Kompanija Tesla je u prošloj nedelji bila najprijatnije iznenađenje na svetskom tržištu kapitala, nakon što su akcije kompanije porasle za 22 procenta u četvrtak u Njujorku, što je najveća dobit od maja 2013. godine. Rast vrednosti akcija došao je nakon što je proizvođač automobila objavio iznenađujuće jaku zaradu i prognozu rasta prodaje vozila od čak 30 procenata u narednoj godini.
Opširnije
Vlasnik Guccija skočio četiri odsto, evropske berze miruju
Najviše su napredovale akcije u sektorima rudarstvo i luksuzna roba.
18.10.2024
Evropske akcije poletele nakon odluke ECB
Odluka Evropske centralne banke da po treći put ove godine smanji kamatne stope, podigla je cene evropskih akcija.
17.10.2024
Pregled berze: Smiruje se rast cene nafte, čeka se odluka o kamatama
Najvažnija vest s globalnih tržišta je da se cena nafte polako smiruje, iako na Bliskom istoku još tinja iskra koja bi lako mogla buknuti i ugroziti iransku energetsku infrastrukturu.
14.10.2024
S&P 500 sve bliži istorijskom maksimumu, čeka se izveštaj o inflaciji
Svi indeksi trgovanje u sredu završili u zelenom.
09.10.2024
Dobri rezultati iz trećeg kvartala bili su podstaknuti preokretom koji je doneo "Cybertruck", koji generiše profit prvi put otkako je pušten u proizvodnju. Niži troškovi materijala, širenje energetskog biznisa i prodaja kredita proizvođačima automobila kojima je potrebna pomoć za usklađivanje sa ograničenjima emisije takođe su doprineli najboljoj kvartalnoj zaradi Tesle u proteklih godinu dana.
Ovaj rast Teslinih akcija izazvao je lančanu reakciju, odnosno dnevni rast američkog indeksa S&P 500 u četvrtak od 0,2 odsto, što je i razumljivo s obzirom na to da velike tehnološke kompanije poznate kao "veličanstvenih sedam" imaju značajan uticaj na njegovu vrednost. Ipak, S&P 500 je u petak bio na putu za nedeljni gubitak do jedan odsto.
Reper za američke akcije beleži rast od početka godine od 21,8 procenata, a mišljenja analitičara su podeljena oko prognoza do kraja godine. Očekuju se novi ekonomski podaci sledeće nedelje, uključujući mesečni izveštaj o platama u SAD, koji bi mogao da pruži naznake o budućem opsegu olakšavanja politike od strane Feda.
Uzdržanost među investitorima donosi i približavanje 5. novembra, kada su zakazani predsednički izbori u SAD, pri čemu neki analitičari upozoravaju da bi trgovinske carine i poreske olakšice koje favorizuje Donald Trump, u slučaju njegove pobede, mogle ponovo da podstaknu inflaciju.
Kada je u pitanju uticaj izbora na tržišta kapitala, zanimljivo je napomenuti da su američke akcije svojevrsna oaza smirenosti u poređenju sa onima u azijsko-pacifičkom regionu. Naime, prema podacima Bloomberga, 60-dnevna nestabilnost indeksa S&P 500 je za šest poena niža od one na azijsko-pacifičkom indeksu MSCI, što je najveći razmak od 2017. godine.
Analitičari tumače da je nestabilnost azijskih akcija uglavnom izazvana euforijom zbog novih stimulacija u Kini, za koje još uvek nema pokazatelja kako će uticati na tamošnju ekonomiju, kao i od predizbornog perioda u Japanu, gde su se opšti izbori održali tokom vikenda.
Na evropskom tlu, indeks Stoxx Europe 600 pao je za 0,1 procenat u petak ujutro, a akcije kompanija iz automobilske industrije, komunalnih usluga i građevinarstva bile su među sektorima sa najlošijim performansama. Evropske akcije koje su deo indeksa beleže nedeljni i mesečni pad, ali ipak imaju rast od 6,9 procenata od početka godine zaključno sa četvrtkom.
Deo analitičara smatra da su akcije u Evropi malo opale ovog meseca, jer je trgovanje i dalje oprezno u vezi sa predstojećim rizicima, uključujući neizvesnost oko budžeta Velike Britanije i ishod izbora u SAD. Dodatni pritisak postoji na sektorima koji su najviše izloženi Kini, poput industrije luksuza i rudarstva, čiji rezultati prilično zavise od toga da li će se kineska ekonomija oporaviti i kako će se odvijati tiha trgovinska bitka sa EU.
Relativno stabilno bilo je i na tržištu ključnih sirovina. Zlato je imalo blagi pad od 0,4 procenta u petak, na 2.726 dolara za uncu, dok se nafta tipa brent povećala za 0,1 procenat, na 74,47 dolara za barel.
Bitcoin je napredovao za oko jedan procenat, dostigavši 67.416 dolara u četvrtak, smanjujući svoj nedeljni pad na približno dva procenta. Najveća digitalna imovina porasla je za oko 60 procenata ove godine i dostigla rekordno visoko nivo od 73.798 dolara u martu, što je bilo podstaknuto potražnjom za američkim spot-bitcoin ETF-ovima (fondovima kojima se trguje na berzi).
Čini se da će budućnost bitcoina dosta zavisiti od izbora u SAD, posebno zato što je Donald Trump obećao da će Sjedinjene Američke Države učiniti glavnim kripto-centrom planete, dok se bori za glasove s demokratskom kandidatkinjom Kamalom Harris, koja ima umereniji pristup kriptovalutama i obećava da će podržati regulatorni okvir za industriju.
Prošla nedelja nije donela značajne promene na berzama u Adria regionu.
Većina berzanskih indeksa, zaključno sa četvrtkom, zabeležila je minimalan nedeljni pad, s izuzetkom bosanskih.