Građani najbogatije države na svetu bude se sa neprijatnim i nepoznatim osećajem: postaju siromašniji.
Kolektivna neto vrednost Amerikanaca rasla je vrtoglavom brzinom u poslednje dve godine, čak i dok su se građani i privreda borili sa pandemijom kovida. Domaćinstva su zaradila dodatnih 38,5 triliona dolara od početka 2020. do kraja prošle godine, čime je njihova zajednička neto vrednost dostigla rekordnih 142 triliona dolara, procenjuju Federalne rezerve (Fed).
Amerikanci sada uče da žive sa virusom, potrošnja se vraća na normalu, ali moraju da se suoče sa novom zastrašujućom pretnjom: padom bogatstva za koji JPMorgan Chase & Co. procenjuje da od početka godine iznosi najmanje pet triliona dolara - a mogao bi da dostigne i devet triliona do kraja godine.
Do sada su najbogatiji Amerikanci snosili najveći teret. Bogatstvo američkih milijardera palo je za skoro 800 milijardi dolara od njihovog vrhunca, usred naglih gubitaka u akcijama, kriptovalutama i drugim finansijskim sredstvima. Ipak, rastuće kamatne stope počinju da drmaju tržište nekretnina gde se nalazi najveći deo novca porodica srednje i radničke klase.
Sve to doprinosi iznenadnom rastu straha koji je isplaniran. Da bi suzbili inflaciju koja decenijama nije bila veća, Fed želi da Amerikanci obuzdaju potrošnju, pa čak i ako je za to potrebno usporavanje ekonomije.
"Bolno je vratiti se u normalu. Prošle godine smo zaista bili u svetu fantazije", rekao je John Norris, glavni ekonomista u Oakworth Capital Bank. "Osećaj će biti još gori nego realnost."
Od početka godine, indeks S&P 500 pao je za 18 odsto, Nasdaq 100 je izgubio 27 odsto, a Bloomberg indeks kriptovaluta je pao za 48 odsto.
Sve to predstavlja "šok za bogatstvo koji će smanjiti rast u dolazećoj godini", napisali su u petak ekonomisti JPMorgana, sa Michaelom Ferolijem na čelu.
Predsednik Feda Jerome Powell i njegove kolege su u više navrata rekli da aktivno teže usporavanju ekonomije, pa je malo verovatno da će se donosioci odluka baviti velikim padom bogatstva 2022.
Milijarderi su bili najveći dobitnici 2020. i 2021, a sada gube više od skoro svih ostalih. Bloombergov indeks milijardera, koji meri bogatstvo 500 najbogatijih ljudi na svetu, pao je za 1,6 milijardi dolara od vrhunca u novembru.
Na tom indeksu prednjače Amerikanci, koji su od vrhunca izgubili 797 milijardi dolara. Možda je najviše pogođen najbogatiji čovek na svetu, Elon Musk, koji je izgubio 139,1 milijardu dolara ili 41 odsto svog bogatstva od novembra, kada je njegova neto vrednost nakratko premašila 340 milijardi dolara. Osnivač Amazona Jeff Bezos, drugi najbogatiji čovek, izgubio je 82,7 milijardi dolara, ili 39 odsto bogatstva.
Iako gubici 0,001 odsto najbogatijih Amerikanaca smanjuju razlike, to neće utešiti većinu ljudi koji brinu o rastućim nejednakostima u Americi.
"U relativnom smislu, to će malo smanjiti nejednakost, ali u apsolutnom smislu, svi trpe", rekla je Reena Aggarwal, direktorka Centra za finansijska tržišta i politiku Psaros Univerziteta u Džordžtaunu.
Kao i mnogi, Agarwal je zabrinuta da će pad tržišta stvoriti probleme za širu ekonomiju. "Neka korekcija je bila potrebna, ali ovo je prilično velika promena - i ovde nije kraj".
Pad na tržištu nekretnina – nastao verovatno zbog porasta hipotekarnih stopa na najviši nivo od 2009. godine - preti da odjekne i šire. Tokom protekle decenije, robusno tržište nekretnina dodalo je 18 triliona dolara tržišne vrednosti u procenama vrednosti nekretnina.
Američka potrošnja je povećana poslednjih godina jer su vlasnici koristili povećanje vrednosti svojih domova kao gotovinu. Praksi izvlačenja domaćeg kapitala verovatno je kraj ove godine. Stopa refinansiranja od 40 odsto u poslednjem kvartalu prošle godine pokazuje da su vlasnici kuća izvukli gotovinu iz svojih domova.
Nejednakost je mnogo veća među bogatašima nego vlasnicima nekretnina. Jedan odsto najbogatijih poseduje više od polovine američkih akcija i zajedničkih fondova, dok 90 odsto poseduje manje od 12 odsto, procene su Federalnih rezervi. Nasuprot tome, ako se pogleda vlasništvo nad nekretninama, 90 odsto poseduje više od polovine ukupne imovine, dok jedan odsto vlasnika poseduje 14 odsto nekretnina.
"Više cene nekretnina i veće hipotekarne stope smanjile su aktivnost kupaca", rekao je u četvrtak u saopštenju Lawrence Yun, glavni ekonomista Nacionalne asocijacije posrednika za nekretnine. "Izgleda da će u narednim mesecima biti eminentan veći pad".
Šta kažu Bloombergovi ekonomisti...
Iako će pad tržišta akcija ove godine ugroziti neto vrednost potrošača, rezidualni efekat prošlogodišnjeg porasta vrednosti imovine - i otpornost cena nekretnina do sada ove godine - glavni su faktori koji podržavaju potrošnju. Kao rezultat toga, očekuje se da će lična potrošnja ove godine rasti brže nego pre pandemije, čak i nakon ukidanja fiskalnih stimulansa. - Yelena Shulyatyeva, ekonomista
Moglo bi da prođe neko vreme pre nego što Amerikanci shvate da je rast vrednosti nekretnina iz vremena pandemije ispario. Čak bi moglo da potraje dok se rasprodaja na berzi ne prevede u potrošnju na način koji bi mogao da dovede SAD do recesije.
"Opšta rasprodaja na tržištu akcija može imati efekat pada potrošnje", rekao je Chris Gaffney, predsednik svetskih tržišta u TIAA banci, ali će se proces za investitore odužiti. "Oni gledaju svoje rezultate na kvartalnoj osnovi i odjednom kažu: "Bože, moj portfolio na berzi je pao za 20 odsto, možda ne bi trebalo da idem na odmor" ili "Možda ne bi trebalo da kupim taj veći TV ili novi auto".
--Napisano uz pomoć: Vildana Hajric i Alex Tanzi.
.webp){kind=icon}
