07. februar 2023, 13:00
Prinos je bio iznad sedam odsto i na januarskoj aukciji
Prodato je oko 12 milijardi dinara, dve više od planiranog obima prodaje
Obim aukcije je iznosio 39,87 milijardi dinara, a procenat realizacije je bio 30,98 odsto
Bloomberg Adria
Na drugoj aukciji dvanaestogodišnjih državnih obveznica u ovoj godini, Uprava za javni dug Ministarstva finansija uspela je da proda hartije od vrednosti u visini od 12,35 milijardi dinara, dok je planirani obim prodaje bio 10 milijardi.
Iako se od emitovanja zapisa prinos kretao između 3,4 i 4,3 odsto, u januaru je prinos porastao na 7,15 odsto, a na današnjoj aukciji izvršna stopa je bila nešto niža i iznosila je 7,1 odsto. Obim aukcije je iznosio 39,87 milijardi dinara, a procenat realizacije je bio 30,98 odsto.
Obveznice sa aukcije deo su jedinstvene emisije od 18. februara 2020. godine, a datum dospeća je 20. avgust 2032. Ukupan obim emisije ove obveznice, nakon konsolidacije, iznosi 198,3 milijarde dinara. Sa sledećom aukcijom ovih zapisa pokušaće se sedmog marta, a pre toga će biti ponuđene dvogodišnje dinarske obveznice.
Prinosi na državne obveznice rastu zajedno sa rastom referentnih kamatnih stopa, pa se može očekivati da se do kraja godine situacija neće drastičnije menjati, navodi glavni broker Dunav stockbroker Tijana Jevtić.
"Kretanje kamatnih stopa na državne obveznice prati rast referentne kamatne stope, kao meru restriktivne monetarne politike koju sprovode centralne banke, ne samo kod nas, već i drugih zemalja u svetu. Trend rasta primetan je i na državne obveznice emitovane radi izmirenja obaveza po osnovu obeštećenja u procesu restitucije, denomnivanih u evrima, kojima se trguje na Beogradskoj berzi", rekla je Jevtić za Bloomberg Adriju.
"Naša očekivanja su da će se do kraja godine održati ovakva kretanja, sudeći po nastavku rasta globalne inflacije, kao i geopolitičkih tenzija, što se neminovno odražava i na naše tržište", dodala je.
Nakon dugog perioda kada to nije bio slučaj, ulaganje u državne obveznice ponovo bi moglo da postane primamljivo za investitore, navode sagovornici Bloomberg Adrije.
"Posle dugo vremena, ovaj vid ulaganja ponovo ima smisla, i jedan deo investicionog portfolija treba da bude investiran u obveznice", rekao je izvršni direktor WM Equity Partnersa Vladimir Pavlović, i dodao da je pitanje za svakog ulagača koliki će deo portfolija zauzimati emitovani dug.
Vladan Pavlović iz kompanije Ipopema Securities dodaje da su državne obveznice alternativa koju svakako treba uzeti u obzir pri odlučivanju gde bi se moglo ulagati. "To je svakako isplativija opcija nego štednja kroz oročeni depozit uz gotovo identično mali rizik", rekao je Pavlović za Bloomberg Adriju, ogradivši se rečenicom da izbor između dinarskih i evro obveznica zavisi od očekivanja investitora u pogledu inflacije u Srbiji i evrozoni.
Pored tri aukcije obveznica i emitovanja zapisa kojima će se građanima namirivati dug po osnovu obeštećenja za oduzetu imovinu, Srbija se u prvom mesecu zadužila i na međunarodnom tržištu, i to za 1,75 milijardi dolara.
Emitovane su evroobveznice denominovane u dolarima, pri čemu je na hartije od vrednosti sa dospećem za pet godina kuponska stopa iznosila 6,25 odsto, a na desetogodišnje obveznice iznosila 6,5 odsto.
Kako je ubrzo nakon te aukcije izvestio ministar finansija Siniša Mali, taj dug je odmah hedžovan u evrima jer se većina trgovine Srbije odvija u valuti evrozone.
(Dodat komentar Tijane Jevtić u petom, šestom i sedmom pasusu.)