Četiri najveće američke tehnološke kompanije zajedno su najavile kapitalne izdatke koji će do 2026. godine dostići oko 650 milijardi dolara, što je zapanjujuća suma novca namenjena novim data centrima i dugoj listi opreme potrebne za njihovo funkcionisanje, uključujući čipove za veštačku inteligenciju, mrežne kablove i rezervne generatore.
Potrošnja koju planiraju Alphabet, Amazon.com, Meta Platforms i Microsoft, svi u nastojanju da dominiraju nastajućim tržištem alata veštačke inteligencije, predstavlja do sada neviđen napredak u ovom veku. Prema Bloombergu, procenjena potrošnja svake od navedenih kompanija ove godine premašila bi kapitalne izdatke bilo koje kompanije u poslednjih deset godina.
Pronalaženje poređenja za ove ambiciozne prognoze potrošnje, koje su se pojavile nakon objavljivanja četiri izveštaja o poslovanju u poslednje dve nedelje, zahteva povratak barem do telekomunikacionog balona iz 1990-ih, a možda i do izgradnje američke železničke mreže u 19. veku, posleratnih saveznih ulaganja u auto-puteve, ili čak programa pomoći iz doba "Nju dila".
Rastući iznosi, povećanje od 60 odsto u odnosu na prošlu godinu, predstavljaju još jedno ubrzanje u talasu izgradnje data centara koji je u toku širom sveta. Brza izgradnja ovih ogromnih objekata, u kojima se nalaze serveri koje pokreću skupi procesori, opteretila je snabdevanje energijom, izazvala zabrinutost zbog preterano visokih cena za druge korisnike i dovela investitore u sukob sa zajednicama zabrinutim zbog konkurencije za električnu energiju ili vodu. Takođe povećava rizik da će građevinski izdaci uskog kruga bogatih kompanija, koje već čine sve veći udeo u američkoj ekonomskoj aktivnosti, iskriviti ekonomske podatke.
Prema Bloombergu, procenjena potrošnja svake od navedenih kompanija ove godine premašila bi kapitalne izdatke bilo koje kompanije u poslednjih 10 godina.
Te četiri kompanije "borbu za isporuku veštačke inteligencije vide kao sledeće tržište u kojem pobednik uzima sve ili najviše", rekao je Gil Luria, analitičar u kompaniji DA Davidson. "I nijedna od njih nije spremna da izgubi."
Ogromni izdaci
Meta je prošle nedelje saopštila da će povećati kapitalne izdatke za celu godinu na čak 135 milijardi dolara, što predstavlja potencijalni skok od oko 87 odsto. Microsoft je istog dana izvestio o povećanju kapitalnih izdataka u drugom tromesečju za 66 odsto, čime je premašio procene, a analitičari predviđaju da će kompanija potrošiti gotovo 105 milijardi dolara u fiskalnoj godini koja se završava u junu. Ta vest izazvala je drugi najveći jednodnevni pad tržišne vrednosti neke akcije.
Alphabet, osnovan 1998. godine u garaži južno od San Franciska, šokirao je investitore u sredu kada je predstavio prognozu kapitalnih ulaganja koja nije nadmašila samo procene analitičara, već i potrošnju većeg dela američke industrije - kompanija planira da potroši čak 185 milijardi dolara. Amazon je to nadmašio u četvrtak sa planiranih 200 milijardi dolara kapitalnih ulaganja za 2026. godinu, što je izazvalo pad akcija u produženom trgovanju.
Alphabet, osnovan 1998. godine u garaži južno od San Franciska, šokirao je u sredu investitore kada je otkrio prognozu kapitalnih izdataka koja nije nadmašila samo procene analitičara, već i potrošnju većeg dela američke industrije – kompanija planira da potroši čak 185 milijardi dolara.
Nasuprot tome, očekuje se da će najveći američki proizvođači automobila, građevinske opreme, železničke kompanije, odbrambeni izvođači, bežični operateri, kompanije za dostavu paketa, zajedno sa kompanijama nastalim iz firmi Exxon Mobil, Intel, Walmart i General Electric, ukupno 21 kompanija, potrošiti zbirno oko 180 milijardi dolara do 2026. godine, prema procenama koje je prikupio Bloomberg.
Svaki tehnološki gigant zacrtao je nešto drugačiji put za povraćaj svojih ulaganja, ali njihova potrošnja počiva na istoj pretpostavci: da će OpenAI-jev ChatGPT i konkurentski alati, koji mogu da generišu tekst i oponašaju elemente ljudskog razmišljanja, igrati sve značajniju ulogu za ljude, kako na poslu, tako i kod kuće.
Trka za data centre
Izgradnja vrhunskih modela koji omogućavaju ovu promenu izuzetno je skup proces koji zahteva povezivanje hiljada čipova, od kojih se svaki prodaje po ceni od više desetina hiljada dolara. Otuda i ogromni troškovi. Oni se takođe zasnivaju na pretpostavci da će krajnji proizvodi u budućnosti generisati eksponencijalno veće prihode.
Ovi izdaci transformišu kompanije koje su još pre samo nekoliko godina imale relativno mali fizički otisak, čak i dok su njihove digitalne usluge pronalazile put do milijardi ljudi. Tokom većeg dela svog postojanja, Meta i Googleova matična kompanija Alphabet smatrale su svoje raskošne korporativne kampuse i poslovne prostore značajnim delom svoje materijalne imovine. Većina njihove potrošnje odlazila je na plate i akcijske kompenzacije za inženjere i prodajno osoblje koje je tamo radilo.
Toga više nema. Prošle godine Meta je prvi put u poslednjih šest godina potrošila više na kapitalne projekte nego na istraživanje i razvoj, uglavnom na plate inženjera. Matična kompanija Facebooka i Instagrama posedovala je 176 milijardi dolara u nekretninama i opremi na kraju prošle godine, što je oko pet puta više nego krajem 2019. godine.
Kako brojke nastavljaju da rastu, još uvek nije jasno da li će sve kompanije moći da ostvare svoje ambicije. Kako se izgradnja data centara ubrzala, kompanije se takmiče za ograničen broj električara, kamiona za beton i Nvidijinih čipova koji se isporučuju iz fabrika Taiwan Semiconductor Manufacturing Co. "Postoje uska grla i ona će i dalje postojati", rekao je Luria.
Kako se izgradnja data centara ubrzala, kompanije se već takmiče za ograničen broj električara, kamiona za cement i Nvidijinih čipova koji se izvoze iz fabrika Taiwan Semiconductor Manufacturing Co. "Postoje uska grla i biće ih i dalje", rekao je Luria
Postavlja se i pitanje kako će to moći da priušte. Meta i Google, čiji prihodi pretežno dolaze od digitalnog oglašavanja; Amazon, najveći onlajn trgovac i pružalac usluga računarstva u oblaku; kao i Microsoft, najveći dobavljač poslovnog softvera, dominantni su u svojim industrijama i raspolažu velikim novčanim rezervama. Njihova spremnost da ulože ogromne količine novca u budućnost koju će pokretati veštačka inteligencija znači da će rezerve i strpljenje investitora biti stavljeni na ozbiljnu probu.
"Imali ste mašine za zarađivanje novca", rekao je Tomasz Tunguz, investitor u kompaniji Theory Ventures, koji je ranije u svojoj karijeri radio u Googleu. "Sada im odjednom taj novac treba i to još više pa ga pozajmljuju."
Tunguz, koji je prošle godine objavio blog u kojem je uporedio procvat veštačke inteligencije sa ranijim investicionim euforijama, kaže da se to ne završava uvek dobro. Ipak, sa pozitivne strane, kako ističe, "sve su to ogromni katalizatori za privredu".
Ono što je izvesnije jeste da su investitori koji su tokom protekle godine požurili da kupe akcije tehnoloških giganata pokazali veću uzdržanost prema naglo rastućim kapitalnim ulaganjima u svim oblastima. U pojedinim slučajevima čak su prodavali akcije iako su osnovne delatnosti tih kompanija: od onlajn oglašavanja i pretrage, preko e-trgovine, do softvera za produktivnost, ostale stabilne, a prihodi nadmašili procene.
"Šta plaši ljude? Definitivno narativ analitičara i retorika o brzini kojom će veštačka inteligencija poremetiti poslovanje", rekao je Steve Lucas, glavni izvršni direktor kompanije Boomi, koja pomaže drugim firmama da integrišu svoje podatke i softver.
"Ne bih osporavao potencijal veštačke inteligencije", rekao je. "Ali bih svakako raspravljao o vremenskom okviru i vrlo strastveno o ekonomiji."
.webp){kind=icon}
