Da li će ECB ponovo smanjiti kamate i šta se dešava s euriborom

Zvaničnici Evropske centralne banke (ECB) ponovo će se sastati sledeće nedelje na sastanku o monetarnoj politici. Šta možemo očekivati? Šta pokazuju ključni podaci, šta kažu analitičari i šta pokazuje međubankarska stopa euribor, po kojoj evropske banke pozajmljuju novac jedna od druge? Hoće li krediti u budućnosti poskupeti? Istražili smo odgovore na ta pitanja.

Bruto domaći proizvod (BDP) evrozone raste umereno. Centralni bankari su zadovoljni trenutnom situacijom. U svojim nedavnim govorima najavili su da je ciklus smanjenja kamatnih stopa završen ili se bliži kraju. Zvaničnici ECB smatraju da je monetarna politika u dobroj poziciji da se nosi sa svime što se u budućnosti dogodi u globalnoj privredi.

ECB ne vidi razlog za delovanje

Predsednik nemačkog Bundesbanka Joachim Nagel ne vidi razlog za promenu bilo čega. S inflacijom blizu ciljanog nivoa i privredom koja i dalje raste uprkos trgovinskim napetostima u evrozoni, nisu skloni još jednom, osmom, smanjenju ključnih kamatnih stopa.

"Izgledi za inflaciju u evrozoni ostaju neizvesni, a i dalje nestabilno okruženje globalne trgovinske politike predstavlja i rastuće i padajuće rizike", rekla je u petak predsednica ECB Christine Lagarde. Iako veruje da je trenutna monetarna politika primerena, još ne može da proglasi kraj smanjenjima.

 

Zvaničnici su bili prilično jasni da ne nameravaju da menjaju kamatne stope na sledećem sastanku. Zamenik guvernera Banke Slovenije Primož Dolenc izjavio je u četvrtak da trenutne kamate ne podstiču inflacione pritiske niti ograničavaju privredni rast. "Dalja smanjenja treba razmotriti samo ako se dogode novi šokovi koji predstavljaju jasnu pretnju rastu ili finansijskoj stabilnosti", dodaje Dolenc.

Šta kažu analitičari

"Na sledećem sastanku ECB-a očekujemo da će kamatne stope ostati na trenutnim nivoima uz politiku čekanja i praćenja", napisali su analitičari Bloomberg Adrije. Inflacija u evrozoni lebdi blizu cilja od dva odsto, dok privredni rast pokazuje solidnu otpornost, smanjujući pritisak za dalja smanjenja stopa. Tržišta ne očekuju dalja smanjenja do kraja godine, ali pomno prate ton poruka Lagarde i nove ekonomske prognoze ECB, dodali su.

 

Euribor se smirio

Šta pokazuje međubankarska stopa euribor? Kretanje i tromesečnog i šestomesečnog euribora, koje hrvatske banke koriste pri računanju kamata na kredite, smirilo se u oktobru. To sugeriše da tržišta ne očekuju promene u monetarnoj politici.

Šestomesečni euribor se češće koristi u bankama. Nakon mnogo burnijeg juna i jula, euribor je u septembru i oktobru blago porastao. Tromesečni euribor se poslednjih dana stabilizovao na nešto iznad dva odsto, dok je šestomesečni euribor na 2,11 odsto.

 

"Nakon niza smanjenja kamatnih stopa u 2025. godini, prevladavajući tržišni konsenzus je da će ECB zadržati kamatne stope stabilnima do kraja godine, što znači da će euribor verovatno ostati relativno stabilan i kretaće se neznatno", dodaju analitičari.

"Euribor neće značajno pasti, ali se ne očekuje ni značajan rast tokom tog perioda. Očekuje se da će kratkoročni euribor (jedan do tri meseca) biti nešto ispod dva odsto, a dugoročni euribor (šest i 12 meseci) biće nešto iznad dva odsto."

ECB ostavlja manevarski prostor

Analitičari na Bloombergovom terminalu predviđaju kretanje tromesečnog euribora. Srednja prognoza objavljena u ponedeljak pokazuje da će ključne kamatne stope ostati na dva odsto do kraja godine, a takođe i u prvom tromesečju 2026. Međutim, gledajući prema kraju sledeće godine, analitičari su skloniji podizanju kamatnih stopa nego njihovom snižavanju na duži rok.

U budućnosti će se fokus staviti na prognoze o inflaciji i rastu, kao i na to hoće li ECB signalizirati prelazak na popustljiviju politiku ako se aktivnost uspori, napisali su analitičari Bloomberga. "Iako tržište ne vidi dalje smanjenje kamatnih stopa, ECB ostavlja manevarski prostor u slučaju novih šokova, poput ponovnog porasta cena energije ili pogoršanja globalnih uslova."

Dodali su da su poruka i ton komunikacije važniji od same odluke, jer će tržišta od nje tražiti smernice o tome kada bi ECB mogla ponovo da interveniše 2026. godine.

 

Da li je ciklus smanjenja kamatnih stopa završen

"Mislim da smo trenutno u dobroj poziciji. Nema razloga da se išta menja dok ne dođe do promena koje nas na to prisiljavaju. Ako pogledamo širu sliku, ciklus popuštanja se bliži ili završava, ali nema razloga da se daju bilo kakve prethodne obaveze", rekao je za CNBC Martin Kocher, član upravnog veća ECB i guverner austrijske centralne banke.

Guverner belgijske centralne banke Pierre Wunsch primetio je da je inflacija usluga i dalje na tri odsto "Moramo pratiti ovo. Robe, energija i neenergetska industrijska roba su blizu nule ili na jedan odsto, što smanjuje inflaciju." Dodao je da očekuju da će inflacija biti niža u 2026. godini.

 

 

U zasebnom intervjuu za CNBC, član upravnog odbora ECB François Villeroy de Galhau rekao je: "U dobroj smo poziciji, ali dobra pozicija nije fiksna pozicija."

Dodao je da će sledeći korak verovatnije biti smanjenje nego povećanje. Verovatnoća da ECB ponovo smanji kamatne stope smanjuje se poslednjih nedelja ili meseci zbog snage evra, dodao je Wunsch.

ECB će poslednji put ove godine odlučivati ​​o ključnim kamatnim stopama na sastanku 17. i 18. decembra.