Cena nafte na svetskom tržištu je blago ojačala, da bi danas ponovo krenula naniže. U ponedeljak je cena nafte bila na najnižem nivou od januara, tokom utorka i srede je cena oscilirala, ali je oba dana završila sa blagim rastom.
Fjučersi West Texas Intermediate (WTI) pali su na 80 dolara po barelu, nakon što su u utorak završili trgovanje na 82 dolara po barelu. Međunarodno referentna nafta brent trenutno iznosi oko 87,8 dolara po barelu, dok je jučerašnje trgovanje završila na 88,5 dolara po barelu.
Cena ove sirovine slabi jer su investitori zabrinuti zbog oštrog povećanja kamatnih stopa centralnih banaka širom sveta, ali i zbog globalnog usporavanja, naročito u Kini, zemlji koja je najveći svetski uvoznik nafte.
Iz Federalnih rezervi zvaničnici često poručuju da će ta institucija nastaviti sa povećanjem kamatnih stopa. Poslednji u nizu koji je to izjavio je predsednik Feda Čikaga Charles Evans.
"Federalne rezerve moraju nastaviti da povećavaju kamatne stope kako bi obuzdale inflaciju uprkos rastućoj volatilnosti na tržištima", rekao je on.
Fjučeri nafte idu ka prvom kvartalnom gubitku posle više od dve godine, jer su investitori sve više uplašeni da je recesija "na pragu". I dolar je ojačao ovog meseca na rekordan nivo, čineći robu po ceni u američkoj valuti manje privlačnom za investitore.
Početkom decembra stupa na snagu odluka Evropske unije o zabrani uvoza ruske nafte preko mora, a očekuje se da će ta odluka dovesti do povećanja cene nafte i goriva, naročito dizela, kao i njegove moguće nestašice.
Kako bi zaustavile pad cena nafte, zemlje članice OPEC+ ponovo najavljuju da bi mogle da donesu odluku o smanjenju proizvodnje nafte. Ta odluka bi mogla biti doneta na sledećem sastanku te grupe koji se očekuje sledeće nedelje. OPEC+ je već smanjio proizvodnju nafte za oktobar za 100.000 barela dnevno.