Američke berze završile su nedelju u crvenom, a nakon što je glavni merač inflacije Federalnih rezervi (Fed) pokazao da je topliji nego što se očekivalo.
Indeks S&P 500 pao je za 1,05 odsto, indeks DJIA završio je trgovanje padom od 1,02 odsto, dok je indeks Nasdaq 100 pao za 1,69 odsto.
Akcije su naglo potonule nakon što je popularani merač inflacije Feda neočekivano pokazao rast u januaru, dok je potrošnja domaćinstva porasla nakon pada na kraju godine. Indeks cena rashoda za ličnu potrošnju (PCE) porastao je za 5,4 odsto u odnosu na godinu ranije, a potrošnja domaćinstva za 1,1 odsto u odnosu na prethodni mesec. Ovo je ujedno i najviše za skoro dve godine. Povećana su i lična primanja, i to za 1,4 odsto, ili više od očekivanja analitičara.
Fed veoma pažljivo prati PCE indeks jer pruža precizniji pogled na troškove života. Dakle, svi brojevi pokazuju da se inflacija ubrzala početkom godine, što je Fed dovelo u poziciju da nastavi sa podizanjem kamatnih stopa. Centralna banka je podigla referentne kamatne stope za 4,5 procentnih poena od marta 2022. godine, pošto je inflacija dostigla najviši nivo u poslednjih 41 godinu.
I reakcija Wall Streeta na podatke o inflaciji koji su topliji od očekivanih nagoveštava da bi porast kamatnih stopa mogao biti veći nego što je ranije prognozirano.
Za S&P je ovo bila najgora nedelja od decembra. Prema oceni stratega Morgan Stanleya, skupe američke akcije znak su upozorenja da bi S&P 500 mogao da padne za čak 26 odsto u prvoj polovini ove godine.
Iako nedavni podaci sugerišu da bi privreda mogla da izbegne recesiju, oni su izuzeli mogućnost da se politika Feda preokrene, naveo je vođa tima Michael Wilson. To ne sluti na dobro za akcije, jer ih je oštar rast ove godine učinio najskupljim od 2007, gledano prema premiji rizika kapitala, čime se zagazilo u nivo poznat kao "zona smrti", poručio je strateg.