Prošle godine investicije u energetsku tranziciju globalno došle su do 1,1 biliona dolara, pokazuju analitički podaci koje je prikupio Bloomberg.
Ako se pogledaju podaci Međunarodne agencije za energiju (IEA), koja koristi nešto širu definiciju energetske tranzicije, reč je o 1,7 biliona dolara u 2022. godini.
Kako se očekuje da će u ovoj godini novi pogoni na sunce i vetar premašiti 440 gigavata, a troškovi opreme su otprilike na istom nivou, iznos od bilion dolara nije gornja, već donja granica ulaganja.
Opširnije
Nova strategija Shella predviđa korišćenje gasa na dugi rok
Shell smatra da će prirodni gas dugo igrati važnu ulogu u svetskom energetskom miksu.
13.06.2023
Pet razloga zašto bakar može da uspori energetsku tranziciju
Izbegavanje klimatske katastrofe je često prikazano kao pitanje političke volje.
11.06.2023
Tri četvrtine srpskih MSP spremno da ulaže u zelene projekte
Skoro tri četvrtine malih i srednjih preduzeća, koja su vitalni deo svake, pa i naše privrede, spremno je da ulaže u zelene projekte.
24.04.2023
Usporen rast obnovljivih izvora energije zbog problema u lancu snabdevanja
Nakon decenije ubrzanog rasta, naredne godine očekuje se usporavanje širenja globalne obnovljive energije zbog problema u lancu snabdevanja.
11.05.2022
Ispravno je reći, bez prevelikog pojednostavljivanja, da se investirani dolari pretvaraju u stvari, odnosno imovinu. Prošlogodišnjih 1,1 bilion dolara finansiralo je konstrukciju solarnih elektrana, vetroelektrana, mreža za punjenje električnih vozila i pogona za skladištenje energije. Milione pumpi za grejanje i električnih vozila također Važno je reći da ta imovina ima duži vek trajanja, od decenije za automobil do dve za proizvodne pogone na obnovljive izvore.
Međutim, prateći samo tok novca ne dolazi se do raznovrsnog kapitala koji pomaže u dekarbonizaciji. U suštini, to je tek deo toga.
Novo istraživanje BloombergNEF-a je zbog toga važno, jer je to prvi korak ka kvantifikovanju ne samo investicija u energetsku tranziciju, već i prihoda koji od toga dolaze. U istraživanju je identifikovano i analizirano više od 8.000 javnih kompanije s eksplicitnom prihodovnom izloženošću čistoj energiji i brojka do koje se došlo je 2,56 biliona. To je više nego dvostruko više od novca koji je uložen u imovinu prošle godine.
U tim brojkama ponešto se i preklapa. Prodaja opreme za proizvodnju čiste energije, baterija, pumpi za grejanje i električnih automobila je prihod za prodavce i deo investicija u fiksnu imovinu. Tako je jedan dolar prihoda za Teslu ili BYD od prodaje električnog vozila i dolar investiran u električno vozilo kao imovinu. Solarni panel ili vetroturbina prodati kompaniji su prihod, ali i samo deo investicije budući da njena vrednost uključuje kapitalne troškove konstrukcije i usluga.
Nadalje postaje još komplikovanije, ali i zanimljivije. Prodaja električne energije je usluga, a korisnik ne prima nikakvu fizičku robu zauzvrat, dok prodaja električne energije čistog porekla obuhvata neke od najvećih kompanija koje je BloombergNEF analizirao. U analizi je uključeno nešto manje od 800 proizvođača energije koji su delom transakcija vezanih za čistu energiju, a njih 45 posto ostvaruje više od polovine prihoda od prodaje struje neugljičnog porekla.
Prodaja koju ostvaruju naftne i gasne kompanije takođe je usluga u smislu da kupci proizvod konzumiraju kao izvor energije ili ga pretvaraju u drugi petrohemijski proizvod, a da ne ostvaruju dugoročnu imovinu u tom procesu.
Naftne i gasne kompanije ulažu u energetsku tranziciju, prošle godine više od 30 milijardi dolara, ali to predstavlja manje od 10 odsto njihovih kapitalnih ulaganja. To je takođe mali postotak ukupnog globalnog investiranja u čistu energiju.
Postoje i brojne kompanije koje prodaju robu i usluge za energetsku tranziciju – proizvođači poluprovodnika, inženjerske kompanije ili industrijski proizvođači s diverzifikovanim portfeljem. Za njih se prihodi sastoje od mešavine imovine (turbine i električni strojevi) i usluga kao što su dugoročni ugovori za održavanje prodate opreme.
Ukratko, kompanije koje proizvode opremu za energiju iz obnovljivih izvora i sami proizvođači energije imaju najveći udeo u prihodima koji se zasnivaju na čistoj energiji, ali postoje hiljade drugih kompanija koje imaju ulogu u energetskoj tranziciji.
BloombergNEF izračunao je i prihode sektora čiste energije kao udela u svetskom bruto domaćem proizvodu (BDP). Brojka je 2,6 odsto. Čak 60 procenata toga dolazi od kompanija koje najveći deo prihoda ubiru iz tog sektora, a 35 odsto dolazi od kompanija koje se bave solarnim elektranama i vetroelektranama, kao i iz industrije električnih vozila.
Opet, postoje hiljade drugih kompanije čiji prihodi vezani za čistu energiju čine više od jedan odsto globalnog BDP-a.
Za dobro klime na Zemlji potrebno je da udeo sektora čiste energije u globalnom BDP-u u idućim decenijama raste kroz sve veći doprinos prihoda najvećih svetskih energetskih, industrijskih i tehnoloških kompanija iz tog sektora, kao i sve veći broj onih koji tom sektoru pridonose.