Kina je šesti mesec zaredom uvećala svoje zlatne rezerve, dok centralne banke širom sveta nastavljaju da kupuju poluge plemenitog metala usred eskalacije geopolitičkih i ekonomskih izazova.
Kina je u aprilu podigla svoje zalihe zlata za oko 8,09 tona, prema podacima Državne uprave za devize objavljenim u nedelju. Ukupne zalihe sada iznose oko 2.076 tona, a država je od novembra do marta povećala rezerve za oko 120 tona.
Centralne banke su prošle godine kupile velike količine zlata da bi diversifikovale aktivu, kao i da bi zaštitile rezerve od slabljenja dolara i vrtoglave inflacije. Iako se tempo usporio u prvom kvartalu 2023. godine, obim kupovine zlata je i dalje na istorijski povišenim nivoima, pokazuju podaci asocijacije World Gold Council. Među najvećim kupcima bili su Singapur, Kina i Turska.
GOLDS:COM
GOLD SPOT $/OZ
2.016,79 USD
-33,493 -1,63%
cena na otvaranju
2.050,28
prethodna cena na zatvaranju
2.050,28
ovogodišnja zarada
10,568414820013%
dnevni raspon
1.999,62 - 2.053,00
raspon u 52 nedelje
1.614,96 - 2.062,99
Veliki apetit za zlatom pomogao je cenama da dostignu skoro rekordne visine dok su tržišta zabrinuta zbog usporavanja američke ekonomije i znakova krize u bankarskom sektoru. Geopolitički rizici koji proističu iz sve osetljivijih kinesko-američkih odnosa takođe povećavaju privlačnost zlata kao niskorizične investicije.
Strategija Kine da kupuje zlato (koja je počela da se primenjuje u novembru) prva je ovakva pojava od desetomesečnog niza koji je završen u septembru 2019. Pre toga, poslednji talas kupovine zlata Kine završio se krajem 2016.
U međuvremenu, kineske devizne rezerve krajem aprila porasle su na 3,2048 biliona dolara, za 20,9 milijardi dolara više u odnosu na prethodni mesec, pokazuju podaci.
Povećanje deviznih rezervi rezultat je depresijacije američkog dolara i rasta globalnih cena finansijskih instrumenata, navodi se u saopštenju uprave. Kineski ekonomski oporavak će pomoći da rezerve ostanu u osnovi stabilne, navodi se u saopštenju.
.webp){kind=icon}
