara Bloomberg Adrije za narednu godinu predviđa usporavanje kako u broju dolazaka tako i u prihodima, uglavnom zbog usporavanja ekonomija glavnih emitivnih tržišta.
"Visoka inflacija će uticati na potrošnju stranih turista, čak i ako se rast potrošačkih cena uspori, što će rezultirati lošijim finansijskim rezultatima u sektoru turizma. Na potrošnju će dodatno uticati depresivno raspoloženje potrošača, što je značajna promena u odnosu na ovogodišnje raspoloženje potrošača, zbog neizvesnosti trajanja inflatornih pritisaka, a generalno smanjenje realnog dohotka promeniće potrošačke navike domaćinstava", zaključuju analitičari.