Dugo očekivana promena politike Banke Japana (BOJ) nije nastupila u utorak, ali su ulagači u obveznice širom sveta dobili priliku da vide šta ih otprilike čeka.
Centralna banka je revidirala naviše projekcije inflacije, ali je još bitnije da je prilagodila politiku kontrole prinosa tako da dozvoli dugoročnijim obveznicama da imaju više prinose. Vrednost obveznica je porasla jer su učesnici na tržištu očekivali drastičniju promenu.
Odluka, koliko god bila postepena, svedoči o pritisku na centralne bankare da povuku sredstva iz finansijskog sistema jer inflacija ubrzava, a jen slabi. Sama promena takođe može da ohrabri špekulante da probaju da testiraju navedeni nivo od jedan odsto, za koji sada BOJ tvrdi da više nije "crvena linija", već samo referentna vrednost.
Opširnije
Evropski ulagači u obveznice veruju da će inflacija naglo usporiti
Očekuje se da je inflacija pala na 3,1 odsto, na najniži nivo u više od dve godine.
31.10.2023
Prinosi na obveznice u SAD rastu, S&P 500 pao na najniži nivo od juna
Znak recesije, inverzna kriva, opet se pojavila
25.10.2023
Da li fiksni prihodi treba da dominiraju portfeljom u 2024?
Za fondove koji upravljaju imovinom, 2022. godina završila se uglavnom gubicima ili promašenim projekcijama.
25.10.2023
Ovakva promena je "još jedno povećanje fleksibilnosti i korak ka normalizaciji", rekao je Shane Oliver, čelnik odeljenja za investicione strategije i ekonomiju u kompaniji AMP Ltd. "Njome se takođe uklanja jedan od oslonaca svetskih obveznica, i daju krila prinosima", dodao je.
Jedna od neposrednijih posledica mogla bi biti rast prinosa na 10-godišnji japanski dug iznad jedan odsto. BOJ je sada nazvala taj nivo referentnom vrednošću, dok je ranije obećavala da će na dnevnom nivou kupovati obveznice sa tim prinosom. Kamata na 10-godišnje zapise je pre odluke banke stigla do 0,955 odsto.
"Sada jedan odsto ne predstavlja crvenu liniju čije držanje bi zahtevalo tešku artiljeriju, već je samo referentna vrednost", rekao je Tom Nash, menadžer portfelja u UBS Asset Managementu. "Japanske državne obveznice će u narednim nedeljama testirati te nivoe. BOJ će se možda i opirati, ali ostaje činjenica da se politika kontrole prinosa polako napušta, a tržište se vraća na scenu", dodao je.
Prinosi na američke (bela linija, leva Y osa), japanske (plava linija, desna Y osa) i nemačke (roze linija, leva Y osa) 10-godišnje državne obveznice / Bloomberg
Glavna argumentacija onih koji su pre sastanka očekivali veću promenu bila je da jen slabi i da je pao na najniži nivo u poslednjih 12 meseci. Ako bi banka odustala od svoje stimulativne monetarne politike, to bi prinose na svetskom tržištu obveznica (vrednom 60 biliona dolara) poguralo naviše.
"To je normalizacija i sledeći korak", rekao je Calvin Yeoh, jedan od menadžera Merlion fonda u Blue Edge Advisorsu. "Ovo tržištima daje nešto aktivniju ulogu u određivanju cene i procenjivanju daljeg kretanja inflacije i privrednog rasta. Suština politike kontrole prinosa nije da cenu zaduživanja postavite na viši sprat, nego i da tržištima obezbedite lift", dodao je.
Prinos na australijski 10-godišnji dug je skočio 10 baznih poena pre odluke BOJ. Viši prinosi na japanske obveznice bi mogli da vrate bilione dolara nazad u japanske fondove. Otkako je BOJ pomerila kamatne stope u minus u januaru 2016, japanski investitori su kupili strane obveznice (uglavnom iz SAD, Francuske i Australije) u vrednosti od 441 milijardu dolara.
Razlika u prinosu na 10-godišnji američki dug i japanske zapise iste ročnosti pala je ispod četiri procentna poena ove nedelje. Ako bi pala još jedan procentni poen, to "bi mogla da bude tačka gde investitori radije ostaju u Japanu nego što kupuju hartije u stranim valutama", rekla je Ayako Sera iz kompanije Sumimoto Mitsui Trust Bank Ltd.
.webp){kind=icon}
