.webp){kind=icon}
Cene fjučersa nafte koje trguju po najvišim cenama od 2008. godine ukazuju na povećani rizik od recesije u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) pošto istorijski podaci pokazuju da je svaki put veliki rast cene nafte bio praćen recesijom. Međutim, mnogi faktori će dalje uticati na cenu nafte, a posebno proizvodnja država u okviru grupacije OPEC+.
U utorak, fjučersi nafte West Texas Intermediate koštali su oko 109,6 dolara po barelu, dok je severnoatlantska nafta brent trgovala za 112,8 dolara po barelu.
Uprkos ukidanju politike koja je smanjivala proizvodnju nafte, članice OPEC+-a su u proizvodile čak 256 odsto manje nafte u maju nego što je bilo dogovoreno. Trenutno, G7 podstiče Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate da proizvode još više nafte kako bi nadomestili manjak ruske nafte zbog rata u Ukrajini.
"Saudijska Arabija mora da proizvodi više nafte – to se ne dovodi u pitanje", rekao je premijer Ujedinjenog Kraljevstva Boris Johnson ove nedelje pred britanskim parlamentom. "Biće nam potrebno mnogo više nafte iz OPEC+-a", dodao je.
Uprkos rastućim pritiscima na Saudijsku Arabiju i UAE, analitičari se pitaju koliko ove dve države uopšte imaju mogućnosti da pojačaju proizvodnju. Pre samo nekoliko dana, predsednik Francuske Emmanuel Macron izjavio je da mu je vladar UAE šeik Mohamed bin Zayed rekao da njegova zemlja trenutno proizvodi najviše što može.
Podaci Bloomberga ukazuju na to da Saudijska Arabija može da proizvede 11,5 miliona barela nafte dnevno, dok kraljevina tvrdi da može da ide i do 12 miliona barela dnevno. Trenutno, oni proizvode oko 1,5 miliona barela ispod tog nivoa. S druge strane, kapacitet proizvodnje UAE je 4,2 miliona barela dnevno.
Ukupno, sve države članice OPEC-a mogu da proizvode maksimalno 33,4 miliona barela dnevno. OPEC+ uključuje i druge velike proizvođače nafte, od kojih je Rusija najveća. Pre početka rata u Ukrajini, Rusija je proizvodila 10,6 miliona barela dnevno, a posle pada prethodnih nekoliko meseci, domaća proizvodnja je pomogla da se proizvodnja vrati na taj nivo.
Više ključnih uticaja
Dok je jedan faktor koji neprekidno utiče na neizvesnost cena nafte rat u Ukrajini koji komplikuje Rusiji izvoz i proizvodnju, kombinacija ekonomskog oporavka od pandemije, potencijalne recesije i rastuće inflacije takođe drastično utiču na cene nafte.
Analitičari iz JPMorgan Chase & Co upozorili su da bi, ukoliko Rusija odluči da se sveti za sankcije koje trpi od Evropske unije i SAD, cena nafte mogla da skoči i na "stratosferno visokih" 380 dolara po barelu. "Moguće je da bi vlada iz odmazde smanjila proizvodnju kako na naškodila Zapadu. Trenutno nedostatak nafte na tržištu dolazi iz Rusije", dodali su.
Istovremeno, sezona kiša u Kini doprinela je smanjenju potražnje za fosilnim gorivima – jer Kina može da koristi kapacitete svojih hidroelektrana umesto da se oslanja na naftu i gas. Proizvodnja iz hidroelektrana u Kini porasla je za 18 odsto u maju. Istovremeno, proizvodnja termalne energije pala je za 3,5 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine zbog zatvaranja industrije posle novih slučajeva virusa kovid 19 u najvećim kineskim gradovima.
Bloomberg Chartmaker
Delimični oporavak u Kini je već počeo, što će stvoriti dodatnu tražnju nafte, ali ukoliko se na jesen pojavi nova najezda slučajeva virusa kovid 19, doći će do ponovnog pada tražnje. Pri tom, na cenu nafte uticaće i industrijska proizvodnja u Evropi i SAD koja bi lako mogla da padne kao rezultat energetske krize, ali i očekivanih povećanja kamatnih stopa.
Ukoliko dođe do smanjenja ekonomske aktivnosti, Citi predviđa da cena nafte može pasti i na 65 dolara po barelu. WTI je poslednji put toliko koštao u avgustu prošle godine dok je brent bio na 65 dolara pre godinu dana.
Ekonomisti iz Citija, Francesco Martoccia i Ed Morse, poredili su trenutnu situaciju na tržištu sa naftnom krizom iz 1970-ih i objasnili da tražnja za naftom pada samo kada dolaze "najgore svetske recesije". Njihov scenario koji predviđa pad cene nafte na 65 dolara pretpostavlja da OPEC+ neće dalje povećavati proizvodnju. Ukoliko tako bude, Martoccia i Morse misle da bi 2023. godine nafta mogla da košta 45 dolara po barelu.
Veliki uticaj na cenu imaće i inflacija, kako u SAD tako i u evrozoni. Istraživanje Bloomberga pokazuje da analitičari očekuju da će bruto domaći proizvod u SAD porasti za 2,5 odsto ove godine, a 1,8 odsto 2023. Istovremeno, predviđanja kažu da će rast u evrozoni ove godine biti 2,7 odsto, a naredne godine 1,9 odsto.
Trenutna situacija na tržištu je neizvesna, ali fjučersi ne ukazuju na to ni da će cena nafte biti 380 dolara po barelu, ni da će biti 65 dolara po barelu. Naime, WTI sa dospećem u julu 2023. godine u utorak je koštao 89,7 dolara po barelu, dok je cena brenta za isti mesec bila 94,6 dolara po barelu.
Prema podacima Bloomberga, trenutne šanse za recesiju u SAD su 33 odsto, a u evrozoni 30 odsto.
