.webp){kind=icon}
Vlada Srbije je odborila uvoz četiri miliona tona uglјa do kraja godine, a dogovoreno je da se jedan deo te količine dopremi iz Rudnika uglja Pljevlja po ceni od 28,8 evra po toni.
EPS procenjuje da će potrebe za uvozom uglja iz regiona postojati i u narednih godinu dana, odnosno sve do aprila 2023. godine. Tada bi trebalo da se steknu uslovi za konsolidaciju rudarskog sektora, tako da će EPS moći samostalno da obezbeđuje dovoljne količine lignita za proizvodnju u termoelektranama.
EPS je od 12. decembra prošle godine do 20. aprila morao da uveze ukupno 2.231,6 GWh električne energije, što je plaćeno 530 miliona evra, rekla je nedavno ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović i dodala da je još više izgubljeno time što je EPS propustio šansu da ove zime bude izvoznik po rekordno visokim cenama na tržištu.
Pored toga, EPS će morati da plati cenu još četiri miliona tona uglja i njegovog transporta. Zasad je dogovorena isporuka iz rudnika uglja Pljevlja od 300.000 tona uglja, a ukupna cena tog uglja bez transporta iznosiće oko 8.640.000 evra.
Javnosti još nije poznato koliki je tačan gubitak EPS-a bio prošle godine usled havarija u decembru, pošto finansijski izveštaji još nisu objavljeni. Izvesno je, ipak, da će EPS ove godine morati da uveze desetinu potrebne količine uglja, a zbog uvoza struje i izgubljene šanse za izvoz, poreski obveznici platiće i više od milijardu evra.
Željko Marković, vođa sektora energetike i resursa Deloitte Advisory Srbija, rekao je za Bloomberg Adria da je cenu uglja teško proceniti, jer se kupuje lignit koji nema formiranu cenu, ali da će veći deo cene činiti troškovi prevoza uglja.
Bloomberg
"Ako bi ugalj koštao 20 evra po toni, a transport oko 30-40 evra, ukupna cena za četiri miliona tona bila bi 240 miliona evra", rekao je Marković. "Ti troškovi bi bili nešto manji od polovine cene koju je EPS već platio za uvoz električne energije do 20. aprila".
U toku su procene o dodatnim nabavkama uglja, naveo je EPS, a Marković pretpostavlja da bi ostatak uglja mogao da se uveze iz Rumunije, odakle je Srbija uvozila ugalj u toku poplava 2014. godine, jer je taj lignit sličnog kvaliteta kao onaj iz Kolubare.
Uglja u Srbiji ima - procenjene bilansne rezerve lignita u užem delu Srbije iznose preko tri milijarde tona, plus nekoliko stotina miliona tona kvalitetnijeg uglja, kaže profesor na Katedri za mehanizaciju rudnika Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Dragan Ignjatović.
Iako zaliha ima, prethodnih godina je malo ulagano u otvaranje zamenskih površinskih kopova, nabavku opreme, kao i revitalizaciju i modernizaciju stare opreme i nabavku rezervnih delova, objasnio je Ignjatović. To je uslovilo manje iskorišćenje opreme i zaostatak u otkopavanju jalovine, koja se nalazi iznad uglja, što je neophodno da bi se otvorio i otkopao ugalj.
"Trenutni problemi sa količinama i kvalitetom uglja iz kolubarskog basena biće rešeni u narednom periodu, ako se realizuju planirana ulaganja u nabavku i revitalizaciju opreme, kao i završetak investiranja u zamenske površinske kopove", rekao je Ignjatović.
On je dodao da je osnovni problem proizvodnje uglja u termoelektranama njihova starost i malo iskorišćenje, jer su najstarije termoelektrane stare i 45 do 60 godina, a efikasnost najstarijih je veoma niska - daleko ispod 30 odsto.
"Po mom mišljenju, daleko je bolje rešenje da se zatvore stare termoelektrane i da se izgradi još jedna nova efikasna termolektrana na kolubarski ugalj, čime će se na račun povećanja efikasnosti smanjiti potrošnja uglja i samim tim emisija ugljen-dioksida", rekao je Ignjatović.
Na svetskom nivou, potražnja uglja je porasla, podstaknuta nestašicom prirodnog gasa i sukobom u Ukrajini koji je izazvao povećanje cena. Kriza je povećala motivaciju sveta da pređe na niskougljeničnu energiju, ali je stvorila i kratkoročnu borbu za fosilna goriva koja će dovesti do milijarde dolara novih investicija, piše Bloomberg.
Bloomberg
U Južnoj Africi više brodova natovarenih ugljem kreće se mirnim putem oko Rta dobre nade ka Evropi, a u SAD sagorevanje uglja nije bilo intenzivnije zadnjih deset godina. Kina ponovo otvara zatvorene rudnike i planira nove, a Nemačka planira da vrati elektrane na ugalj i naftu ako joj Rusija prekine isporuke prirodnog gasa.
Više cene doprinose rastućoj inflaciji, ali čak i uz nedavni skok u ceni, analitičari kažu da je ugalj i dalje jedno od relativno najjeftinijih goriva. To ga čini kritičnijim za snabdevanje električnom energijom u vreme kada sagorevanje uglja ostaje najveća pojedinačna prepreka u borbi protiv klimatskih promena.
