Nemačka planira da vrati elektrane na ugalj i naftu ako joj Rusija prekine isporuke prirodnog gasa.
Ministar privrede Robert Habeck predstaviće u utorak hitnu uredbu koja će vladi omogućiti da vrati postrojenja u slučaju nestašice gasa, prema predlogu zakona u koji je Bloomberg imao uvid.
Nemačka pribegava očajničkim merama kako bi održala upaljena svetla i svoje masivne industrijske parkove, okrećući se prljavim gorivima čak i ako to znači porast emisije ugljenika. Država ima gotovo šest gigavata postrojenja koja su trenutno deo nacionalne rezerve, od kojih je trebalo da mnoga budu zatvorena kao deo plana postepenog izbacivanja uglja.
''Ovaj zahtev za dodatnom proizvodnjom električne energije na ugalj javlja se samo kada postoji nestašica gasa, odnosno ako postoji pretnja nestašice gasa i potrebno je smanjiti potrošnju gasa u proizvodnji električne energije'', navodi se u predloženom zakonu.
Odluka dolazi čak i kada Habeckovi "zeleni" - deo takozvane semafor koalicije kancelara Olafa Scholza, žele postepeno ukinuti korišćenje uglja do 2030. Postepeno ukidanje uglja isprva je planirano za osam godina kasnije.
''Moramo dovršiti postepeno ukidanje uglja u Nemačkoj do 2030. To je važnije nego ikad u trenutnoj krizi'', navodi se u uredbi. ''Na tom putu moramo pojačati naše mere opreza i kratkoročno duže zadržati elektrane na ugalj u rezervama''.
Nemačka komunalna preduzeća već su rekla da mogu staviti postrojenja na raspolaganje ako bude potrebno. Uniper je rekao da bi mogao isporučiti čak tri gigavata proizvodnje energije iz uglja kako bi ojačao sigurnost snabdevanja, dok je RWE AG rekao da razmatra koje bi se elektrane mogle ponovno uključiti. Nemačka trenutno ima u rezervi 4,3 gigavata elektrana na ugalj i 1,6 gigavata naftnih postrojenja.
Ipak, očuvanje zaliha energije najvećem evropskom kupcu ruskog gasa neće biti lako. Stari kontinent se takođe oslanja na Rusiju za veliku većinu termalnog uglja koji uvozi za pogon elektrana koje emituju visoka zagađenja, a mnoge od njih se Nemačka već obvezala da će zatvoriti ove i sledeće godine.
Evropa kupuje dve vrste uglja iz Rusije - termalni, koji se spaljuje u elektranama, i metalurški, koji se koristi u proizvodnji čelika. Ruski udeo u uvozu termalnog uglja u EU iznosi gotovo 70 odsto, a posebno se na njega oslanjaju Nemačka i Poljska. Budući da toliko evropskog goriva dolazi iz Rusije, evropska komunalna poduzeća mora će po višim cenama nabavljati ugalj iz Južne Afrike i Australije.
Elekrane na ugalj ponovo će se aktivirati ako ruski predsednik Vladimir Putin zapreti prekidom gasa, rekao je vladin zvaničnik. To bi pokrenulo drugi od trostepenog nemačkog gasnog plana za hitne slučajeve.
Uredbom o vanrednom stanju bi se vladi omogućilo da aktivira postrojenja za ugalj bez odobrenja parlamenta do šest meseci. Ove elektrane će sada biti deo rezervi do 31. marta 2024. godine.
.webp){kind=icon}
