Za evropske berze prva polovina godine najgora od 2008.

Evropske akcije današnje trgovanje završile su stabilno nakon dva dana opadanja, ali su investitori i dalje zabrinuti rastom inflacije i usporavanjem evropske i svetske privrede.

Indeks Euro Stoxx 600, koji prati poslovanja 600 najvećih kompanija u 17 evropskih zemalja, završio je današnje trgovanje padom od 0,02 odsto, londonski berzanski indeks FTSE 100 pao je za 0,01 odsto, nemački DAX ostvario je rast od 0,23 odsto, francuski CAC 40 porastao je za 0,14 odsto.

Na Euro Stoxx 600 najbolje su prošle maloprodajne akcije i akcije za ličnu negu, dok su najgore prošle akcije rudarskih i tehnoloških kompanija.

Akcije na indeksu Euro Stoxx 600 zabeležile su najveći pad u prvoj polovini godine od 2008. godine. Evropske akcije su u prvoj polovni godine pale za više od 16 odsto, čak su manji pad imale u prvoj polovini pandemijske 2020. godine, kada su pale za oko 13 odsto.

Bloomberg

Uprkos povećanja kamatnih stopa u Ujedinjenom Kraljevstvu, Švajcarskoj i Sjedinjenim Američkim Državama, inflacija ne jenjava na svetskom nivou. Agencija za statistiku EU Eurostat danas je objavila podatke koji pokazuju da je inflacija u evrozoni oborila novi rekord i nadmašila očekivanja. Još jednom podstaknute rastućim troškovima hrane i energije, potrošačke cene su u junu skočile za 8,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu, sa 8,1 odsto u maju. Ekonomisti koje je anketirao Bloomberg predviđali su rast inflacije od 8,5 odsto.

Prema podacima Eurostata, inflacija u 19 zemalja evrozone dostigla je najvišu vrednost od početka praćenja 1997. godine.

Ovakva situacija demotiviše investitore, a na njihovo negativno raspoloženje za ulaganjem pojačavaju pozivi za agresivno povećanje kamatnih stopa. Očekuje se da Evropska centralna banka (ECB) nakon više od jedne decenije mirovanja povećati kamatne stope u julu i septembru.

ECB se suočila sa kritikama zbog toga što je dozvolila da inflacija skoči toliko daleko od ciljanih dva odsto, a njihove kolege iz Federalnih rezervi istovremeno povećavaju kamatnu stopu koja je dostigla 75 baznih poena. S druge strane, ECB za nevolje u Evropi krivi nagli rast troškova energije nakon izolacije nastale napadom Rusije na Ukrajinu.