Ostojić: Ne brine me dalji odliv kompanija sa Beogradske berze

Beogradska berza, koja ima najmanji promet u regionu, prešla je na trgovačku platformu Atinske berze (ATHEX) nakon skoro četiri godine pregovora, u najnovijem pokušaju da se domaće tržište kapitala oživi. Osnovni poslovni sporazum sa Atinskom  berzom, koja je suvlasnik Beogradske berze sa 4,75 odsto, potpisan je još 2021, u godini kada je Srbija usvojila Strategiju razvoja tržišta kapitala. "Tada smo uvideli koliko je bitno regionalno povezivanje, pa smo se odlučili da to učinimo sa Atinskom berzom", kaže za Bloomberg Adriju Lazo Ostojić, direktor Beogradske berze. Kako dodaje, prelaskom na trgovačku platformu OASIS Atinske berze, "ideja je da se poveća likvidnost i broj investitora".

 

 

Vodeća panevropska tržišna infrastruktura Euronext krajem prošle godine obezbedila je kontrolni udeo od 74,25 odsto u Atinskoj berzi, čime je grčko tržište integrisano u najveću berzansku infrastrukturnu grupu u Evropi. "Srbija je sada ušla u saradnju sa Euronext grupacijom, koja koristi savremene sisteme", ističe Ostojić. "Investitori su željni novih instrumenata, a Beogradska berza radi na tome", dodaje.

 

Ukupna tržišna kapitalizacija akcija uvrštenih na Beogradsku berzu iznosila je na kraju prošle godine 4,2 milijarde evra, pa se smatra potcenjenom u odnosu na veličinu srpske privrede. Domaće tržište kapitala već godinama muči odliv kompanija sa berze, koje su svoje prisustvo na berzi više doživljavale kao bespotreban trošak nego kao priliku da prikupe sredstva.

 

 

Beogradsku berzu samo u 2025. napustile su 24 firme. "Berza nije mesto gde neko treba da dođe silom, a to je bio slučaj s početka 2000. godine, kada su tokom procesa privatizacije sve kompanije morale da dođu na berzu, jer je to bio jedini način da se prometuju akcije", podseća Ostojić. Kako dodaje, te kompanije su "stekle osećaj da imaju obavezu da budu na berzi". "Mene ne brine dalji odliv, jer je važno da na berzi budu kompanije koje žele da budu tu", kaže direktor Beogradske berze.

 

 

 

 

 

 

Naftna industrija Srbije (NIS), koja je godinama bila ključni igrač na Beogradskoj berzi, obustavila je trgovinu akcijama u januaru prošle godine, usled američkih sankcija. Ranije ovog meseca mađarska kompanija Mol Group i kompanija ADNOC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata aktivno su pregovarale o preuzimanju akcija Gazprom Nefta u NIS-u, a očekuje se da bi finalni dogovor mogao da bude postignut do 23. marta. "Naravno da se njihovo odsustvo osetilo, a očekujem da se vrate u trgovanje čim se razreše nedoumice oko njihovog budućeg poslovanja", kaže Ostojić.

U predstojećem periodu, glavni cilj Beogradske berze biće da privuče veći broj kompanija i poveća promet. Berzanski indeks, iako nosi naziv Belex15, prošle godine je brojao samo devet kompanija. "S jedne strane, moramo da privlačimo nove kompanije koje žele da uvećaju kapital, a s druge strane, moramo da jačamo investitorsku bazu. Samo pre četiri godine, berzanski fondovi su imali oko 300 miliona evra, a danas imaju preko dve milijarde evra. Na pravom smo putu", zaključuje Ostojić.

 

 

Prelazak Beogradske berze na platformu OASIS donosi i konkretne operativne benefite, pre svega lakši tehnički pristup stranim brokerima i investitorima koji već posluju na Euronext tržištima, kao i kompatibilnost sa savremenim trgovačkim i posttrgovinskim sistemima. Time se domaćem tržištu otvara prostor za veću vidljivost i potencijalne regionalne listinge, ali sama tehnološka modernizacija neće biti dovoljna bez novih izdanja i dolaska većih kompanija koje mogu da obezbede trajno veći promet.