Zašto Putin, Xi i Hamenei vole digitalne valute

Iranski rat predstavlja veliko geopolitičko otrežnjenje koje jasno pokazuje ograničenja američke hegemonije – od vojne moći do ključne uloge dolara u međunarodnom finansijskom sistemu. Iznenađujuća otpornost teheranskog režima pod snažnim pritiskom napada i sankcija nije samo ukazala na nemoć američkih bombi, već pre svega na slabosti dolara kao sredstva ekonomskog ratovanja. Ta otpornost režima proizlazi iz otpornosti privrede, koja zavisi od sposobnosti i obima delovanja finansijskog sistema izvan dolarskog okvira.

 

Stari lisac Vladimir Putin već je pokazao militarističkoj hunti ajatolaha Mojtabe Khameneija kako se to radi. Kada je ruska vojska 2022. godine pokrenula invaziju na Ukrajinu, zapadni saveznici uveli su Moskvi niz paketa sankcija. Putinove ozloglašene tenkovske kolone brzo su stale i činilo se da će opsežne sankcije i isključenje iz međunarodnog platnog sistema SWIFT biti presudan udarac. Međutim, nakon četiri godine sukoba, ruska ekonomija i dalje funkcioniše.

Otpornost iranskog režima, kao i ruskog, zasniva se na sposobnosti funkcionisanja finansijskog sistema van dolarskog sistema. Velika "batina" američkog dolara verovatno neće slomiti otpor teheranskih ajatolaha niti odblokirati Ormuski moreuz. Iran je tokom rata, slično Rusiji, nastavio da prodaje naftu i gas, a istovremeno naplaćuje takse za prolaz kroz moreuz. Prema analizi kompanije Lloyd’s List Intelligence, tankeri za prolaz plaćaju oko dva miliona dolara. Nakon primirja, Teheran je najavio povećanje naknade na dolar po barelu transportovane nafte, uz ključnu napomenu da se plaćanje mora obaviti u kriptovalutama, a ne u dolarima.

"Digitalne valute, posebno one koje podržavaju centralne banke (CBDC), privlačne su jer omogućavaju centralizovan nadzor, brža plaćanja, niže transakcione troškove i jačaju otpornost finansijskog sistema", objašnjava Andreja Jaklič, profesorka na Ekonomskom fakultetu u Ljubljani. "Rusiji i zemljama BRICS-a mogu doneti strateške prednosti, uključujući veću otpornost na sankcije u međunarodnoj trgovini."

Glavna tema na samitu BRICS-a

Iran i Rusija, zajedno sa Kinom, čine jezgro grupe BRICS, neformalne platforme država globalnog juga i protivnika američke geopolitike, čiji je ključni instrument upravo dolarski sistem. Važan deo tog otpora jeste dedolarizacija međusobne trgovine, što otvara prostor za uvođenje zajedničke digitalne valute. Indija, domaćin ovogodišnjeg samita, smatra da ta tema treba da bude u vrhu agende.

 

"Ovo je prvi put da je takav predlog zvanično stavljen na razmatranje unutar BRICS-a", izjavio je Timur Aitov, član Ruske privredne komore i predsednik Odbora za bezbednost finansijskog tržišta. "Ako bude usvojen, digitalne valute Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike biće povezane zajedničkom infrastrukturom i regulatornim standardima."

Zemlje BRICS-a su pioniri u ovoj oblasti, posebno Kina, koja je digitalni juan uvela još 2020. godine, dok Rusija od ove godine testira digitalna rublja. Iran i Rusija pokazuju da sankcije zasnovane na dolaru funkcionišu uglavnom protiv država koje su deo globalnog finansijskog sistema, što ove zemlje sve manje jesu.

Zanimljivo je da su države koje najviše zagovaraju digitalne valute uglavnom autokratske. "Autoritarni režimi brže prelaze na digitalne oblike novca, dok demokratske zemlje zbog pitanja privatnosti i poverenja postupaju opreznije", kaže Jaklič.

Denis Mancevič, partner u kompaniji NC3 i stručnjak za postsovjetski prostor, dodaje da digitalne valute odgovaraju logici autoritarnih režima. "Pre svega zbog lakšeg i potpunijeg nadzora nad finansijskim transakcijama", kaže on.

 

 

Putin traži nove izvore finansiranja za rat

U slučaju Rusije, Mancevič povezuje digitalna rublja sa efikasnijom borbom protiv sive ekonomije i boljom naplatom poreza. Iako je njegovo uvođenje prvobitno planirano za početak 2026. godine, odloženo je za septembar, kada će ga morati prihvatiti velike banke i trgovci.

 

Pad prihoda od energije dodatno opterećuje ruske javne finansije. Ruski BDP je u januaru 2026. godišnje pao za 2,1 odsto, dok su prihodi od nafte i gasa pali najniže od 2020. godine.

Kremlj zato pooštrava fiskalnu politiku – PDV je povećan sa 20 na 22 odsto, uz rast poreza na dobit i promene u porezu na dohodak. "Svi slojevi društva moraće da doprinesu finansiranju rata", kaže Mancevič.

Oružje protiv korupcije (i opozicije)

Ruske vlasti smatraju da će digitalna rublja pomoći u borbi protiv korupcije i sive ekonomije. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, u 2025. godini registrovano je oko 21 hiljada slučajeva mita, što je rast od gotovo 25 odsto.

Ključna inovacija su pametni ugovori i "označavanje" digitalnog novca, što omogućava da se unapred definiše njegova namena. Tako sredstva namenjena, na primer, vojnoj industriji ne mogu biti preusmerena na luksuznu potrošnju ili račune u inostranstvu.

Međutim, Mancevič upozorava da ovaj sistem ima i političku dimenziju: "Vlada želi bolju kontrolu unutrašnjih finansija, uključujući sprečavanje finansiranja opozicije."

Finansijska autokratija

Uvođenje digitalne valute nosi i troškove. Banke moraju prilagoditi IT sisteme strogim standardima, što može smanjiti njihovu kapitalnu adekvatnost za do 0,5 procentnih poena, upozorila je guvernerka centralne banke Elvira Nabiullina.

Ipak, analiza kompanije Yakov & Partners pokazuje da bi privreda mogla ostvariti značajne uštede – do 60 milijardi rubalja godišnje, zahvaljujući nižim transakcionim troškovima.

Najveća prepreka ostaje nepoverenje građana. Više od polovine Rusa skeptično je prema digitalnom novcu, uglavnom zbog straha od državnog nadzora i ograničenja u korišćenju sredstava.

Ako digitalna rublja zaista znači jačanje kontrole nad porezima i finansijama, zaključak je jasan: "finansijska autokratija" donosi pad konkurentnosti privrede i dalji pad životnog standarda stanovništva, koje već snosi teret rata.