.webp){kind=icon}
Cena sirove nafte krajem prošle nedelje pala je na najniži nivo u poslednjih mesec dana, a po sličnim se cenama njome trgovalo i u ponedeljak ujutru. Zaključna cena barela nafte brent u petak je iznosila 113,12 dolara, a oko tog nivoa se njome trgovalo i na početku ove nedelje. Nafta WTI je u petak skliznula na 109,56 dolara.
Za brent je to značilo dnevni pad od 5,6 odsto na najniži nivo još od 20. maja. Nafta WTI, kojom se u ponedeljak nije trgovala zbog državnog praznika u Sjedinjenim Američkim Državama, u petak je pojeftinila čak 6,8 odsto te se spustila na najnižu cenu još od 12. maja. To je, ujedno, bio i prvi nedeljni pad za brent u poslednjih pet nedelja, kao i prvi nedeljni pad za WTI u poslednjih osam.
Mada je još početkom prošle nedelje nafta brent dosezala cenu i od 125 dolara, nesigurnost u postojanost potražnje naterala je cene da krenu naniže. Globalna ekonomija mogla bi da do kraja godine posustane jer centralne banke dižu kamatne stope kako bi se obračunale s inflacijom. Slabija ekonomska aktivnost znači i manju potražnju za naftom.
Uz to, američki dolar je prošle nedelje ojačao na deviznim tržištima, zbog čega je nafta poskupela za kupce korisnike drugih valuta.
Bloomberg Chartmaker
Analitičari komentarišu kako se stezanje monetarne politike svetskih centralnih banaka konačno počelo odražavati i na naftno tržište. Američki Fed prošle nedelje je podigao referentnu kamatnu stopu za tri četvrtine procentnog poena, što je najveće jednokratno povećanje u gotovo tri decenije, a kamatne stope podigle su i švajcarska i engleska centralna banka.
Uprkos popuštanju na tržištima, nafta WTI mogla bi zabeležiti i deveti uzastopni kvartalni rast cene. Za rast cena nafte, uz oporavak ekonomije koji je usledio nakon epidemije, kriva je i ruska invazija Ukrajine, koja je poremetila dostavljačke lance.
Vandana Hari, iz singapurske analitičke kompanije Vanda Insights, drži da će cena nafte biti pod uticajem poremećaja ponude dok god sukob u Ukrajini traje. Dodala je kako bi u budućem periodu moglo doći do ponovnog skoka cena.
Američki predsednik Joe Biden nedavno je kritikovao proizvođače nafte zbog profitiranja od visokih cena umesto da povećaju proizvodnju. Biden se sprema da poseti Saudijsku Arabiju idućeg meseca, ali neće biti bilateralnog sastanka sa arapskim liderom Muhamedom bin Salmanom, usprkos tome što se američke vlasti nadaju da će saudijska proizvodnja ojačati.
Skupi benzin
Američka državna sekretarka za energiju Jennifer Granholm tokom vikenda je vozačima poručila da postoji mogućnost dužeg razdoblja visokih cena benzina. Prognoze o kretanju cena nafte i derivata mogle bi se "potpuno izokrenuti" zbog svetskih događaja ako, na primer, Evropska unija u potpunosti prekine uvoz ruske nafte, rekla je sekretarka Granholm za američku televiziju CNN.
Pixabay
Igrači na tržištima će o namerama monetarnih vlasti više čuti krajem nedelje kad se predsednik Feda Jerome Powell nađe pred američkim zakonodavcima. Ministarka finansija SAD Janet Yellen u nedelju je upozorila da bi se visoke cene mogle zadržati do kraja godine uz postupno usporavanje ekonomskog rasta.
Situacija na naftnim tržištima gde je nafta za bližu isporuku skuplja od one za kasniju indicira očekivanu oskudicu u ponudi. Uz tržišne poremećaje u Evropi, na cene su uticali i drugi događaji. Politička situacija u Libiji i dalje je nestabilna, zbog čega vlada i nesigurnost oko naftne industrije.
Rekordni kineski uvoz
Iz Rusije se može čuti kako usprkos embargu i sankcijama očekuju da će im izvoz nafte ove godine biti viši nego prošle. Tu tvrdnju podržavaju i podaci o kineskom uvozu objavljeni u ponedeljak. Iz njih je vidljivo kako je Kina tokom maja nastavila da kupuje ruske energente, uključujući i rekordne količine nafte.
Ukupno je za njih plaćeno gotovo 7,5 milijardi dolara, milijardu dolara više nego u aprilu i dvostruko više nego u istom mesecu prošle godine. Kineska potražnja popravlja se nakon popuštanja mera kojim se vlast bori protiv pandemije.
Kina je jedno od tržišta koja nakon invazije Ukrajine nisu ograničila trgovinske odnose s Moskvom. Količina uvezene ruske sirove nafte povećana je za 55 odsto, na 8,42 miliona tona, čime je Rusija pretekla Saudijsku Arabiju kao glavni izvor nafte za Kinu, pokazuju podaci.
Prodaja ruskog tečnog prirodnog gasa povećana je za 54 odsto, na 397 hiljada tona, usprkos tome što je Kina smanjila uvoz tog energenta za 28 odsto. Podaci kineske carine ne uključuju i količine transportovane gasovodima koji su glavni dobavljački kanal za ruski gas u Kinu.
