Nemački ministar ekonomije Robert Habeck smatra da bi rastući troškovi za električnu energiju na duži rok mogli biti prevaziđeni reformom tržišta električne energije, na taj način da cene više na budu povezane sa najskupljim dobavljačem.
Prema sadašnjem sistemu, proizvođači sa nižim troškovima, koji energiju stvaraju iz vetra ili solarne energije, plaćaju se isto kao i oni sa višim troškovima, na primer, elektrane na gas.
"Činjenica da najviša cena uvek određuje cene za sve druge oblike energije mogla bi da se promeni", rekao je ministar Habeck, koji je i vicekancelar u vladajućoj koaliciji u Berlinu, u intervjuu za Bloomberg.
"Naporno radimo na pronalaženju novog tržišnog modela", rekao je on, dodajući da vlada mora da vodi računa da ne interveniše previše. "Potrebna su nam tržišta koja funkcionišu i, u isto vreme, moramo da postavimo pravila kako se pozicije na tržištu ne bi zloupotrebile."
Evropska energetska inflacija (Bloomberg)
Evropska komisija već radi na predlozima za reformu tržišta električne energije, ali bi bilo kojim promenama trebalo mnogo meseci da budu odobrene i sprovedene.
Nemački ministar finansija Christian Lindner rekao je u nedelju da vlada treba da se pozabavi rastućim cenama električne energije "najhitnije", dok je vodeći ekonomista upozorio na "gigantski šok" koji preti najvećoj evropskoj ekonomiji.
Evropska energetska kriza biće visoko na dnevnom redu kada se kancelar Olaf Scholz i njegovi ministri sastanu na dvodnevnom sastanku kabineta u Mesebergu izvan Berlina koji počinje u utorak.
Vladajuća koalicija razmatra i uvođenje neke vrste poreza na neočekivani prihod energetskim kompanijama, rekli su zvaničnici Bloombergu prošle nedelje. Takođe, priprema treći paket mera za ublažavanje tereta za domaćinstva i kompanije, pored pomoći vredne oko 30 milijardi evra koja je već dogovorena.
"Tvrdio bih da bi izuzetni profiti, profiti o kojima kompanije nikada nisu ni sanjale, mogli da se oporezuju malo više i da se vrate ljudima", rekao je Habeck za Bloomberg.
"Trenutno smo angažovani u intenzivnim razgovorima unutar koalicije o merama pomoći, jer su nam hitno potrebne," dodao je on.
Habeck je takođe izrazio optimizam da može da reši probleme sa nametom na potrošnju gasa koja bi trebalo da stupi na snagu početkom oktobra. Vlada uvodi tu meru kako bi pomogla u finansiranju dobavljačima koji su primorani da plaćaju više cene zbog toga što Rusija smanjuje isporuku gasa Evropi.
Ministar je prošle nedelje rekao i da gleda na ograničavanje kompanija koje mogu da imaju koristi od nameta samo na one kojima je pomoć zaista potrebna, uz ispitivanje nakon reakcije javnosti zbog porasta profita nekih energetskih kompanija.
"Naći ćemo način da to popravimo bez uništavanja sistema", rekao je on. "Zaista radimo na tome i napredujemo", dodao je. "Mi ćemo rešiti problem i ograničiti obim nameta na gas."
Vladajuća koalicija je takođe bila pod pritiskom da produži radni vek tri preostale nemačke nuklearne elektrane. Vlada čeka rezultate svog najnovijeg "stres testa" nemačkog snabdevanja energijom pre nego što donese tu odluku. Habeck je rekao da bi rezultati uskoro trebalo da budu objavljeni, ali je ponovio svoj stav da nuklearna energija "nije pouzdan izvor energije". On je naveo trenutne poteškoće Francuske sa mnogim reaktorima.
"Nuklearna energija nije rešenje, to je problem", rekao je on. "A i činjenica da neki ljudi sada predstavljaju nuklearnu energiju kao našeg spasioca i kao rešenje za sve probleme je takođe smešna", dodao je on. "Ipak, pogledaću stabilnost nemačkog energetskog sistema i brojeve. Ovom pitanju neću pristupiti ideološki."
Nemačko-danski vetropark na Baltiku će pomoći da se zameni ruski gas
Prema saopštenjima iz nemačke i danske vlade, biće izdvojeno devet milijardi evra za eksploatacioni centar za energiju vetra čija je izgradnja planirana na Baltiku, a označiće, kako navode, značajan korak u procesu odvikavanja Evrope od ruskog gasa.
Takozvano energetsko ostrvo Bornhold u Baltičkom moru povezaće nekoliko vetroparkova i distribuirati energiju koju proizvode između dve zemlje. Projekat će proizvesti više od tri gigavata, dovoljno energije za 4,1 milion domaćinstava, nakon što počne sa radom 2030. godine.
"To je prvi put u Evropi da dve zemlje sarađuju na takvom projektu", rekao je Habeck. "Energetsko ostrvo" će se nalaziti blizu velikih gasovoda koji kanališu ruski gas u Evropu, dodao je on i naveo da će to ipak biti "sopstvena energija, a ne ruski gas".
Bloomberg
Za projekat će biti potrebno tri milijarde evra investicija za infrastrukturu i šest milijardi evra za izgradnju vetroparka na moru, navela je danska vlada.
Nemački mrežni provajder 50Hartz i njegov danski partner Energinet, koji će izgraditi energetsko čvorište i vezu sa kopnom, deliće i troškove i profit projekta.
"Pobrinućemo se da ovo takođe bude unosan posao za poreske obveznike", rekao je danski ministar energetike Dan Joergensen. "Potrebno vam je puno poverenja i volje između dve zemlje da biste mogli da preuzmete projekat ove veličine."
Nakon što bude pokrenut, druge baltičke države i Poljska imaće priliku da se pridruže projektu.
Cilj Evropske komisije je da poveća evropski kapacitet vetra na moru sa trenutnog nivoa od 12 gigavata na 300 gigavata do 2050. godine.
- U pisanju teksta pomogle Ewa Krukowska i Zoe Schneeweiss.
.webp){kind=icon}
