Nobelovac ne vidi kraj kripto-zime, očekuje da je mnogi neće preživeti

Američki ekonomista Paul Krugman, dobitnik Nobelove nagrade u 2008. za oblast ekonomskih nauka, istakao je pesimistični stav prema kriptovalutama i blokčejnu u članku objavljenom u "The New York Timesu" pod nazivom "Blockchains, What Are They Good For?" (Blokčejnovi - za šta su dobri?).

Krugman upozorava na beskonačnost trenutne kripto-zime, koja pogađa sve kriptovalute, uključujući i dva diva - bitcoin i ethereum. Dovodi u pitanje koliko je blokčejn tehnologija stvarno korisna, navodeći da postoje mogućnosti u vidu centralizovanih sistema koji u ovom trenutku funkcionišu dobro.

"U čemu je smisao? Zašto se mučiti i trošiti vreme i energiju na održavanje sistema i ledžera (mehanizama za čuvanje istorije transakcija, prim. prev.) na mnogim mestima u svetu, te zapravo nositi taj ledžer sa sobom svaki put kad se dogodi transakcija?"

Teška su vremena za sve oblike investicija, nisu ni kriptovalute pošteđene. Ako uzmemo pojedine slučajeve poput nedavne propasti jedne od vodećih svetskih kripto-berzi FTX, Krugman je uveren da bi ova kripto-zima mogla da dovede do propasti mnogih projekata. I ne samo to - misli da bi se moglo dogoditi napuštanje blokčejn tehnologije i kriptovaluta.

Depositphotos

 

"Mnogi ljudi kažu da prolazimo kroz kripto-zimu, ali to potcenjuje značaj situacije. Ovo sve više liči na Fimbulwinter, beskrajnu zimu koja, u nordijskoj mitologiji, prethodi smaku sveta, u ovom slučaju kripto-sveta, ne samo kriptovaluta, već cele ideje organizovanja ekonomskog života oko poznatog blokčejna."

Prema Krugmanovom mišljenju, u proteklih par meseci svedočimo određenim ekonomskim indikatorima koji pokazuju da dolazi do napuštanja blokčejn tehnologije i realne primene kriptovaluta. Ekonomista navodi kao primere povlačenja Maerska i australijske berze iz određenih kripto-projekata kao znak raskida sa blokčejnom. Australijska berza trebalo je da razvije platformu putem blokčejna koja bi omogućila jednostavno i efikasno trgovanje. Pre dve nedelje, otkazali su projekat i otpisali dug od 168 miliona dolara.

Kao jedan od glavnih argumenata protiv ove tehnologije ističe i zagađenje okoline zbog protokola baziranih na metodi proof of work (dokaz o radu), što je dovelo do štete od desetak milijardi dolara na svetskom nivou. Prema Krugmanovim rečima, ne postoji nikakva očigledna korist osim proizvodnje bezvrednih novčića, ugrožavajući prirodu.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar