Cena gasa skočila nakon sumnje na sabotažu na finskom gasovodu

Cena gasa na holandskoj TTF berzi skočila je u poslednja dva dana za čak 10 evra, a nakon što je objavljena informacija o curenju iz podmorskog gasovoda između Finske i Estonije.

Fjučersi gasa za isporuku u novembru iznosili su u petak, šestog oktobra, oko 38 evra po megava-času, a trenutno iznose oko 48 evra po megavat-času.

Kako tvrde Bloombergovi izvori, istraga o curenju iz podmorskog gasovoda između Finske i Estonije nastavlja se pod pretpostavkom da se radilo o namernom činu uništenja. Međutim, konačnih zaključaka još nema. Očekuje se da će zvaničnici dati više detalja o istrazi kasnije tokom dana.

Neobičan pad pritiska u gasovodu naterao je operatere da zaustave tokove rano ujutru u nedelju, a okolne zemlje su započele istragu. Prema rečima jednog Bloombergovog izvora, curenje je bilo u finskim vodama.

Podsetimo, Rusija je prekinula isporuku gasa Finskoj u maju 2022, otprilike nedelju dana nakon što je ta nordijska zemlja izjavila da će podneti zahtev za članstvo u NATO kao odgovor na rat koji je Rusija započela u Ukrajini. Finska je takođe odbila da plati gas u rubljama, a kasnije je odlučila da prestane da kupuje ovaj ruski energent. Finska se u međuvremenu pridružila NATO-u.

Najranjivije lokacije gasovoda u Evropi (Bloomberg)

Curenje na gasnom interkonektoru oživelo je zabrinutost zbog ranjivosti podmorske infrastrukture nakon eksplozija na obližnjim gasovodima Severnog toka od Rusije do Nemačke koje su se dogodile prošle godine. Kako je Bloomberg ranije pisao, zbog tih napada, članice Severnoatlantskog saveza pojačale su praćenje pomoću satelita, aviona, brodova i podmornica, a infrastruktura u Severnom i Baltičkom moru smatraju se najosetljivijim.

Gasovod Balticconnector pušten je u rad pre nešto više od tri godine.

Dok su baltičke zemlje (Estonija, Letonija, Litvanija) i Finska smanjile oslanjanje na ruski gas čak i pre nego što su prekinule uvoz iz svog istočnog suseda, sve više zavise od tečnog prirodnog gasa, prvenstveno iz SAD. Interkonektor je povezao novi terminal za uvoz LNG-ja u Finskoj sa Estonijom, a slični plutajući terminali postavljeni su širom Evrope tokom prošle godine, uključujući i Nemačku.

Čijim gasom EU zamenjuje ruski?

Bloomberg Adria nedavno je pisala o tome čijim gasom Evropska unija (EU) zamenjuje ruski. Analiza Eurostata pokazuje da je EU u drugom kvartalu ove godine najviše koristila norveški prirodni gas, zatim američki, a na trećem mestu ruski, čiji je udeo drastično smanjen u odnosu na drugi kvartal prošle godine.

Što se tiče tečnog prirodnog gasa (LNG), SAD ostaje daleko vodeći snabdevač EU u drugom kvartalu 2023. sa učešćem od 46,4 odsto u ukupnom uvozu EU, a slede Rusija (12,4 odsto), Katar (10,9 odsto), Alžir (9,9 odsto) i Nigerija (5,1 odsto). Među ovim dobavljačima, samo su Alžir i Nigerija zabeležili povećanje udela u poređenju sa drugim kvartalom 2022. Nasuprot tome, udeo SAD, Rusije i Katara je pao, dok su Norveška i Oman postali važni dobavljači, sa udelom od 3,3 odsto i 2,9 odsto.