Srebro se oporavlja - može li ponovo iznad 100 dolara?

Srebro je od početka godine prošlo kroz jedan od najturbulentnijih perioda u svojoj istoriji. Nakon spektakularnog rasta tokom prošle godine i početkom ove, srebro se danas nalazi gotovo upola niže od januarskog rekorda. Kao i kod zlata, veliki deo pada usledio je nakon eskalacije sukoba između SAD i Irana, u trenutku kada bi barem prema uobičajenoj tržišnoj logici, dragoceni metali trebalo da budu među glavnim dobitnicima.

Kako je srebro uopšte stiglo iznad 100 dolara

Srebro je tokom 2025. zabeležilo rast koji je jedan od najsnažnijih u novijoj istoriji, a euforija je nastavljena početkom ove godine, kada je cena prvi put probila granicu od 100 dolara za uncu i krajem januara dostigla rekord iznad 120 dolara.

Iza tog rasta nalazilo se nekoliko faktora koji su istovremeno delovali u korist srebra. Tokom prošle godine kamatne stope su spuštane, što je podstaklo investicije i dodatno podržalo već snažan ciklus ulaganja u AI (engl. artificial intelligence - veštačka inteligencija) infrastrukturu i data centre. Upravo je taj investicioni talas važan za srebro, budući da se ovaj metal široko koristi u elektronici, serverskoj opremi, elektroenergetskoj infrastrukturi i drugim tehnološkim komponentama potrebnim za izgradnju i napajanje data centara.

Tu se pojavljuje i ključna razlika između srebra i zlata - njegova snažna industrijska primena. Zbog izuzetne električne i termalne provodljivosti, srebro je teško u potpunosti zameniti u brojnim tehnološkim procesima, a osim u AI infrastrukturi koristi se i u automobilskoj industriji, elektroenergetskim mrežama i solarnim panelima. Rast tražnje pritom nije pratilo dovoljno brzo povećanje ponude, pa se očekuje da tržište 2026. zabeleži šestu uzastopnu godinu strukturnog deficita. Kombinacija nižih kamata, snažnih ulaganja u AI i ograničene ponude tako je stvorila veoma povoljno okruženje za rast cene srebra.

Zašto je rat oborio srebro umesto da ga pogura

Nakon eskalacije sukoba sa Iranom krajem februara dogodilo se to da umesto klasičnog bekstva investitora ka plemenitim metalima, srebro doživi izuzetno snažan pad, znatno izraženiji od pada zlata, a objašnjenje se nalazi u načinu na koji je tržište protumačilo ekonomske posledice sukoba.

Ključni problem postala je nafta. Strah od poremećaja snabdevanja preko Ormuskog moreuza podigao je cenu energenata i ponovo otvorio pitanje inflacije. Ako skuplja energija duže održava inflaciju iznad cilja, centralne banke imaju manje prostora za smanjivanje kamatnih stopa, a tržište je počelo da razmatra čak i mogućnost ponovnog zaoštravanja monetarne politike.

To je istovremeno podiglo prinose od obveznica i podržalo dolar. Za zlato i srebro to predstavlja problem jer sami po sebi ne donose kamatu. Što investitor može ostvariti veći prinos držeći dolar ili državne obveznice, relativna privlačnost plemenitih metala postaje manja.

Kod srebra, međutim, malo pre pomenut faktor koji ga je gurao kroz 2025. godinu postaje možda i glavni problem, pošto za razliku od zlata, ono nije samo finansijska "sigurna luka", već i industrijska sirovina. Strah od slabijeg privrednog rasta, skupljeg finansiranja i usporavanja investicija zato pogađa i drugi deo njegove tražnje. Srebro se tako našlo između dve suprotstavljene sile: geopolitička neizvesnost trebalo je da mu pomogne kao plemenitom metalu, dok su inflacija, više kamate, jači dolar i strah od ekonomskog usporavanja radili protiv njega.

Zašto se srebro sada ponovo budi

Posle višemesečnog pritiska, početak avgusta doneo je promenu raspoloženja, jer je srebro tokom poslednje nedelje poraslo za oko 11 odsto, ali se i nakon tog skoka nalazi više od 40 odsto ispod januarskog rekorda.

Razlog za oporavak ponovo treba tražiti prvenstveno u očekivanjima oko kamata. Federalne rezerve (Fed) su krajem jula ostavile kamatne stope nepromenjenim, a zatim je tržište rada poslalo znatno slabiji signal nego što su ekonomisti očekivali. Američka privreda je tokom jula izgubila radna mesta, umesto očekivanog povećanja zaposlenosti. Takav podatak smanjio je pritisak na Fed da ponovo podiže kamate, prinosi od američkih obveznica su pali, a dolar oslabio.

Za plemenite metale to je gotovo obrnuta slika od one koja ih je pritiskala tokom prethodnih meseci. Istovremeno, diplomatski napori oko Ormuskog moreuza povećavaju nadu da bi energetski rizik vremenom mogao da oslabi. Sporazum Irana i Omana još ne znači automatsko ponovno otvaranje ključnog plovnog puta, ali svaki korak ka smanjenju rizika od dugotrajnog poremećaja snabdevanja naftom smanjuje i jedan od glavnih izvora inflatornog pritiska.

Bloomberg

Drugim rečima, rat je preko skuplje nafte, inflacije i kamata pomogao da srebro padne, dok sada mogućnost slabljenja upravo tih pritisaka pomaže njegovom oporavku.

Dugoročna priča nije nestala, ali ima jednu važnu pukotinu

Ako se makroekonomski pritisak smanji, da li srebro ponovo ima prostor za snažniji rast?

Argument u njegovu korist i dalje postoji. Tržište srebra ostaje u strukturnom deficitu, dok širenje električnih mreža, elektrifikacija, automobilska industrija i razvoj AI infrastrukture stvaraju nove izvore potrošnje. McKinsey procenjuje da bi ulaganja potrebna za svetsku infrastrukturu data centara do kraja decenije mogla da se približe sedam biliona dolara, pri čemu bi najveći deo potreba za novim kapacitetima trebalo da bude povezan upravo sa AI-jem.

Ipak, nije dovoljno jednostavno zaključiti da će više AI data centara automatski značiti i neprekidan rast ukupne potrošnje srebra. Industrija već reaguje na visoku cenu metala tako što pokušava da ga koristi efikasnije. Najbolji primer su solarni paneli, gde proizvođači smanjuju količinu srebra potrebnu po ćeliji i traže jeftinije zamene. Zbog toga se ove godine očekuje pad ukupne industrijske potrošnje srebra, uprkos rastu potražnje iz AI infrastrukture, električnih mreža i pojedinih drugih tehnoloških sektora.

Šta sada zapravo treba pratiti

Najjednostavnije rečeno, srebro se trenutno nalazi između povoljne dugoročne priče i još uvek veoma neizvesne kratkoročne makroekonomske slike. Ukoliko američko tržište rada nastavi da slabi, inflacija počne da popušta, dolar ostane pod pritiskom i Fed dobije više prostora za blažu monetarnu politiku, sadašnji oporavak mogao bi dobiti dodatni zamah. Tome bi išlo u prilog i smirivanje energetskog šoka sa Bliskog istoka.

Suprotan scenario ponovo bi otvorio prostor za pad. Nova eskalacija sukoba koja bi podigla cenu nafte, ponovni rast inflacije ili iznenađujuće snažni američki ekonomski podaci mogli bi vratiti očekivanja viših kamata i ojačati dolar, odnosno ponovo aktivirati upravo one sile koje su srebro pritiskale prethodnih meseci.

Srebro trenutno ima dva lica

Bloomberg

Možda je upravo to najbolji način da se razume današnje tržište srebra. Sa jedne strane nalazi se plemeniti metal koji reaguje na dolar, kamatne stope i tražnju investitora za sigurnošću. Sa druge je industrijska sirovina čija vrednost zavisi od investicija u energetiku, elektroniku, automobile i novu AI infrastrukturu.

Tokom prošle godine ta dva lica uglavnom su gurala cenu u istom smeru. Nakon eskalacije sukoba sa Iranom počela su da rade jedno protiv drugog, ali u poslednjih nekoliko dana makroekonomska slika ponovo postaje nešto povoljnija za plemenite metale, dok dugoročni deficit ponude pruža dodatnu podršku. Ipak, srebro se i nakon snažnog nedeljnog oporavka nalazi daleko od januarskog rekorda.

Zbog toga je bitno da li će se faktori koji su ga doveli do rekordnih nivoa ponovo poklopiti, a odgovor će zavisiti od toga šta će se narednih meseci događati sa inflacijom, kamatama i dolarom, ali i od toga koliko će se optimistična očekivanja o budućoj industrijskoj tražnji zaista pretvoriti u stvarnu potrošnju srebra.