Američka inflacija skočila je na najviši nivo u 40 godina u maju, stvarajući dodatne pritiske na ekonomiju i prateći svetski trend rasta cena posle pandemije. Cena akcija na berzama u SAD ubrzo su pale posle objave, pokazujući da se investitori okreću manje rizičnim hartijama od vrednosti.
Podaci Ministarstva rada SAD pokazali su da je inflacija iznosila 8,6 odsto u maju u odnosu na prethodnu godinu, dok je rast na mesečnom nivou bio jedan odsto. Bazna inflacija, koja isključuje volatilne cene energenata i hrane, na mesečnom nivou porasla je 0,6 odsto. Svi iznosi bili su veći od očekivanja analitičara.
Bloomberg
Skoku potrošačkih cena najviše je doprineo rast cena energenata od 34,6 odsto, a posebno cene benzina koje su bile 49 odsto veće nego pre godinu dana. Na rast cena energenata takođe utiče kriza izazvana ratom u Ukrajini. Pored toga, cene životnih namirnica porasle su najviše od 1979. godine, za čak 11,9 odsto, dok su znatan rast zabeležili još i struja i cene nekretnina.
Federalne rezerve već su reagovale na rast inflacije u SAD povećanjem kamatnih stopa, a tržišta sada očekuju da će kamatne stope rasti za 50 baznih poena na naredna tri sastanka odbora centralne banke. To bi dovelo kamatnu stopu u SAD na 2,5 odsto u septembru, što je istorijski i dalje relativno nisko s obzirom na dugogodišnju politiku niskih kamatnih stopa u svetu.
U toku trgovanja u petak, indeks Dow Jones pao je preko 700 poena, ili oko dva odsto dok je Nasdaq Composite trgovao 2,5 odsto niže nego juče. Na vesti o inflaciji reagovale su i američke državne obveznice, te je prinos na dvogodišnju obveznicu SAD porasla iznad 2,9 odsto – ova kratkoročna obveznica služi kao pokazatelj očekivanja daljih povećanja kamatnih stopa.
.webp){kind=icon}
