Aukcija američkog duga pod lupom - rutinska aukcija postaje test za tržište

Globalna suzdržanost investitora prema dugoročnom državnom dugu pretvara rutinsku aukciju američkih obveznica u jedan od najiščekivanijih događaja na Wall Streetu ove nedelje.

Ministarstvo finansija će u četvrtak ponuditi na prodaju 30-godišnje državne obveznice u vrednosti od 22 milijarde dolara, što je deo redovnog plana zaduživanja. Rezultati se očekuju s posebnom pažnjom, jer će odmah pokazati kakva je tražnja u trenutku kada je interesovanje investitora za te dugoročne hartije oslabljeno.

"Sve aukcije će biti posmatrane kao test tržišnog raspoloženja", rekao je Jack McIntyre, menadžer portfelja u Brandywine Global Investment Managementu. "Čini se da su 30-godišnje američke državne obveznice trenutno najnepopularnije na tržištu."

Prinosi na dugoročne globalne obveznice znatno su porasli poslednjih nedelja, jer zabrinutost zbog rasta duga i deficita odvraća neke investitore, dok drugi traže višu premiju za rizik.

Agencija Moody’s je prošlog meseca snizila kreditni rejting SAD 

Prinosi na 30-godišnje američke obveznice prošlog meseca dostigli su najviši nivo u poslednje dve decenije, od 5,15 procenata, dok su u petak iznosili 4,97 odsto, što je i dalje više za pola procentnog poena u odnosu na nivo iz marta. Referentna vrednost se u ponedeljak na azijskim tržištima stabilizovala na 4,97 procenata.

Viši prinosi stvaraju pritisak na finansiranje u trenutku kada SAD sve više pozajmljuje, dok državna potrošnja ostaje visoka. Neki analitičari predviđaju da će zakon o porezima i potrošnji, koji je prošao Predstavnički dom, dodatno povećati budžetski deficit SAD za bilione dolara u narednim godinama. Zbog toga je Moody’s revidirao kreditni rejting SAD.

"Nalazimo se u zabrinjavajućem fiskalnom trendu", rekao je Fred Hoffman, bivši menadžer fondova koji sada predaje finansije na Rutgers Business Schoolu.

Hoffman će rezultate aukcije pratiti iz svoje vikendice na Martha’s Vineyardu. Biće važno obratiti pažnju na detalje poput tzv. "repa" aukcije - razlike između traženog i konačnog prinosa - kao i na odnos ponude i tražnje. Ključan će biti i interes stranih investitora.

"Ako se ova i naredne aukcije održe s lošim repovima i slabim odnosom ponude i tražnje, imamo problem", ističe Hoffman, koji na predavanjima obrađuje teme tržišta duga i njihovog funkcionisanja.

Slaba potražnja na aukciji 20-godišnjih obveznica 21. maja, koje nisu među omiljenima, među investitorima tog dana je izazvala nagli rast prinosa. Ako se sličan rezultat dogodi sa 30-godišnjim obveznicama, koje predstavljaju globalni referentni instrument, to će izazvati još veću zabrinutost.

Ministarstvo finansija u sredu planira i aukciju 10-godišnjih obveznica u iznosu od 39 milijardi dolara.

Važno je naglasiti da niko ne predviđa tzv. neuspelu aukciju, a sam proces uključuje zaštitne mehanizme kako bi se sprečile velike nestabilnosti. Na svakoj aukciji obaveze preuzimaju dvadesetak primarnih trgovaca.

Nedavni rast prinosa mogao bi da privuče i nove kupce. McIntyre iz Brandywinea kaže da je nedavno kupio 30-godišnje obveznice s prinosom od oko pet procenata, što neki smatraju atraktivnim.

Pojava 'disocijacije'

Širi pogled pokazuje da će prinosi verovatno ostati visoki u bliskoj budućnosti, čak i ako se izgledi za kratkoročne hartije od vrednosti poprave s približavanjem smanjenja kamatnih stopa Federalnih rezervi.

Greg Peters, zamenik glavnog investicionog menadžera u PGIM Fixed Incomeu, smatra da je sigurnije izbegavati dugoročne državne obveznice, jer su sve više pod uticajem političkih faktora, a sve manje monetarne politike.

"Pogledajte šta se dešava s tržištem dugoročnih kamata - ono se odvaja od stvarnosti", rekao je Peters u petak za Bloomberg TV. "Tržištem dominiraju premije za rizik, politika i drugi faktori."

Podaci o zaposlenosti u SAD za maj nadmašili su očekivanja, što je izazvalo novi rast prinosa.

Uprkos tome, trgovci i dalje očekuju da će Fed u drugoj polovini godine smanjiti kamatne stope za otprilike pola procentnog poena. Očekivanja o smanjenju tokom godine su oscilirala, a ključni faktor u toj dinamici jeste mogućnost da bi Trumpova trgovinska politika ponovo mogla da podstakne inflaciju.

Zbog svega toga dolazi do tzv. strmog rasta krive prinosa, uz povećanje terminske premije – dodatne zarade koju investitori zahtevaju za dugoročne zajmove državi.

Indeks terminske premije za 10-godišnje obveznice, koji izračunava njujorški Fed, trenutno iznosi skoro 0,75 procentnih poena, dok je pre godinu dana bio negativan. To doprinosi nagibu krive, posebno između petogodišnjih i 30-godišnjih prinosa.

Da li bi kupci mogli početi da bojkotuju američki dug

U celu priču uključena je i kontroverzna odredba novog poreskog zakona koji podržava Trump. Taksa poznata kao tzv. osvetnički porez, prema kojoj bi strani investitori iz zemalja sa "nepravednim" poreskim režimima bili dodatno oporezovani, izazvala je zabrinutost da bi to moglo podstaći bojkot američkog duga. Portparol odbora za finansije i poreze, John Peter Freire, tvrdi da se taj porez ne bi primenjivao na kamatu od državnih obveznica, ali sumnje i dalje postoje.

Podaci koji se objavljuju ove nedelje uključuju pokazatelje rasta potrošačkih i proizvođačkih cena za maj, kao i inflaciona očekivanja – a sve to može izazvati promene u krivi prinosa.

"Sve u svemu, najizgledniji scenario je još strmija kriva prinosa", kaže Kathy Jones, glavni strateg za obveznice u Charles Schwabu. "Ako podaci budu dovoljno slabi, Fed će sniziti kratkoročne kamatne stope, ali dugoročni deo krive i dalje će biti pod pritiskom zbog deficita, slabog dolara i manjeg priliva kapitala."