Pregled berzi - evropske berze u svetlu mirovnih pregovora, jačanja evra i odličnog DAX-a

Ovonedeljni događaji na berzi mogu se sažeti u jednu reč: geopolitika. Vest da Vašington namerava da započne pregovore o okončanju rata u Ukrajini zasenila je u sredu američke podatke o inflaciji i novo Trumpovo pooštravanje trgovinske politike carinama.

Američki predsednik Donald Trump rekao je u sredu uveče u Beloj kući da su ruski predsednik Vladimir Putin i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u odvojenim telefonskim razgovorima izrazili želju za mirom i da je naložio svojim zvaničnicima da počnu pregovore o okončanju rata.

Evropske berze su pozitivno reagovale na vesti o mogućim mirovnim pregovorima. Panevropski indeks Stoxx 600 porastao je u četvrtak 0,5 odsto i dostigao rekordan nivo, a ojačao je i evro.

 

 

"Okončanje sukoba moglo bi da smanji troškove u vezi sa ratom, posebno u energetskom sektoru, da smanji neizvesnost i podstakne poslovno poverenje i investicije, što je ključno za najveće evropske ekonomije", rekla je za Bloomberg Susana Cruz, strateg u Panmure Liberumu.

Zanimljivo je da su američki investitori sa oduševljenjem pozdravili Trumpovu odluku da uvede recipročne carine. Američka tržišta su odgovorila porastom, jer su investitori verovali da će carine stupiti na snagu kasnije.

Potpisujući uredbu, Trump je rekao da će SAD smatrati trgovinsku politiku drugih zemalja nepravednom i odgovoriti carinama. Ali dodao je da će oni stupiti na snagu tek za nekoliko nedelja ili meseci.

Bloomberg

Investitori smatraju da kašnjenje znači da će administracija pregovarati sa pojedinim državama o visini ili primeni kaznenih carina. Nada u takav ishod potiče iz primera Meksika i Kanade, koji su ostvarili jednomesečno kašnjenje carina od 25 odsto.

"Činjenica da Trump postepeno pristupa, ostavljajući prostora da se mnoge carine ne nameću, ohrabruje optimizam na tržištu", rekao je za Bloomberg Kyle Rodda, viši tržišni analitičar na portalu Capital.com.

S izuzetkom industrijskog indeksa Dow Jones, svi veći berzanski indeksi prošle nedelje su zabeležili su rast. Najbolje je prošao nemački indeks DAX (vrednost mu je porasla za 3,2 odsto), koji ove godine beleži impresivan rast od 12,3 procenata.

Bloomberg Adria

Šta stoji iza izuzetnog rasta nemačkog indeksa DAX

Nemačka privreda šest uzastopnih kvartala beleži blagi pad bruto domaćeg proizvoda. Ali stagnacija najveće evropske privrede nije sprečila nemački berzanski indeks DAX da dostigne istorijski visoke nivoe, pri čemu su glavni pokretači rasta zelena tranzicija i odbrambena industrija.

"Nemačka je na ekonomskoj i političkoj prekretnici. Ekonomija ne cveta već mesecima, najviše zbog automobilske industrije i slabih rezultata teške industrije", rekao je analitičar Bloomberg Adrije Mihael Blažeković i dodao: "Automobilski sektor je pogođen jakom kineskom konkurencijom u segmentu električnih vozila i prinuđen je da znatno smanji troškove, dok se hemijska i farmaceutska industrija suočavaju sa mogućim carinskim izazovima u SAD".

 

 

Što se tiče indeksa DAX, spomenuti problemi se, prema Blažekoviću, na berzi i nisu osetili. "Kompanija Siemens Energy, koju pokreće snažan evropski zeleni plan, postiže rekordne rezultate, dok je vojna industrija, predvođena kompanijom Rheinmetall, dodatno ojačala indeks."

"Sa stanovišta vrednovanja, nemačko tržište akcija uspelo je da se odvoji od realnog stanja privrede i još uvek deluje potcenjeno", ističe Blažeković. "Ipak, u poređenju sa panevropskim indeksom Stoxx 600 vidimo da se odnos cene i dobiti (P/E) preokrenuo u korist indeksa Stoxx 600, što znači da sada i Stoxx 600 izgleda solidno vrednovan."

Bloomberg

Komentar - zašto rastu akcije Siemensa

Analitičari Bloomberg Adrije u petak su objavili analizu kompanije Siemens, koja je u prvom kvartalu fiskalne 2025. godine ostvarila rekordne rezultate i nadmašila očekivanja investitora. Prihodi su porasli za tri odsto u svim poslovnim segmentima osim mobilnosti.

 

 

Tržišta kapitala reagovala su veoma pozitivno – nakon objave rezultata akcija je u jednom danu porasla za 6,2 procenta. U poslednjih mesec dana akcija je poskupela za 16,5 odsto i trenutno se njom trguje za 225 evra po akciji. Ulagači su pozitivno reagovali na poboljšan prliv narudžbina i snažan novčani tok

Najava mirovnih pregovora jača evro

Zajednička valuta evrozone porasla je na najviši nivo za nedelju dana u odnosu na američki dolar, nakon vesti o mogućim pregovorima o okončanju rata na istočnom krilu Evrope. Vest je pozitivna za evro, koji je od Trumpovog povratka doživeo najveću volatilnost od 2022. godine, kada se njegova vrednost izjednačila sa dolarom.

Bart Wakabayashi, direktor tokijske podružnice kompanije State Street, izjavio je za Reuters da je glavni razlog rasta evra verovatno olakšanje Evrope od negativnog uticaja rusko-ukrajinskog rata. "Rat im je pred vratima, pa bi vest o približavanju mirovnom sporazumu svakako bila pozitivna za Evropu."

Istovremeno se oglasio predsednik Bundesbanka Joachim Nagel, upozorivši da Evropska centralna banka ne bi trebalo da žuri sa smanjenjem kamatnih stopa, posebno jer se troškovi zaduživanja približavaju nivou koja niti podstiče niti ograničava privredu.

"Što se više približavamo neutralnoj kamatnoj stopi, to je postepeni pristup prikladniji", rekao je u sredu šef nemačke centralne banke. Prema proračunima zaposlenih u Bundesbanku, neutralna kamatna stopa kreće se između 1,8 i 2,5 odsto - nešto ispod depozitne, koja trenutno iznosi 2,75 odsto, prenosi Bloomberg.

Povećan pritisak na Fed

Inflacija u SAD porasla je početkom godine, dodatno smanjujući verovatnoću da će Fed u ovoj godini više puta smanjiti kamatne stope. Mesečna inflacija u januaru zabeležila je najveći rast od avgusta 2023. godine, na šta su uticali brojni troškovi domaćinstava, poput hrane i goriva, kao i troškovi stanovanja.

Tržišni konsenzus o Fedu trenutno sugeriše da se ove godine očekuje smanjenje stope za samo jednu četvrtinu procentnog poena. Pre objavljivanja CPI izveštaja, tržišta su bila naginjala ka dva smanjenja.

Predsednik Feda Jerome Powell izjavio je da najnoviji podaci o inflaciji pokazuju kako je centralna banka ostvarila značajan napredak u njenom obuzdavanju, ali da je čeka još mnogo posla, izveštava Bloomberg.

Nove carine gurnule zlato na rekordni nivo

Nova rekordna vrednost je takođe dostignuta na tržištu zlata – u vreme pisanja ovog članka u petak, cena unce od 31,1 grama bila je oko 2.937 dolara. Tržište zlata postaje sve nestabilnije, što je rezultat Trumpovih carina na američki uvoz čelika i aluminijuma.

Anindito Mukherjee/Bloomberg

Banke predviđaju da bi zlato moglo da dostigne 3.000 dolara po unci. Citigroup očekuje da će taj nivo biti dostignut u naredna tri meseca. Povećane trgovinske tenzije i geopolitički sukobi podižu potražnju za zlatom. JP Morgan procenjuje da bi cena zlata mogla da dostigne 3.150 dolara po unci do kraja godine.

"Dok ne vidimo jasne trgovinske i ekonomske politike SAD, to će stvarati okruženje povećane volatilnosti na tržištu zlata", rekao je Joseph Cavatoni, tržišni strateg za Severnu Ameriku u Svetskom veću za zlato (WCG). "Iako cena zlata može da naraste na 3.000 dolara, očekujemo stalne oscilacije koje bi je mogle povremeno vraćati." Podaci WCG-a pokazuju da potražnja za zlatom raste.

Poslovanje Coinbasea i bitcoin

Kompanija Coinbase objavila je svoje finansijske rezultate u četvrtak. Prihodi su se više nego udvostručili, a profit nadmašio prognoze u poslednjem kvartalu, prenosi Bloomberg. Prihodi su skočili na 2,27 milijardi dolara, znatno iznad očekivanja analitičara, dok je neto prihod porastao na 1,29 milijardi dolara, ili 4,68 dolara po akciji.

Coinbase je u pismu akcionarima poručio da je industrija, nakon pobede kriptovalutama sklonog Trumpa, "na pragu nove ere za kriptovalute" te obećao usmerenost na rast prihoda i korisničku upotrebu.

Najvećom i najstarijom kriptovalutom - bitcoinom - u petak ujutro trgovalo se nešto iznad 97 hiljada dolara po tokenu.

BlackRock, najveći menadžer imovine na svetu, nakon uspeha svog američkog bitcoin ETF-a, priprema se za pokretanje bitcoin fonda (ETP – Exchange-Traded Product) u Evropi.

Bloomberg

Ogromna ulaganja u AI - koje se akcije isplati kupiti

Tehnološki divovi poput Mete, Microsofta, Amazona i Googleove matične kompanije Alphabet planiraju u 2025. da ulože čak 325 milijardi dolara u razvoj veštačke inteligencije (AI), pokazali su podaci koje je prikupio Yahoo! Finance. To predstavlja rast od 46 odsto u odnosu na oko 223 milijarde dolara potrošenih prošle godine.

Ulagači se sada pitaju isplati li se ulagati u akcije kompanija koje ulažu milijarde u AI.

Uprkos izazovima, analitičari su optimistični po pitanju akcija tehnoloških divova. Brzi pregled analitičkih preporuka na Bloomberg Terminalu pokazuje da je više od 90 odsto analitičara preporučilo kupovinu akcija Microsofta i Amazona, gotovo 90 odsto Mete i Nvidije, 78 odsto Alphabeta i 60 odsto Applea.

Kretanja na regionalnim berzama

Rast su ostvarili ne samo globalni berzanski indeksi već i regionalni. Najveći rast prošle nedelje zabeležio je makedonski MBI indeks (3,6 odsto), dok je slovenački SBITOP porastao za 1,2 odsto. Ovogodišnji regionalni berzanski pobednici su slovenački SBITOP (18,4 odsto godišnjeg rasta) i hrvatski CRO10 (8,8 odsto godišnji rast).

Bloomberg Adria

Šta ćemo pratiti ove nedelje

Ponedeljak, 17. februar

• Japan objavljuje podatke o BDP-u za poslednje tromesečje 2024.
• Eurostat objavljuje trgovinski bilans.
• Američke berze zatvorene su zbog praznika.
• Nemački institut ZEW objavljuje ekonomski sentiment.

Utorak, 18. februar

• Velika Britanija objavljuje podatke o inflaciji.
• DZS objavljuje podatke o zaposlenosti.

Sreda, 19. februar

• HSBC objavljuje poslovne rezultate.

Četvrtak, 20. februar

• Poslovne rezultate objavljuju Walmart, Airbus i Alibaba.
• SAD objavljuje podatke o zahtevima za nezaposlene.
• Ministri inostranih poslova G20 sastaju se u Južnoj Africi.

Petak, 21. februar

• Objava podataka o proizvodnom PMI-ju u evrozoni, UK i SAD.